Ноћ
Ноћ је период времена између заласка Сунца и свитања током којег се не види Сунчева светлост.[1][2] Супротно од ноћи је обданица. Доба његовог трајања зависи од много фактора као што су годишње доба, географска ширина, географска дужина и временска зона.
Током ноћи већина људи и животиња спава, јер не могу да спроводе већину активности без дневног светла. Недостатак дневног светла има утицај на морфологију, физиологију и понашање скоро свих живих организама. Насупрот томе неке животиње на пример слепи мишеви или цврчци су активни пре свега ноћу.
У култури и митологији ноћ се често спаја са злом и опасношћу. У народном фолклору у такорећи свим земљама постоје легенде о бићима које су по ноћи активне и ту се говори о духовима, вукодлацима и сл.
Реч се може користити у другачијем смислу као време између вренена за спавање и јутра. У уобичајеној комуникацији, то је опроштај (понекад продужен до „лаку ноћ”), углавном када неко иде на спавање или одлази.[3]
Трајање и географија[уреди | уреди извор]
На Земљи је просечна ноћ краћа од дана због два фактора. Прво, привидни Сунчев диск није тачка, већ има угаони пречник од око 32 лучне минуте (32'). Друго, атмосфера прелама сунчеву светлост тако да део ње стигне до земље када је Сунце испод хоризонта за око 34'. Комбинација ова два фактора значи да светлост стиже до земље када је центар соларног диска испод хоризонта за око 50'. Без ових ефеката, дан и ноћ би били исте дужине у оба еквинокса, тренуцима када изгледа да је Сунце у контакту са небеским екватором.[4][5] На равнодневицама, дан заправо траје скоро 14 минута дуже него ноћ на екватору, а чак и дуже према половима.
У региону унутар било ког поларног круга, варијације у дневним сатима су толико екстремне да део лета види период без ноћи између узастопних дана, док део зиме види период без дневне светлости између узастопних ноћи.[6]
Изван Земље[уреди | уреди извор]
Феномен дана и ноћи настаје услед ротације небеског тела око своје осе, стварајући илузију изласка и заласка сунца. Различита тела се окрећу веома различитим брзинама, нека много брже од Земље, а друга изузетно споро, што доводи до веома дугих дана и ноћи. Планета Венера ротира сваких 224,7 дана - што је далеко најспорији период ротације од било које од великих планета. Насупрот томе, звездани дан гасног гиганта Јупитера траје само 9 сати и 56 минута.[9] Дужина орбиталног периода планете такође одређује дужину њеног циклуса дан-ноћ - Венера има период ротације од 224,7 дана, али циклус дан-ноћ траје само 116,75 дана због њене ретроградне ротације и орбиталног кретања око Сунца. Меркур има најдужи циклус дан-ноћ као резултат његове резонанције 3:2 између његовог орбиталног периода и периода ротације - ова резонанца му даје циклус дан-ноћ који траје 176 дана. Планета може имати велике температурне варијације између дана и ноћи, као што је Меркур, планета најближа сунцу. Ово је једно разматрање у смислу планетарне настањивости или могућности ванземаљског живота.
Ефекти на живот[уреди | уреди извор]
Друштвени ефекти[уреди | уреди извор]
.jpg)
Прво константно електрично светло је демонстрирано 1835. године.[10] Како се вештачко осветљење побољшало, посебно након индустријске револуције, ноћна активност је порасла и постала значајан део привреде у већини места. Многе установе, као што су ноћни клубови, барови, продавнице, ресторани брзе хране, бензинске пумпе, дистрибутивни објекти и полицијске станице сада раде 24 сата дневно или остају отворене до 1 или 2 сата ујутру. Чак и без вештачког светла, месечина понекад омогућава да се путује или ради на отвореном ноћу.
Ноћни живот је заједнички израз за забаву која је доступна и генерално популарнија од касних вечерњих до раних јутарњих сати.[11][12] То укључује пабове, барове, ноћне клубове, забаве, живу музику, концерте, кабарее, позориште, биоскопе и представе. Ова места често захтевају покриће за улаз. Ноћни живот је често више оријентисан на одрасле од дневне забаве.
Културолошки и психолошки[уреди | уреди извор]
Утврђено је да уметност горњег палеолита (Андре Лероа Гуран) показује образац избора где су портрети животиња које су доживљаване као опасне биле лоциране на удаљености од улаза у пећински стан на више различитих пећинских локација.[14]
Људи који више воле ноћне активности називају се ноћне сове.[15]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Šta znači Noć”. staznaci.com.
- ^ „Definition of night in English”. lexico.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 12. 09. 2019.
- ^ „Definition of good night”. merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-31.
- ^ „Equinoxes”. Astronomical Information Center. United States Naval Observatory. 14. 6. 2019. Архивирано из оригинала 25. 5. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019.
- ^ „ESRL Global Monitoring Division - Global Radiation Group”. NOAA. www.esrl.noaa.gov (на језику: енглески). U.S. Department of Commerce. Приступљено 9. 7. 2019.
- ^ „Day Length”. University Of Guelph. Архивирано из оригинала 27. 5. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2021.
