Перућац

Координате: 43° 57′ 14″ С; 19° 25′ 16″ И / 43.954° С; 19.421166° И / 43.954; 19.421166
С Википедије, слободне енциклопедије

Перућац
Поглед на насеље Перућац и реку Дрину са Таре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 530
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 14″ С; 19° 25′ 16″ И / 43.954° С; 19.421166° И / 43.954; 19.421166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина316 m
Перућац на карти Србије
Перућац
Перућац
Перућац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31256
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Перућац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 530 становника. У рејону села се налази хидроелектрана „Бајина Башта“ и некропола стећака Мраморје, из XIV века.

Овде се налази Рајаковића кућа.

Некропола стећака[уреди | уреди извор]

Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака која спада међу најочуваније некрополе тог поднебља[1]. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[2][1], али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране[1].

Географија[уреди | уреди извор]

Река Врело настаје од јаког крашког врела Перућац на надморској висини од 234 метра у подножју планине Таре. Вода Врела потиче од дренираних падавина са пространог платоа Таре. Просечна издашност перућачког врела је 330 л/с, док је просечна температура воде око 10 степени. Река Врело је бистра, провидна речица која се водопадом висине 10м улива у Дрину.

Врело је пориблјено калифорнијском патрмком. По хумкама и обалама Врела расту јова, јаребика, јасен, горски јавор, брест, црна зова, орах...

На Врелу је 1927. године пуштена у рад мини хидроелектрана, инсталисане снаге 60књ са просечном годишњом производњом 300 000 кwh.

Дужина тока реке Врело је 365м. Важи за једну од најкраћих река Европе. Зову је и рекла година.

Има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста...

Дирна са реком Врело је у акцији избора седам српских чуда природе у организацији Туристичке организације Србије проглашена за прву природну лепоту.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Перућац живи 691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 317 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 608
1953. 629
1961. 666
1971. 569
1981. 802
1991. 687 683
2002. 845 860
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
832 98,46%
Црногорци
  
3 0,35%
Југословени
  
2 0,23%
Хрвати
  
1 0,11%
Македонци
  
1 0,11%
непознато
  
3 0,35%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Некропола стећака — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
  2. ^ „Споменици културе од изузетног значаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008) (Министарство културе Републике Србије) (језик: српски)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]