Перицит
Перицити (раније познате као Ружеове ћелије)[1] су мултифункционалне ћелије микроциркулације које се обавијају око ендотелних ћелија које облажу капиларе по целом телу. Перицити су уграђени у базалну мембрану крвних капилара, где комуницирају са ендотелним ћелијама путем директног физичког контакта и паракрине сигнализације.[2]
Морфологија, дистрибуција, густина и молекуларни отисци прстију перицита варирају између органа и васкуларних лежишта.[3] Перицити помажу у одржавању хомеостатских и хемостатских функција у мозгу, једном од органа са већом покривеношћу перицитима, а такође одржавају крвно-мождану баријеру.[4] Ове ћелије су такође кључна компонента неуроваскуларне јединице, која укључује ендотелне ћелије, астроците и неуроне.[5]
Претпоставља се да перицити регулишу капиларни проток крви[6] и фагоцитозу ћелијских остатака ин витро.[7] Перицити стабилизују и прате сазревање ендотелних ћелија путем директне комуникације између ћелијске мембране, као и путем паракрине сигнализације.[8] Недостатак перицита у централном нервном систему може узроковати повећану пермеабилност крвно-мождане баријере.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dore-Duffy, Paula (2008). „Pericytes: Pluripotent Cells of the Blood Brain Barrier”. Current Pharmaceutical Design. 14 (16): 1581—1593. PMID 18673199. doi:10.2174/138161208784705469..
- ^ Bergers, Gabriele; Song, Steven (2005). „The role of pericytes in blood-vessel formation and maintenance”. Neuro-Oncology. 7 (4): 452—464. ISSN 1522-8517. PMC 1871727
. PMID 16212810. doi:10.1215/S1152851705000232.
- ^ Sims, David E. (1986-01-01). „The pericyte—A review”. Tissue and Cell (на језику: енглески). 18 (2): 153—174. ISSN 0040-8166. PMID 3085281. doi:10.1016/0040-8166(86)90026-1.
- ^ а б Winkler, Ethan A; Bell, Robert D; Zlokovic, Berislav V (2011-10-26). „Central nervous system pericytes in health and disease”. Nature Neuroscience. 14 (11): 1398—1405. ISSN 1097-6256. PMC 4020628 . PMID 22030551. doi:10.1038/nn.2946.
- ^ Dore-Duffy, Paula; Cleary, Kristen (2011). „Morphology and Properties of Pericytes”. The Blood-Brain and Other Neural Barriers. Methods in Molecular Biology. 686. стр. 49—68. ISBN 978-1-60761-937-6. PMID 21082366. doi:10.1007/978-1-60761-938-3_2.
- ^ Hartmann, David A.; Berthiaume, Andrée-Anne; Grant, Roger I.; Harrill, Sarah A.; Koski, Tegan; Tieu, Taryn; McDowell, Konnor P.; Faino, Anna V.; Kelly, Abigail L. (2021). „Brain capillary pericytes exert a substantial but slow influence on blood flow”. Nature Neuroscience (на језику: енглески). 24 (5): 633—645. ISSN 1546-1726. PMC 8102366 . PMID 33603231. doi:10.1038/s41593-020-00793-2.
- ^ Rustenhoven, Justin; Smyth, Leon C.; Jansson, Deidre; Schweder, Patrick; Aalderink, Miranda; Scotter, Emma L.; Mee, Edward W.; Faull, Richard L. M.; Park, Thomas I.-H. (2018-02-22). „Modelling physiological and pathological conditions to study pericyte biology in brain function and dysfunction”. BMC Neuroscience. 19 (1): 6. ISSN 1471-2202. PMC 5824614 . PMID 29471788. doi:10.1186/s12868-018-0405-4.
- ^ Fakhrejahani, Elham; Toi, Masakazu (2012). „Tumor Angiogenesis: Pericytes and Maturation Are Not to Be Ignored”. Journal of Oncology. 2012: 261750. ISSN 1687-8450. PMC 3191787 . PMID 22007214. doi:10.1155/2012/261750 .
Литература[уреди | уреди извор]
- Dore-Duffy, Paula; Cleary, Kristen (2011). „Morphology and Properties of Pericytes”. The Blood-Brain and Other Neural Barriers. Methods in Molecular Biology. 686. стр. 49—68. ISBN 978-1-60761-937-6. PMID 21082366. doi:10.1007/978-1-60761-938-3_2.
