Списак победника Отвореног првенства Француске у тенису — мушкарци појединачно

С Википедије, слободне енциклопедије

Отворено првенство Француске или само Ролан Гарос јесте тениски гренд слем турнир који се одржава сваке године у задњој недељи маја и првој недељи јуна. Установљен је 1891. а од 1928. такмичење се игра на отвореним теренима са шљаком који се налазе у склопу комплекса Стадион Ролан Гарос у Паризу, главном граду Француске. Турнир је назван по славном француском пилоту из Првог светског рата. У почетку се турнир службено водио под називом Првенство Француске да би од 1925. постао међународни турнир.[1]

Почев од 1925. Отворено првенство Француске се води као гренд слем турнир. Један је од четири гренд слема који се играју сваке године поред Отвореног првенства Аустралије, Вимблдона и Отвореног првенства САД. Ролан Гарос је други по реду гренд слем који се игра у календарској години (игра се после Аустралијан опена, а пре Вимблдона). Организује га Тениски савез Француске (ФФТ).[2] Први је гренд слем турнир на коме су 1968. учествовали професионални играчи.

Победник такмичења у мушком синглу добија посебан трофеј — Куп мускетара, назван по четворици мускетара француског тениса: Жан Боротра, Жак Брињон, Анри Коше и Рене Лакост.[3] Турнир се није одржавао од 1915. до 1919. због Првог светског рата а од 1941. до 1944, током нацистичке окупације Француске за време Другог светског рата, незванично се одржавао турнир под именом Првенство Француске.[4] Ролан Гарос је гренд слем који је дуго одолевао променама, па је последњи поставио кров и рефлекторе (2020), увео тај-брејк у петом сету (2022), као и електронску проверу поена (од 2025).[5][6]

Рафаел Надал је турнир освајао четрнаест пута и рекордер је по броју освојених наслова на Отвореном првенству Француске, било у мушкој или женској конкуренцији. Такође је рекордер по броју освојених титула на једном гренд слему и по броју узастопних освојених титула на једном гренд слему у Опен ери (пет пута заредом је освојио такмичење, од 2010. до 2014).[7] Макс Декижис је осам пута био победник такмичења у „затвореној” ери.[8] Мајкл Ченг је освајањем турнира из 1989. постао најмлађи играч у Опен ери који је освојио Ролан Гарос (тада је имао седамнаест година, три месеца и двадесет дана).[9] С друге стране Новак Ђоковић је најстарији освајач турнира у „отвореној” ери будући да је с тридесет шест година и двадесет дана освојио турнир из 2023.[10] Француски тенисери су највише пута освајали такмичење у мушкој појединачној конкуренцији (тридесет осам наслова) а прате их Шпанци (двадесет наслова) и Аустралијанци (једанаест наслова).

Тренутни првак је Новак Ђоковић који је савладао Каспера Руда у финалу из 2023.[11]

Историја[уреди | уреди извор]

Отворено првенство Француске основано је 1891. Првобитно је било познато под називом Првенство Француске (франц. Championnat de France).[12] На турниру су у прве тридесет четири године постојања могли да учествују искључиво француски играчи или страни играчи који су били чланови неког француског клуба.[13] Први шампион Првенства Француске био је Британац Х. Бригс (могао је учествовати на њему јер је био члан клуба Club Stade Français).[14] У почетку су се мечеви играчи у три сета. Од 1902/03. усвојено је правило по коме се мечеви играју у пет сетова. Осим Бригса, турнир су у почетку освајали само француски тенисери међу којима се истиче Макс Декижис који је осам пута био победник Првенства Француске.[15]

Четири мускетара су осам пута били победници турнира — од 1925. до 1932. У њихову част се од 1981. трофеј Отвореног првенства Француске назива Купом мускетара.

