Периферија Тесалија
| Периферија Тесалија грч. Περιφέρεια Θεσσαλίας | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Грчка |
| Админ. центар | Лариса |
| Површина | 14.037 km2 |
| Становништво | 2005. |
| — број ст. | 736.083 |
| — густина ст. | 52,44 ст./km2 |
| Окрузи | Кардица Лариса Магнезија Споради Трикала |
| Званични веб-сајт | |
Периферија Тесалија (грч. Περιφέρεια Θεσσαλίας / Peripheria Thessalía) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на средишњем делу Грчке и обухвата највећи део истоимене области Тесалија. Управно седиште периферије и њен највећи град је Лариса, а значајан је и град Волос.
Положај и управна подела периферије[уреди | уреди извор]
Положај: Периферија Тесалија се граничи се са:
- север: периферија Западна Македонија,
- североисток: периферија Средишња Македонија,
- исток: Егејско море,
- југ: периферија Средишња Грчка,
- југозапад: периферија Западна Грчка,
- запад: периферија Епир.
Подела: Периферија је подељена на 5 округа:
Даља подела на општине изгледа према таблици:
Површина: 14.037 km² • Становништво: 753.888 (2001.) • Седиште: Лариса | ||
Округ Кардица |  | |
Округ Лариса | ||
Округ Магнезија | ||
Округ Споради | ||
Округ Трикала | ||
Званична страница: http://www.pthes.gov.gr | ||
Географија[уреди | уреди извор]
Рељеф: Тесалија је природно мешовита област, која покрива површину 14.037 km² у средишњем делу Грчке. Дата покрајина је заштићена планинама по ободу. На западу се налазе високи Пинди, на северу горостасни Олимп, на југу Тимористос, а на истоку (ка мору) Пелион. Средишњи део око градова Ларисе и Трикале је пространа равница, коју чини река Пинејос. То је највећа равница у држави, звана и „житница Грчке“. Источни део је изразито приморски (Егејско море), посебно Пагастеички залив и острвље Споради.
Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора она прелази у прелазни облик, да би на планинама и вишим деловима постала оштрија умерено континентална клима.
Воде: Покрајина Тесалија источном обалом излази на западни део Егејског мора. Покрајини припада и острвље Споради. Обала је већим делом стрма и теже приступачна. Од река најважнији је Пинејос.
Историја[уреди | уреди извор]
Погледати: Тесалија
Становништво[уреди | уреди извор]
У периферији Тесалија живи око 740.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је осредња (око 52 ст./km²), што је значајно мање од државног просека (око 80 ст./km²). Последњих година број становника стагнира. Средишњи, равничарски део и део уз Пагастеички залив су много боље насељени него планинско подручје на ободу покрајине.
Највећи број становника чине етнички Грци. Некадашње цинцарско становништво на Пиндима је махом погрчено. Последњих деценија по већим градовима се населио и мањи број усељеника из свих делова света.
Привреда[уреди | уреди извор]
Са привредног становишта Тесалија је привредно средње развијена област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа. Град Волос је најважније привредно средиште са великом луком и бројним погонима тешке индустрије. У осталим градовима доминира лака индустрија, посебно прехрамбена индустрија, везана за развијено пољопривредно залеђе.
Због повољних природних услова, земљорадња је развијена у равници. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина), али и житарице.
Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, посебно на Спорадима (чувени Скјатос).
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|