Огар
Огар | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Пећинци |
| Становништво | |
| — 2011. |  1040 |
| — густина | 28/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 47′ 20″ С; 19° 56′ 29″ И / 44.788833° С; 19.9415° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 76 m |
| Површина | 40,8 km2 |
.svg)  Огар Огар на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22416 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | RU |
Огар је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1040 становника (према попису из 1991. било је 1111 становника, према попису из 2002. било је 1143 становника).
Овде се налази Сеоска кућа у Огару.
Од 2017. године у Огару се крајем септембра одржава ,,Курзовина фест", манифестација у част кукуруза, који је у овом крају једана од основних пољопривредних култура.
Географија[уреди | уреди извор]
Огар је ушорено село, равничарског типа. Налази се у јужном, Доњем Срему (Свињском). На северу се граничи са Никинцима и Товарником,на истоку са Карловчићем, на југу са Обрежом и на западу са Грабовцима. Кроз село пролази асфалтни пут Пећинци-Купиново, а западно је долина обрешке Криваје. Огар је окружен шумом са југа и запада, а на северу и истоку је отворен ка пољу.
Историја[уреди | уреди извор]
Огар је село у општини Пећинци које се спомиње у 16. веку тј. 1570. у пописном дефтеру санџака Срема. У том периоду припадао је нахији Купиник. После протеривања Турака припада земунском властелинству а 1745. припојено је Војној граници. У почетку је то било велико село, али због честих сеоба становништва број становника варира.
У Првом светском рату село је доживело судбину већине села Доњег Срема. Због помагања српској војсци током Сремске офанзиве аустроугарска казнена експедиција је из освете спалила село, а Србе су интернирали у Славонију. Они се у Огар враћају тек 1916. године.
Током Другог светског рата број становника се смањио за трећину, а у борбама је погинуло 110 људи из села. Међу погинулима је и народни херој Душан Јерковић. За време рата Огар се налазио на једној од 3 ослобођене територије у Срему. Након рата село је напустио велики број Немаца и Мађара.
После рата, досељавање је било најмасовније из централне Србије и Босне.
Једна од најстаријих школа у овом крају основана је у Огару 1763. године.
У Огару је 1812. године рођен Јован Пантелић, академик и директор Карловачке гимназије.
Важни објекти[уреди | уреди извор]
Етно кућа[уреди | уреди извор]
У Огару се налази најстарија сачувана кућа у Срему. Датира из друге половине XVII века. Кућа је троделна, са средишњом просторијом у улози кухиње и собама са њених бочних страна. Као пример куће сажетог трема и испуштеног дела кухиње завног кућер, она представља варијанту троделне равничарске куће Срема. Породични грб на забату са орнаментима двоглавог орла асоцира на властелу, која је једина у то време могла дићи тај објекат.[1]
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја[уреди | уреди извор]
Почетком 18. века постојала је црква од плетера покривена даском. Нова црква саграђена 1747. Приликом повлачења 1943. године, Немци су минирали цркву. Мештани Огара је обнављају одмах по завршетку рата 1945. Црква до данас носи име Светог Николе и слави славу 22. маја. У цркви се још чувају делови старог иконостаса. Обновљена је 2020. године.[2]
Спорт[уреди | уреди извор]
У Огару постоји фудбалски клуб Шумар, који је основан 1930. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Огар живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 5 | 6 | ||
| 75—79 | 8 | 15 | ||
| 70—74 | 18 | 30 | ||
| 65—69 | 30 | 36 | ||
| 60—64 | 34 | 36 | ||
| 55—59 | 31 | 30 | ||
| 50—54 | 44 | 36 | ||
| 45—49 | 55 | 41 | ||
| 40—44 | 44 | 34 | ||
| 35—39 | 48 | 41 | ||
| 30—34 | 40 | 46 | ||
| 25—29 | 31 | 36 | ||
| 20—24 | 38 | 36 | ||
| 15—19 | 41 | 30 | ||
| 10—14 | 44 | 36 | ||
| 5—9 | 40 | 40 | ||
| 0—4 | 30 | 30 | ||
| Просек : | 37,0 | 38,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 468 | 132 | 298 | 20 | 13 | 5 |
| Женски | 455 | 71 | 300 | 74 | 7 | 3 |
| УКУПНО | 923 | 203 | 598 | 94 | 20 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 282 | 132 | 0 | 0 | 56 |
| Женски | 96 | 40 | 0 | 0 | 14 |
| УКУПНО | 378 | 172 | 0 | 0 | 70 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 12 | 12 | 4 | 12 |
| Женски | 1 | 0 | 12 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 2 | 12 | 24 | 4 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 3 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 6 | 9 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 9 | 10 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 47 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 11 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 58 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ogar: Najstarija kuća
- ^ „Освећен храм у Огару (СПЦ, 15. октобар 2020)”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2020.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