Између 1924. и 1932. неки од чланова групе Четири мускетара освајало је такмичење. Од 1925. на првенству су могли да играју и странци што је привукло најбоље играче. Први победник међународног турнира био је Рене Лакост. Француска репрезентација је била шампион Дејвис купа из 1927. што је додатно привукло пажњу на турнир и било је неопходно изградити нови стадион. Стадион Ролан Гарос изграђен је 1928.[16] На новом стадиону је Анри Коше први освојио титулу.[17]

Вишеструки освајачи турнира[уреди | уреди извор]

Рафаел Надал је рекордер са 14 освојених титула на Отвореном првенству Француске
Тенисер Број
титула 		Првенац Потоња
1. Шпанија Рафаел Надал 14 2005. 2022.
2. Шведска Бјерн Борг 6 1974. 1981.
3. Француска Анри Коше 4 1926. 1932.
4. Француска Рене Лакост 3 1925. 1929.
Чехословачка Иван Лендл 3 1984. 1987.
Шведска Матс Виландер 3 1982. 1988.
Бразил Густаво Киртен 3 1997. 2001.
Србија Новак Ђоковић 3 2016. 2023.
9. Немачко царство Готфрид фон Крам 2 1934. 1936.
Сједињене Америчке Државе Френк Паркер 2 1948. 1949.
Египат Јарослав Дробни 2 1951. 1952.
Сједињене Америчке Државе Тони Траберт 2 1954. 1955.
Италија Никола Пјетранђели 2 1959. 1960.
Шпанија Мануел Сантана 2 1961. 1964.
Аустралија Рој Емерсон 2 1963. 1967.
Аустралија Кен Роузвол 2 1953. 1968.
Аустралија Род Лејвер 2 1962. 1969.
Чехословачка Јан Кодеш 2 1970. 1971.
Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 2 1991. 1992.
Шпанија Сержи Бругера 2 1993. 1994.

Листа финалних мечева[уреди | уреди извор]