- ^ „Free Astronomy Lesson 7 - The Phases of the Moon”. Архивирано из оригинала 2023-04-14. г. Приступљено 2015-12-28.
- ^ „Gibbous Definition & Meaning”. Dictionary.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-04-21. г. „Origin of gibbous: 1350–1400; Middle English <Latin gibbōsus humped, equivalent to gibb(a) hump + -ōsus-ous”
- ^ Seidelmann, P. K.; Abalakin, V. K.; Bursa, M.; Davies, M. E.; et al. (2001). „Report of the IAU/IAG Working Group on Cartographic Coordinates and Rotational Elements of the Planets and Satellites: 2000”. HNSKY Planetarium Program. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 2007-02-02.
- ^ Matulka, Rebecca; Wood, Daniel (22. 11. 2013). „The History of the Light Bulb”. Department of Energy. Архивирано из оригинала 25. 5. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2021.
- ^ „Nightlife – Definition of nightlife by Merriam-Webster”. merriam-webster.com.
- ^ Klein, Stefan (2008). Time. стр. 20.
- ^ moma learning. MoMA. Retrieved May 23, 2021.
- ^ Leroi-Gourhan; Lewis-Williams, JD (24. 4. 2014). Zvelebil, Marek; Jordan, Peter; Cummings, Vicki, ур. Art for the Living, in, The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers (Ebook). OUP Oxford. ISBN 9780191025266. Приступљено 26. 5. 2021. The source doesn't state whether the location "painted in the depths" had natural light or no natural light.
- ^ Klein, Stefan (2008). Time. стр. 20.
Литература[уреди | уреди извор]
- Leroi-Gourhan; Lewis-Williams, JD (24. 4. 2014). Zvelebil, Marek; Jordan, Peter; Cummings, Vicki, ур. Art for the Living, in, The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers (Ebook). OUP Oxford. ISBN 9780191025266. Приступљено 26. 5. 2021.
- „International Night Studies Network”. the CISAN-UNAM (México), the Center for Interdisciplinary Research on Montreal, McGill (Canada), the Institut de Géoarchitecture and the IDA-Brest (France). Архивирано из оригинала 15. 5. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2021.
- Shaw, Robert (2. 2. 2018). The Nocturnal City (Ebook). Taylor & Francis. ISBN 9781317197225. Приступљено 23. 5. 2021 — преко Google Books. „"...This book looks at the relationship between night and society in contemporary cities.."”
- Linn, Jason (2014). The dark side of Rome : a social history of nighttime in ancient Rome. Santa Barbara, California: University of California. ISBN 9781321349702. Приступљено 23. 12. 2022.
- Schwarz, Benjamin (април 2012). „Night Owls”. Atlantic Magazine. стр. 82—83.
- „Ray Oldenburg”. Project for Public Spaces. Архивирано из оригинала 2. 7. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2015.
- „Eric Adams, Shouldn't You Be Working?”. New York magazine. 9. 9. 2022. Приступљено 11. 9. 2022.
- Grazian, David (2009). „Urban Nightlife, Social Capital, and the Public Life of Cities”. Sociological Forum. 24 (4): 908—917. JSTOR 40542603. doi:10.1111/j.1573-7861.2009.01143.x.
- „Licensing Act 2003”. legislation.gov.uk. Архивирано из оригинала 2. 7. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2015.
- Moss, Stuart (2010). The Entertainment Industry: An Introduction. CABI. стр. 66. ISBN 978-1-84593-551-1. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2015.
- Hansen, V.; Lund, E.; Smith-Sivertsen, T. (март 1998). „Self-reported mental distress under the shifting daylight in the high north”. Psychological Medicine. 28 (2): 447—452. PMID 9572101. S2CID 10556073. doi:10.1017/S0033291797006326.
- Asmelash, Leah; Allan, David (30. 7. 2019). „A black moon is coming on July 31. Here's what that means”. CNN.
- Buick, Tony; Pugh, Philip (2011). How to Photograph the Moon and Planets with Your Digital Camera. Springer. ISBN 978-1-4419-5828-0.
- Kelley, David H.; Milone, Eugene F. (2011). Exploring Ancient Skies: A Survey of Ancient and Cultural Astronomy (2nd изд.). Springer. ISBN 978-1-4419-7624-6.
- Kutner, Marc L. (2003). Astronomy: A Physical Perspective
. Cambridge University Press. стр. 435. ISBN 978-0-521-52927-3. - Lynch, Mike. Texas Starwatch. Voyageur Press. ISBN 978-1-61060-511-3.
- Naylor, John (2002). Out of the Blue: A 24-Hour Skywatcher's Guide. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80925-2.
- Ruggles, Clive L. N. (2005). Ancient Astronomy: An Encyclopedia of Cosmologies and Myth. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-477-6.
- Seidelmann, P. Kenneth, ур. (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. Mill Valley: University Science Books.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- The polar night and polar darkness
- Many years' of webcam pictures from Tromsø, Norway. These clearly show the progression into and away from winter at a latitude within the Arctic Circle.
