Орден Отаџбинског рата

С Википедије, слободне енциклопедије
ОРДЕН ОТАЏБИНСКОГ РАТА
Орден Отаџбинског рата првог степена
Додељује  СССР
Типорден
Ратни периодВелики отаџбински рат
Статуснедодељује се више
Установљен20. мај 1942.
Прво одликовање2. јун 1942.
Укупно одликованих9.175.595
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден Александра Невског
Следеће (ниже)Орден црвене заставе за рад

Орден Отаџбинског рата (рус. Орден Отечественной войны) је био одликовање за војне заслуге у Совјетском Савезу. Установљен је Указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза 20. маја 1942. године, у два степена, као одликовање за храброст указану у борбама током Великог отаџбинског рата. Био је прво совјетско одликовање установљено током рата и прво одликовање подељено на степене. Овим одликовањем одликовано је 9.175.595 совјетских војника и учесника Великог отаџбинског рата.[1][2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Орден отаџбинског рата установљен је Указом Президијума Врховног савета Совјетског Савеза „О оснивању Ордена Отаџбинског рата“ (рус. Об учреждении Ордена Отечественной Войны первой и второй степени), првог и другог реда 20. маја 1942. године. Статут одликовања је касније још два пута допуњаван одлукама Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза - 19. јуна 1943. и 16. децембра 1947. године. Додељивао се војницима и официрима Црвене армије, Ратне морнарице, НКВД-а и партизанских одреда, за „херојска дела у борби за совјетску домовину“, а такође и јединицама чије су акције допринеле успеху војних операција совјетских трупа. Орден се састојао из два степена, а додељивао га је Президијум Врховног совјета Совјетског Савеза.

Орден Отаџбинског рата био је прво совјетско одликовање установљено током Великог отаџбинског рата и прво одликовање подељено на степене. Статут одликовања је прецизно дефинисао за која се дела додељивао први, а за која други степен. На пример Орден првог степена се додељивао за обарање три непријатељска авиона; уништење два тешка или четири средња тенка; хватање ратних бродова; поправку ваздухоплова под ватром након слетања на непријатељске територије и др. После завршетка Великог отаџбинског рата, 1945. године, Орден Отаџбинског рата додељен је великом броју рањених војника Црвене армије, који су су из било ког разлога нису добили одликовања за подвиг у којем су настрадали током борби против окупатора. Орденом су били одликовани и страни држављани, војници и команданти савезничких земаља, за заслуге током Другог светског рата. У току Великог отаџбинског рата Орденом отаџбинског рата одликовано је укупно 1.276.555 лица - 324.903 првог и 951.652 другог степена. Одлуком из 1947. године одликовање је престало да се додељује цивилним лицима, а војним је настављено у смањеном броју. Укупан број одликованих до 1985. године износио је око 1.350.000.

Године 1985, поводом 40-о годишњице Велике победе над фашизмом, Орден Отаџбинског рата је обновљен као спомен-награда за преживеле ветеране. Тада је одликовано око 7.462.000 лица - 2.054.000 првог и 5.408.000 другог степена. Уредбом Врховног совјета Совјетског Савеза одлучено да Орден отаџбинског рата првог степена додели:

  • свим Херојима Совјетског Савеза учесницима Великог отаџбинског рата
  • лицима одликованим Орденом славе првог, другог и трећег степена
  • маршалима, генералима и адмиралима који су директно учествовали у Великом отаџбинском рату, као део активне војске или партизанских одреда, без обзира на њихов чин у току рата
  • лицима која су учествовала у Великом отаџбинском рату, као део регуларне војске или партизанских одреда или су рањени у борби, а у току рата су одликовани орденима Совјетског Савеза или Медаљом за храброст, Медаљом Ушакова, Медаљом за војну службу, Медаљом Накхимова или Медаљом партизна отаџбинског рата.
  • инвалидима Великог отаџбинског рата, који су рањени у борби.

Орден Отаџбинског рата другог степена тада је додељен свим лицима која су учествовала у Великом отаџбинском рату, а неспадају у једну од категорија за добијање одликовања првог степена. Ова уредба се такође односила и на све учеснике Совјетско-јапанског рата.

Додељивање Ордена као спомен-награде ветеранима, наставило се и после 1985. године, тако да је укупан број одликованих до 1. јануара 1992. године износио 9.175.595 лица - 2.487.098 првог и 6.688.497 другог степена.

Орденом Отаџбинског рата, 1945. године, одликовано је 7 војних јединица и 79 предузећа и установа, укључујући три новине: „Комсомолска правда“,„ Млада Украјина“ и белоруска „Звезда“. Орден је додељиван и градовима, чији су становници били ангажовани у одбрамбеним биткама од 1941. до 1943. године. Први одликовани градови 1966. године били су Новоросијск и Смоленск (касније проглашени за градове-хероје). Међу одликованим градовима су: Вороњеж (1975); Наро-Фомински (1976); Ржев (1978); Орел, Белгород и Могиљов (1980); Ломоносов, Ељнир и Туапс (1981); Мурманск (проглашен и за град-херој), Ростов на Дону и Феодосија (1982); Дјатково (1983); Волоколамск (1985); као и Курск, Кисловодск и Таплин. Такође орденом Отаџбинског рата 1966. године одликовано је и село Склабина у Словачкој, које су Немци 1944. године спалили до темеља због помоћи становништва совјетским падобранцима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Војна одликовања Совјетског Савеза”. Други светски рат. Архивирано из оригинала 07. 02. 2019. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  2. ^ „G85140 - SSSR, ORDEN OTADŽBINSKOG RATA, I stepen (drugi tip, prv”. Singidunum numizmatics. Приступљено 4. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Орден Отаџбинског рата на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орден_Отаџбинског_рата&oldid=26965271”