- на слици одозго :
Жак Бруњон (тото)
Анри Коше (мађионичар)
Жан Боротра (баскијски скакач)
Рене Лакост (крокодил)
- француски "мускетари" који су доминирали париском шљаком у међуратном периоду
Бјерн Борг (држи пехар) је са шест титула у Булоњској шуми најуспешнији играч друге половине 20. века на овом турниру
Новак Ђоковић је актуелни (2023.) и најстарији (36) освајач трофеја Купа мускетара
Година Победник Финалиста Резултат Трајање
1925.
 Француска Рене Лакост Француска Жан Боротра 7-5, 6-1, 6-4
1926.
 Француска Анри Коше Француска Рене Лакост 6-2, 6-4, 6-3
1927.
 Француска Рене Лакост Сједињене Америчке Државе Бил Тилден 6-4, 4-6, 5-7, 6-3, 11-9
1928.
 Француска Анри Коше Француска Рене Лакост 5-7, 6-3, 6-1, 6-3
1929.
 Француска Рене Лакост Француска Жан Боротра 6-3, 2-6, 6-0, 2-6, 8-6
1930.
 Француска Анри Коше Сједињене Америчке Државе Бил Тилден 3-6, 8-6, 6-3, 6-1
1931.
 Француска Жан Боротра Француска Кристијан Бусис 2-6, 6-4, 7-5, 6-4
1932.
 Француска Анри Коше Краљевина Италија Ђорђо де Стефани 6-0, 6-4, 4-6, 6-3
1933.
 Аустралија Џек Крофорд Француска Анри Коше 8-6, 6-1, 6-3
1934.
 Немачко царство Готфрид фон Крам Аустралија Џек Крофорд 6-4, 7-9, 3-6, 7-5, 6-3 ~ 3:00
1935.
 Уједињено Краљевство Фред Пери Немачко царство Готфрид фон Крам 6-3, 3-6, 6-1, 6-3 ~ 2:00
1936.
 Нацистичка Њемачка Готфрид фон Крам Уједињено Краљевство Фред Пери 6-0, 2-6, 6-2, 2-6, 6-0
1937.
 Нацистичка Њемачка Хенер Хенкел Уједињено Краљевство Бани Остин 6-1, 6-4, 6-3
1938.
 Сједињене Америчке Државе Доналд Баџ Нацистичка Њемачка Родерик Менцел 6-3, 6-2, 6-4
0:58
1939.
 Сједињене Америчке Државе Вилијам Макнил Сједињене Америчке Државе Боби Ригс 7-5, 6-0, 6-3
1940.
 Отворено првенство
Француске у тенису
није орджано		 Други светски рат
1941.
1942.
1943.
1944.
1945.
1946.
 Француска Марсел Бернар Чехословачка Јарослав Дробни 3-6, 2-6, 6-1, 6-4, 6-3
1947.
 Мађарска Јожеф Азбот Јужноафричка Република Ерик Стерџес 8-6, 7-5, 6-4
1948.
 Сједињене Америчке Државе Френк Паркер Чехословачка Јарослав Дробни 6-4, 7-5, 5-7, 8-6
1949.
 Сједињене Америчке Државе Френк Паркер Сједињене Америчке Државе Баџ Пати 6-3, 1-6, 6-1, 6-4
1950.
 Сједињене Америчке Државе Баџ Пати Египат Јарослав Дробни 6-1, 6-2, 3-6, 5-7, 7-5
1951.
 Египат Јарослав Дробни Јужноафричка Република Ерик Стерџес 6-3, 6-3, 6-3
1952.
 Египат Јарослав Дробни Аустралија Френк Сеџман 6-2, 6-0, 3-6, 6-4
1953.
 Аустралија Кен Роузвол Сједињене Америчке Државе Вик Сејшас 6-3, 6-4, 1-6, 6-2
1954.
 Сједињене Америчке Државе Тони Траберт Сједињене Америчке Државе Артур Ларсен 6-4, 7-5, 6-1
1955.
 Сједињене Америчке Државе Тони Траберт Шведска Свен Давидсон 2-6, 6-1, 6-4, 6-2
1956.
 Аустралија Лу Хоуд Шведска Свен Давидсон 6-4, 8-6, 6-3
1957.
 Шведска Свен Давидсон Сједињене Америчке Државе Херберт Флам 6-3, 6-4, 6-4
1958.
 Аустралија Мервин Роуз Чиле Луис Ајала 6-3, 6-4, 6-4
1959.
 Италија Никола Пјетранђели Јужноафричка Република Јан Фермак 3-6, 6-3, 6-4, 6-1
1960.
 Италија Никола Пјетранђели Чиле Луис Ајала 3-6, 6-3, 6-4, 4-6, 6-3
1961.
 Шпанија Мануел Сантана Италија Никола Пјетранђели 6-3, 6-1, 4-6, 7-5
1962.
 Аустралија Род Лејвер Аустралија Рој Емерсон 3-6, 2-6, 6-3, 9-7, 6-2
1963.
 Аустралија Рој Емерсон Француска Пјер Дармон 3-6, 6-1, 6-4, 6-4
1964.
 Шпанија Мануел Сантана Италија Никола Пјетранђели 6-3, 6-1, 4-6, 7-5
1965.
 Аустралија Фред Стол Аустралија Тони Роуч 3-6, 6-0, 6-2, 6-3
1966.
 Аустралија Тони Роуч Мађарска Иштван Гуљаш 6-1, 6-4, 7-5
1967.
 Аустралија Рој Емерсон Аустралија Тони Роуч 6-1, 6-4, 2-6, 6-2
Опен ера
1968.
 Аустралија Кен Роузвол Аустралија Род Лејвер 6-3, 6-1, 2-6, 6-2
1969.
 Аустралија Род Лејвер Аустралија Кен Роузвол 6-4, 6-3, 6-4
1:33
1970.
 Чехословачка Јан Кодеш Социјалистичка Федеративна Република Југославија Жељко Франуловић 6-2, 6-4, 6-0
1:06
1971.
 Чехословачка Јан Кодеш Румунија Илије Настасе 8-6, 6-2, 2-6, 7-5
1972.
 Шпанија Андрес Химено Француска Патрик Проаси 4-6, 6-3, 6-1, 6-1
1973.
 Румунија Илије Настасе Социјалистичка Федеративна Република Југославија Никола Пилић 6-3, 6-3, 6-0
1:30
1974.
