Огуљотина

С Википедије, слободне енциклопедије
Огуљотина
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпатологија, хирургија,судска медицина
МКБ-10T14.0
МКБ-9-CM919.0

Огуљотина, огреботина, абразија, екскоријација (лат. excoriatio), је повреда коже (лат. excoriatio cutis) при којој долази до одљуштења слојева или читаве наткожице (лат. epidermis) од кожице (лат. corium), или слузокоже (лат. excoriatio mucosa), при којој долази до одљуштења надслузнице (lamina epithelialis), као последица било дејства тупине механичког оруђа (посебно ако је оно са храпавом површином) или при паду на храпаву површину.[1]

Карактеристике огуљотине[уреди | уреди извор]

  • Огуљотина је лака телесна повреда из групе озледа, која не оставља последице, али са њом треба поступати пажљиво, јер је најчешће пуна загађеног страног садржаја.
  • Након повреде из огуљотине (кожице-кориума) истичу; ткивна течност, лимфа и понекад крв, ако су оштећени капилари у ресицама кожице-коријума.
  • Изливена течност се врло брзо сасуши и заједно са оштећеним ћелијама наткожице-епидерма, формира чврсту, жућкасту или црвенкастомрку корицу - крусту (лат. crusta).
  • Као реакција на повреду долази и до „прилива“ леукоцита, који се могу придружити крусти.
  • Након 7-14 дана започиње пролиферација епитела, са ивица очуваног епидерма који прво покрива дефект у једном слоју ћелија, да би се након неколико недеља формирао комплетан епидерм.[2]

Значај огуљотине у судској медицини[уреди | уреди извор]

Огуљотине су веома значајне у судској медицини пошто својим изгледом могу упућивати на врсту оруђа којим су нанете, затим могу одавати трагове аутомобила код саобраћајних несрећа (шара гума, блатобрана итд)

Тарапија[уреди | уреди извор]

  • Сву прљавшину, нечистоћу и друге примесе (уља, масноћу, чађ итд), треба уклонити из огуљотине обилним испирањем млаком водом уз употребу медицинског (бактерицидног) сапуна, а према потреби страни садржај уклонити и уз употребу меке стерилне четкице. Ако је обрада огуљотине болна, може се применити неки од локалних анестетика (као што су лидокаин или бензокаин).
  • Огуљотина се затим пере стерилним физиолошким раствором (0,9% NaCl) а затим и неким дезинфицијенсом (Октанисепт, Риванол, Асепсол).
  • Преко огуљотине ставља се вазалинска газа или серилна повеска (газа, први завој..) и фиксира завојем.[2]
  • Ако се ради о већем броју огуљотина или су оне на великој површини према потреби се прописују аналгетици, а код масовног загађења и локални, орални или парентерални антибиотици.

Процес оздрављења[уреди | уреди извор]

Слике испод, приказују процес оздрављења огуљотине на длану, након оклизнућа на бетон.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ћеремилац. А Патологија механичких повреда, Медицинска књига, Боград-Загреб, 1973
  2. ^ а б Лечење рана Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2007), Преузето: јул, 2009

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).