Пештерска висораван

Пештерска висораван
Географске карактеристике
Највиша тачка	Куљарски врх
Ндм. висина	1492 m
Координате	43° 03′ 04″ С; 20° 03′ 21″ И
Географија
Пештерска висораван
Државе	Србија

Пештерска висораван (позната и само као Пештер) је крашка висораван (надморска висина од 1150-1250m) у југозападној Србији, југоисточно од Сјенице, а северозападно од Тутина. Пештерска висораван је извориште тресета који својим био-потенцијалом спада у најквалитетнији тресет, како у Европи, тако и у свету. Богата је суватима за испашу оваца (крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких оваца или пештерско-тутинских оваца , попут пештерског сира). Пештерска висораван садржи и Пештерско поље (надморска висина од 1150m), површине од 63 km². Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине Бошњаци и Срби, а има и нешто Албанаца на крајњем истоку области (према Космету).

Археолози Музеја Рас су 2013. пронашли остатке старословенских храмова на пештерској висоравни.

Галерија

• 
  Краве на Пештери
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Златиборски округ
• Рашки округ
• Рашка област

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
• Селимовић, Салих (1999). „Клименте и Кучи на Пештерској висоравни”. Новопазарски зборник. 23: 209—222. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2019. 
• Селимовић, Салих (2002). „Хришћанске традиције код муслимана на сјеничко-пештерској висоравни”. Новопазарски зборник. 26: 135—147. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2019. 
• Селимовић, Салих (2004). „Вожд Карађорђе на сјеничко-пештерској висоравни 1809. године”. Први српски устанак и Рашка област: Зборник радова. Пријепоље: Милешевски културни клуб Свети Сава. стр. 28—39. 
• Селимовић, Салих (2006). „Остаци хришћанских традиција код муслимана у средњем Полимљу, Бихору и на Пештерској висоравни”. Гласник Завичајног музеја - Пљевља. 5: 163—186. 
• Селимовић, Салих (2014). „Ратна и друга збивања на Сјеничко-пештерској висоравни у Првом светском рату: Прилог проучавању”. Историјска баштина. 23: 111—126. 
• Селимовић, Салих (2015). „Двоверје код муслимана у Полимљу, Бихору и на Сјеничко-пештерској висоравни”. Милешевски записи. 10 (2014): 225—237. 
• Селимовић, Салих (2016). „Остаци неких хришћанских традиција код муслимана у Средњем Полимљу, Бихору и на Пештарској висоравни”. Српска слободарска мисао. 17 (100): 61—80. 
• Селимовић, Салих (2017). „Сјеничко-пештерски крај у току балканских ратова”. Ужички крај и Стари Влах у балканским ратовима 1912. и 1913. године: Зборник радова. Ужице: Градски одбор потомака ратника 1804-1918. стр. 81—90. 
• Селимовић, Салих (2017). „Карактеристике порекла, миграционих и демографских процеса на сјеничко-пештерској висоравни”. Зборник Матице српске за друштвене науке. 68 (163): 430—445. 
• Селимовић, Салих (2017). Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни. Ужице: Графичар. 
• Селимовић, Салих (2018). „Неке карактеристике насељавања Пештерске висоравни у 18. веку”. Научни скуп "Академик Петар Влаховић". Рача: Центар за митолошке студије Србије. стр. 237—253. 
• Селимовић, Салих (2018). „Карактеристике миграционих и демографских кретања на Сјеничко-пештерској висоравни током 19. и до почетка 21. века”. Ужички зборник. 42: 177—199. 

Спољашње везе

• Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus
• Путопис са Пештерске висоравни, Зоран Шапоњић
• Пештерска висораван, Пештер