 Шведска Бјерн Борг Шпанија Мануел Орантес 2-6, 46-7, 6-0, 6-1, 6-1
1975.
 Шведска Бјерн Борг Аргентина Гиљермо Вилас 6-2, 6-3, 6-4
1:35
1976.
 Италија Адријано Паната Сједињене Америчке Државе Харолд Соломон 6-1, 6-4, 4-6, 7-63
2:53
1977.
 Аргентина Гиљермо Вилас Сједињене Америчке Државе Брајан Готфрид 6-0, 6-3, 6-0
1:58
1978.
 Шведска Бјерн Борг Аргентина Гиљермо Вилас 6-1, 6-1, 6-3
1:49
1979.
 Шведска Бјерн Борг Парагвај Виктор Печи 6-3, 6-1, 66-7, 6-4
2:44
1980.
 Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Витас Герулајтис 6-4, 6-1, 6-2
1:46
1981.
 Шведска Бјерн Борг Чехословачка Иван Лендл 6-1, 4-6, 6-2, 3-6, 6-1
3:13
1982.
 Шведска Матс Виландер Аргентина Гиљермо Вилас 1-6, 7-66, 6-0, 6-4
4:42
1983.
 Француска Јаник Ноа Шведска Матс Виландер 6-2, 7-5, 7-63
2:24
1984.
 Чехословачка Иван Лендл Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 3-6, 2-6, 6-4, 7-5, 7-5
4:08
1985.
 Шведска Матс Виландер Чехословачка Иван Лендл 3-6, 6-4, 6-2, 6-2
3:13
1986.
 Чехословачка Иван Лендл Шведска Микаел Пернфош 6-3, 6-2, 6-4
2:45
1987.
 Чехословачка Иван Лендл Шведска Матс Виландер 7-5, 6-2, 3-6, 7-63
4:23
1988.
 Шведска Матс Виландер Француска Анри Леконт 7-5, 6-2, 6-1
1:52
1989.
 Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг Шведска Стефан Едберг 6-1, 3-6, 4-6, 6-4, 6-2
3:41
1990.
 Еквадор Андрес Гомез Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6-3, 2-6, 6-4, 6-4
2:31
1991.
 Сједињене Америчке Државе Џим Куријер Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 3-6, 6-4, 2-6, 6-1, 6-4
3:25
1992.
 Сједињене Америчке Државе Џим Куријер Чехословачка Петр Корда 7-5, 6-2, 6-1
1:59
1993.
 Шпанија Сержи Бругера Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6-4, 2-6, 6-2, 3-6, 6-3
3:59
1994.
 Шпанија Сержи Бругера Шпанија Алберто Берасатеги 6-3, 7-5, 2-6, 6-1
2:11
1995.
 Аустрија Томас Мустер Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 7-5, 6-2, 6-4
2:00
1996.
 Русија Јевгениј Кафељников Њемачка Михаел Штих 7-64, 7-5, 7-64
2:32
1997.
 Бразил Густаво Киртен Шпанија Сержи Бругера 6-3, 6-4, 6-2
1:50
1998.
 Шпанија Карлос Моја Шпанија Алекс Коређа 6-3, 7-5, 6-3
2:13
1999.
 Сједињене Америчке Државе Андре Агаси Украјина Андреј Медведев 1-6, 2-6, 6-4, 6-3, 6-4
2:52
2000.
 Бразил Густаво Киртен Шведска Магнус Норман 6-2, 6-3, 2-6, 7-66
3:44
2001.
 Бразил Густаво Киртен Шпанија Алекс Коређа 36-7, 7-5, 6-2, 6-0
3:12
2002.
 Шпанија Алберт Коста Шпанија Хуан Карлос Фереро 6-1, 6-0, 4-6, 6-3
2:30
2003.
 Шпанија Хуан Карлос Фереро Холандија Мартин Веркерк 6-1, 6-3, 6-2
2:09
2004.
 Аргентина Гастон Гаудио Аргентина Гиљермо Корија 0-6, 3-6, 6-4, 6-1, 8-6
3:31
2005.
 Шпанија Рафаел Надал Аргентина Маријано Пуерта 66-7, 6-3, 6-1, 7-5
3:24
2006.
 Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 1-6, 6-1, 6-4, 7-64
3:02
2007.
 Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 6-3, 4-6, 6-3, 6-4
3:10
2008.
 Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 6-1, 6-3, 6-0
1:48
2009.
 Швајцарска Роџер Федерер Шведска Робин Седерлинг 6-1, 7-61, 6-4
1:55
2010.
 Шпанија Рафаел Надал Шведска Робин Седерлинг 6-4, 6-2, 6-4
2:18
2011.
 Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 7-5, 7-63, 5-7, 6-1
3:40
2012.
 Шпанија Рафаел Надал Србија Новак Ђоковић 6-4, 6-3, 2-6, 7-5
3:49
2013.
 Шпанија Рафаел Надал Шпанија Давид Ферер 6-3, 6-2, 6-3
2:16
2014.
 Шпанија Рафаел Надал Србија Новак Ђоковић 3-6, 7-5, 6-2, 6-4
3:31
2015.
 Швајцарска Станислас Вавринка Србија Новак Ђоковић 4-6, 6-4, 6-3, 6-4
3:12
2016.
 Србија Новак Ђоковић Уједињено Краљевство Енди Мари 3-6, 6-1, 6-2, 6-4
3:03
2017.
 Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Станислас Вавринка 6-2, 6-3, 6-1
2:05
2018.
 Шпанија Рафаел Надал Аустрија Доминик Тим 6-4, 6-3, 6-2
2:42
2019.
 Шпанија Рафаел Надал Аустрија Доминик Тим 6-3, 5-7, 6-1, 6-1
3:01
2020.
 Шпанија Рафаел Надал Србија Новак Ђоковић 6-0, 6-2, 7-5
2:41
2021.
 Србија Новак Ђоковић Грчка Стефанос Циципас 6-76, 2-6, 6-3, 6-2, 6-4
4:11
2022.
 Шпанија Рафаел Надал Норвешка Каспер Руд 6-3, 6-3, 6-0
2:18
2023.
 Србија Новак Ђоковић Норвешка Каспер Руд 7-61, 6-3, 7-5
3:13

