Пензија

С Википедије, слободне енциклопедије
Право на пензију једно је од људских права у области социјалне заштите које осигураник може остварити по разним основама

Пензија или мировина је месечна новчана накнада и друге бенефиције на које појединац стиче право по основу осигурања за случај старости, инвалидности и смрти, а под условима утврђеним законом.[1] Пензије се исплаћују и постхумно у случајевима када наследници и друге материјално зависне особе нису у стању да се самостално издржавају. Тако да у зависности од услова под којима је стечена, пензија може бити старосна, инвалидска или породична. Традиционално, пензијски фонд је у домену државних издатака, али се либерализацијом тржишта услуга све више укључују приватни фондови осигурања.[2] Ово у ствари значи да особа уплаћује извесну суму новца током свог радног стажа, а онда, када оде у пензију добија материјалну надокнаду на основу тих доприноса. Постоје и случајеви, као у Аустралији, на пример, да сви грађани који напуне одређени број година стичу право на пензију. Немачка је иначе прва земља која је увела старосну пензију 1889. године.

Особе које посједују право на пензију, називају се пензионери. Осим новчане надокнаде, пензионери могу имати и друге повластице, као што је, на пример, право на мању цену возних карата у градском превозу.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  2. ^ Део овог чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  3. ^ Дипре, Б. (2007) Школска енциклопедија: Оксфорд. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-199-0.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]