Отворено првенство Њу Хејвена у тенису

С Википедије, слободне енциклопедије
Отворено првенство Њу Хејвена
Информације
Званично имеNew Haven Open at Yale
МестоСједињене Америчке Државе Њу Хејвен
САД
ПодлогаТврда
Веб-сајтhttp://www.newhavenopen.com/
АТП светска турнеја
КатегоријаАТП 250
Жреб48 појединачно
32 квалификације
16 парови
Укупне финансијске обавезе663.750 $ (2010)
АТП профил[1]
ВТА турнеја
КатегоријаПремијер 600
Жреб30 појединачно
32 квалификације
16 парови
Новчана награда571.900 $[1]
Укупне финансијске обавезе637.000 $[1]
ВТА профил535

Отворено првенство Њу Хејвена је тениски турнир за жене који се одржава у Њу Хејвену, у САД. Од 1998. до 2008. је био турнир II категорије, а од 2009. дио премијер серије турнира. Мушки турнир се одржавао од 2005. до 2010. као дио АТП 250 серије, а 2011. је премјештен у Винстон-Сејлем.

Историја[уреди | уреди извор]

Турнир је 1998. премјештен из Стоун Маунтина у Њу Хјевен, под спонзорством Пилот оловки.[2] Првим годинама турнира доминирале су Винус Вилијамс, која је освојила четири узастопне титуле, и Линдси Давенпорт, која је била финалисткиња пет пута и освојила титулу 2005.

Када је премјештен у Њу Хејвен 1998, турнир је био други тениски турнир у Њу Хејвену, поред мушког Pilot Pen International. Када је мушки турнир укинут 1999, женски је остао једини до 2005, када је Тениска асоцијација САД одлучила да купи мушки турнир на Лонг Ајленду.[3]

Турнир је постао посљедњи турнир Љетње америчке серије, први на коме су играли и мушкарци и жене,[4] што је привлачило најбоље тенисере, па су побједници посљедњих година Каролина Возњацки, Светлана Кузњецова, Жистин Енен у женској, односно Џејмс Блејк и Николај Давиденко у мушкој конкуренцији.

Турнир за мушкарце је престао да се одржава 2011, када је пресељен у Винстон-Сејлем, а турнир је промијенио званично име у „New Haven Open at Yale“.[5]

Земљотрес 2011.[уреди | уреди извор]

23. августа 2011. у 13:51 по локалном времену земљотрес у Вирџинији[6] јачине VII степени Меркалијеве скале (веома јак) прекинуо је игру на два сата[7] док су ватрогасци провјерили да ли је стадион оштећен.

Званични назив турнира[уреди | уреди извор]

  • 1998 – 2010: Pilot Pen Tennis
  • од 2011: New Haven Open at Yale presented by First Niagara

Поени и новчана награда[1][уреди | уреди извор]

Жене појединачно[уреди | уреди извор]

Пласман Поени Новчана награда
Побједа 470 107.000 $
Финале 320 57.000 $
Полуфинале 200 30.500 $
Четвртфинале 120 16.375 $
Осмина финала 60 8.800 $
Прво коло 1 4.800 $

Женски парови[уреди | уреди извор]

Пласман Поени Новчана награда
Побједа 470 33.000 $
Финале 320 17.600 $
Полуфинале 200 9.600 $
Четвртфинале 120 4.900$
Прво коло 1 2.650 $

Протекла финала[уреди | уреди извор]

Жене појединачно[уреди | уреди извор]

Година Побједница Финалисткиња Резултат
1998. Њемачка Штефи Граф Чешка Јана Новотна 6–4, 6–1
1999. Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 6–2, 7–5
2000. Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Моника Селеш 6–2, 6–4
2001. Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 7–6(6), 6–4
2002. Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 7–5, 6–0
2003. Сједињене Америчке Државе Џенифер Капријати Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 6–2, 4–0 предаја
2004. Русија Јелена Бовина Француска Натали Деши 6–2, 2–6, 7–5
2005. Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт Француска Амели Моресмо 6–4, 6–4
2006. Белгија Жистин Енен Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 6–0, 1–0 предаја
2007. Русија Светлана Кузњецова Мађарска Агњеш Савај 4–6, 3–0 предаја
2008. Данска Каролина Возњацки Русија Ана Чакветадзе 3–6, 6–4, 6–1
2009. Данска Каролина Возњацки Русија Јелена Веснина 6–2, 6–4
2010. Данска Каролина Возњацки Русија Нађа Петрова 6–3, 3–6, 6–3
2011. Данска Каролина Возњацки Чешка Петра Цетковска 6–4, 6–1
2012. Чешка Петра Квитова Русија Марија Кириленко 7–6(9), 7–5
2013. Румунија Симона Халеп Чешка Петра Квитова 6–2, 6–2
2014. Чешка Петра Квитова Словачка Магдалена Рибарикова 6–4, 6–2
2015. Чешка Петра Квитова Чешка Луција Шафаржова 6–7(6), 6–2, 6–2
2016. Пољска Агњешка Радвањска Украјина Елина Свитолина 6–1, 7–6(3)
2017. Аустралија Дарија Гаврилова Словачка Доминика Цибулкова 4–6, 6–3, 6–4
2018. Белорусија Арина Соболенко Шпанија Карла Суарез Наваро 6–1, 6–4