Статистика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Origins of the Tournament”. Roland Garros. Приступљено 25. 7. 2015. 
  2. ^ „Grand Slam Overview”. International Tennis Federation (ITF). Приступљено 23. 7. 2015. 
  3. ^ Bowers, Chris (27. 2. 2009). „The New Musketeers”. Davis Cup. Приступљено 16. 7. 2015. 
  4. ^ Fetter, Henry D. (6. 6. 2011). „The French Open During World War II: A Hidden History”. The Atlantic. Приступљено 23. 7. 2015. 
  5. ^ Clarey, Christopher (26. 05. 2006). „In a year of change at Roland Garros, the winners may stay the same”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала 16. октобар 2007. г. Приступљено 8. август 2007. 
  6. ^ „French Open – Countdown: Borg's view on RG”. Eurosport. 22. 05. 2008. Архивирано из оригинала 19. 08. 2011. г. Приступљено 22. мај 2008. 
  7. ^ Newbery, Piers (8. 6. 2014). „Rafael Nadal beats Novak Djokovic to win ninth French Open title”. BBC Sport. Приступљено 15. 7. 2015. 
  8. ^ Clarey, Christopher (22. 5. 2014). „A Century Ago, a French Title Collection to Rival Rafael Nadal”. The New York Times. Приступљено 15. 7. 2015. 
  9. ^ Lynch, Steven (29. 5. 2015). „Rafael Nadal the youngest French Open winner?”. ESPN. Приступљено 15. 7. 2015. 
  10. ^ „Novak Djokovic wins French Open, record 23rd Grand Slam men’s singles title”. OlympicTalk | NBC Sports (на језику: енглески). 2023-06-11. Приступљено 2023-06-11. 
  11. ^ Jurejko, Jonathan (11. 6. 2023). „Novak Djokovic beats Casper Ruud to win Paris title and claim 23rd major”. BBC Sport. Приступљено 13. 6. 2023. 
  12. ^ „Past Winners and Draws”. fft.fr. Fédération Française de Tennis. Архивирано из оригинала 2007-08-08. г. Приступљено 2009-07-02. 
  13. ^ „French Open History”. Tennis. Tennis Media Company. 16. 8. 2012. Приступљено 18. 7. 2015. 
  14. ^ Gillmeister 1998, стр. 225.
  15. ^ „Roland Garros past single winners”. CNN. 23. 5. 2008. Приступљено 19. 7. 2015. 
  16. ^ Lewis, Gabrielle (23. 5. 2002). „French Open History”. BBC Sport. Приступљено 21. 7. 2015. 
  17. ^ „Henri Cochet is dead; French Tennis Leader”. The New York Times. 3. 4. 1987. Приступљено 26. 7. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Списак победника Отвореног првенства Француске у тенису — мушкарци појединачно на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_победника_Отвореног_првенства_Француске_у_тенису_—_мушкарци_појединачно&oldid=27431940”