Петрово
Петрово | |
|---|---|
 Општинска зграда у Петрову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Петрово |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.079 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 37′ 53″ С; 18° 21′ 40″ И / 44.63143° С; 18.36101° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Петрово Петрово на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74317 |
| Позивни број | 053 |
| Веб-сајт | www |
Петрово (раније Петрово Село и Босанско Петрово Село) је градско насеље и сједиште општине Петрово у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Петрово укупно је пописано 2.079 лица.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
На самом почетку Другог свјетског рата, пуковник Војске Краљевине Југославије Драгољуб Михаиловић је у Петрову 20. априла 1941. године одржао говор.[2] Говор је одржан преосталим војницима Војске Краљевине Југославије и припадницима Брзог одреда, који су се овде повукли након борби са њемачким и усташким јединицама у Априлском рату.[2]
Култура[уреди | уреди извор]
На подручју насеља се налази храм Српске православне цркве.[3] Храм је смјештен на узвишењу знавом Трн.[3] Изградња храма је започета у августу 1990. а освећење темеља је 4. октобра исте године извршио епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[3]
Образовање[уреди | уреди извор]
У насељу се налази Основна школа „Вук Караџић“, као и Средњошколски центар Петрово.
Спорт[уреди | уреди извор]
Петрово је сједиште фудбалског клуба Озрен.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насељено мјесто Петрово | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[4] | 1991.[5] | 1981.[6] | 1971.[7] | 1961. | |||
| Укупно | 2 107 (100,0%) | 2 919 (100,0%) | 2 856 (100,0%) | 2 514 (100,0%) | 1 880 (100,0%) | ||
| Срби | 2 070 (98,24%) | 2 695 (92,33%) | 2 606 (91,25%) | 2 333 (92,80%) | 1 813 (96,44%) | ||
| Хрвати | 12 (0,570%) | 18 (0,617%) | 12 (0,420%) | 33 (1,313%) | 20 (1,064%) | ||
| Остали | 11 (0,522%) | 82 (2,809%) | 28 (0,980%) | 12 (0,477%) | 5 (0,266%) | ||
| Неизјашњени | 7 (0,332%) | – | – | – | – | ||
| Бошњаци | 2 (0,095%) | 54 (1,850%)1 | 59 (2,066%)1 | 91 (3,620%)1 | 20 (1,064%)1 | ||
| Југословени | 2 (0,095%) | 70 (2,398%) | 138 (4,832%) | 27 (1,074%) | – | ||
| Непознато | 2 (0,095%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 1 (0,047%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | – | – | 6 (0,210%) | 7 (0,278%) | 18 (0,957%) | ||
| Македонци | – | – | 4 (0,140%) | 1 (0,040%) | 4 (0,213%) | ||
| Словенци | – | – | 1 (0,035%) | 4 (0,159%) | – | ||
| Албанци | – | – | 1 (0,035%) | 1 (0,040%) | – | ||
| Мађари | – | – | 1 (0,035%) | 5 (0,199%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Данило Тешановић, српски књижевник[8]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ а б „Љетопис српске православне црквене општине Дервента”. Српска православна црквена општина Дервента. 2010. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2011.
- ^ а б в „Црквена општина Патрово”. Светосавска омладинска заједница Петрово. 2005. Приступљено 19. 12. 2011.[мртва веза]
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 51)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Добој: Представљена књига „Доба Јуде“ Данила Тешановића”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 4. 2012. Приступљено 4. 4. 2012.
Види још[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста |  | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Какмуж, МЗ Калуђерица, МЗ Карановац, МЗ Кртова, МЗ Петрово, МЗ Порјечина, МЗ Сочковац | |