Женски парови[уреди | уреди извор]

Година Побједнице Финалисткиње Резултат
1998. Француска Александра Фузе
Француска Натали Тозија
Јужноафричка Република Маријана де Сварт
Чешка Јана Новотна
6–1, 6–0
1999. Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Рене Стабс
Русија Јелена Лиховцева
Чешка Јана Новотна
7–6(1), 6–2
2000. Француска Жули Алард-Декужи
Јапан Ај Сугијама
Шпанија Вирхинија Руано Паскал
Аргентина Паола Суарез
6–4, 5–7, 6–2
2001. Зимбабве Кара Блек
Русија Јелена Лиховцева
Савезна Република Југославија Јелена Докић
Русија Нађа Петрова
6–0, 3–6, 6–2
2002. Словачка Данијела Хантухова
Шпанија Аранча Санчез Викарио
Италија Татјана Гарбин
Словачка Јанета Хусарова
7–6, 1–6, 7–5
2003. Шпанија Вирхинија Руано Паскуал
Аргентина Паола Суарез
Аустралија Алиша Молик
Шпанија Магви Серна
7–6(6), 6–3
2004. Русија Нађа Петрова
Сједињене Америчке Државе Меган Шонеси
Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
6–1, 1–6, 7–6(4)
2005. Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Саманта Стосур
Аргентина Жизела Дулко
Русија Марија Кириленко
6–2, 6–7(1), 6–1
2006. Кина Зи Јан
Кина Ђе Џенг
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Саманта Стосур
6–4, 6–2
2007. Индија Сања Мирза
Италија Мара Сантанђело
Зимбабве Кара Блек
Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
6–1, 6–2
2008. Чешка Квета Пешке
Сједињене Америчке Државе Лиса Рајмонд
Румунија Сорана Крстеа
Румунија Моника Никулеску
4–6, 7–5, [10–7]
2009. Шпанија Нурија Љагостера Вивес
Шпанија Марија Хосе Мартинез Санчез
Чешка Ивета Бенешова
Чешка Луција Храдецка
6–2, 7–5
2010. Чешка Квета Пешке
Словенија Катарина Среботник
Сједињене Америчке Државе Бетани Матек Сандс
Сједињене Америчке Државе Меган Шонеси
7–5, 6–0
2011. Кинески Тајпеј Чуанг Чија-јанг
Белорусија Олга Говорцова
Италија Сара Ерани
Италија Роберта Винчи
7–5, 6–2

Мушкарци појединачно[уреди | уреди извор]

Година Побједник Финалистка Резултат
2005. Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк Шпанија Фелисијано Лопез 3–6, 7–5, 6–1
2006. Русија Николај Давиденко Аргентина Агустин Каљери 6–4, 6–3
2007. Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 7–5, 6–4
2008. Хрватска Марин Чилић Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6–4, 4–6, 6–2
2009. Шпанија Фернандо Вердаско Сједињене Америчке Државе Сем Квери 6–4, 7–6(6)
2010. Украјина Сергиј Стаховски Узбекистан Денис Истомин 3–6, 6–3, 6–4
Турнир за мушкарце премјештен у Винстон-Сејлем 2011.

Мушки парови[уреди | уреди извор]

Година Побједници Финалисти Резултат
2005. Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
Сједињене Америчке Државе Раџив Рам
Сједињене Америчке Државе Боби Рејнолдс
6–4, 6–3
2006. Израел Јонатан Ерлих
Израел Анди Рам
Пољска Марјуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6–3, 6–3
2007. Индија Махеш Бупати
Србија Ненад Зимоњић
Пољска Марјуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6–3, 6–3
2008. Бразил Марсело Мело
Бразил Андре Са
Индија Махеш Бупати
Бахаме Марк Ноулс
7–5, 6–2
2009. Аустрија Јулијан Ноул
Аустрија Јирген Мелцер
Бразил Бруно Соареш
Зимбабве Кевин Улијет
6–4, 7–6(3)
2010. Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
Индија Рохан Бопана
Пакистан Аисам-ул-Хак Куреши
6–4, 7–5
Турнир за мушкарце премјештен у Винстон-Сејлем 2011.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Prize Money Breakdowns” (PDF). ВТА. стр. 190. Приступљено 8. 1. 2012. 
  2. ^ pilotpentennis.com (15. 8. 2008). „2008 Pilot Pen Tennis Press Guide” (PDF). Приступљено 22. 8. 2008. [мртва веза]
  3. ^ Press, Associated (9. 5. 2005). „USTA buys ATP event, moves it to New Haven”. USA Today. Приступљено 22. 8. 2008.  (језик: енглески)
  4. ^ USTA (10. 5. 2005). „USTA purchases ATP men's tournament to create first combined summer event”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 19. 10. 2010. (језик: енглески)
  5. ^ „Tennis tournament continues as New Haven Open at Yale”. New Haven Open at Yale website. 21. 10. 2010. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 9. 1. 2011. (језик: енглески)
  6. ^ http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/recenteqsww/Quakes/se082311a.html Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2011) (језик: енглески)
  7. ^ http://www.huffingtonpost.com/2011/08/23/earthquake-new-haven-open-evacuation_n_934470.html (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]