Пожар

С Википедије, слободне енциклопедије
Ватрогасци гасе пожар

Пожар је неконтролисано ширење ватре у простору наносећи материјалну штету, а неретко односећи и људске животе.

Заштита животне средине[уреди | уреди извор]

Пожари су један од главних узрочника уништавања шума. Примера има много, а један од драстичнијих је пожар у Висконсину и Мичигену (САД) који се десио 1871. године када је уништио 1,8 милиона хектара шуме и однео 2.200 људских живота. У Сибиру, 1915. године, пожар је уништио милион km² шуме[1]. Чађ која је прекрила небо онемогућила је продор сунчевих зрака и температура се спустила за неколико степени.[1]

Постоје и биљне врсте које су отпорне на пожар. Такав је случај са еукалиптусом. Наиме, чак и када изгори у пожару, еукалиптус се обнавља. По мишљењу научника, за то је одговорно посебно ткиво које регенерише изгубљене делове и које се налази у дубљим слојевима стабла ове биљке (док је код других врста као што је храст, ово ткиво близу коре).[1]

Мере против пожара[уреди | уреди извор]

Шумски пожар
  • Коришћење незапаљивих или самогасећих материјала.
  • Опремање просторија сензорима који реагују на повишену темепературу уз коришћење уређаја који распрскују воду или на други начин спречавају пожар.
  • Обезбеђење противпожарних путева.
  • Обележавање локација где је забрањено коришћење отвореног пламена или алата који варничи (нпр рудници)
  • Присуство обучених ватрогасаца са опремом на местиме где се нешто ради а постоји тренутна опасност од пожара (нпр заваривање на месту које је угрожено од пожара)
  • Обука запослених
  • Постављање апарата за гашење пожара

Начини гашења пожара[уреди | уреди извор]

Како би уопште настао пожар потребна су три елемента:

  • гориво - материјал који гори
  • температура паљења материјала који гори
  • кисеоник

Укидањем једног од та три елемента пожар се гаси.

Средства за гашење пожара[уреди | уреди извор]

Апарат за гашење пожара

То су материје које својим деловањем прекидају процес горења. Од њих се захтева да испуњавају неке опште услове и то:

  • да им је употреба једноставна,
  • да гасе што више пожара различитих материја,
  • да су безопасна и да се не спајају са другим материјама,
  • да гасе ефикасно,
  • да су постојана при чувању и да су јефтина, односно економична.

Подела према агрегатном стању:

  • чврста (песак, земља, прах),
  • течна (вода, пена),
  • гасовита: (угљен-диоксид, халони).

Подела према начину деловања на гориву материју:

  • средства која угушују (пена, угљен-диоксид, прах, халони, водена магла и пара, приручна средства као што су прекривачи, песак, земља),
  • средства која хладе (вода и пена),
  • средства која делују антикаталитички односно прекидају ланчане реакције горења (халони, неке врсте праха и поједине врсте пене).

Вода је једно од средстава које се врло често употребљава за гашење пожара. Вода гаси првенствено охлађивањем, пошто у односу на све остале познате супстанце има највећу специфичну топлоту.[2]

Класе пожара[уреди | уреди извор]

Поделу средстава за гашење пожара према намени дефинише JUS 3.C2 003, по коме се пожари разврставају у пет основних врста (класа) пожара - према горивим материјама које могу бити захваћене пожаром. То су пожари класе А, Б, Ц, Д и Е.[2]

Класе пожара Средства за гашење
А- пожари чврстих материја (дрво, текстил, угаљ, биљне материје, пластика, слама, папир и сл.) вода- најбоље

пена и прах - успешно халон и угљен-диоксид - за мање површине

Б - пожари течних и лако топљивих материја (бензин, бензол, уља, масти, лакови, смола, алкохол и сл.) прах и халон - најбоље

пена - за пожаре у посудама угљен-диоксид - у затвореном простору вода - за хлађење

Ц - пожари запаљивих гасова (метан, бутан, пропан, водоник, ацетилен) прах и халон - најбоље

угљен-диоксид - за мање пожаре вода - за хлађење пена - НЕ

Д - пожари лаких метала (магнезијум, алуминијум, њихове легуре, титан, електрон, осим натријума и калијума) Гаси само специјални прах, струготина сувог лива, камена со и суви песак

Халон, угљен-диоксид, вода, пена - НЕ

Ф - кухињски пожари апарати за гашење пожара са новим средством за гашење пожара (сапунастом пеном која се добија у комбинацији алкалне мешавине са масним киселинама) и приручна сува средства за гашење пожара.

Вода и пена - НЕ

Изашао је нови стандард о класификацији пожара СРПС ЕН 2:2011 – Класификација пожара (Сл. гласник 30/11) и тиме је повучен СРПС ИСО 3941:1994. Укинута је класе Е. Уведена је нова класа Ф, где спадају пожари који обухватају масноће за кување (биљне и животнињске масти) које се користе у кухињским апаратима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Стојановић, В. Публикација: Животна средина и одрживи развој. Август НИП „Дечја кућа“ д. о. о. Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-86553-03-4.
  2. ^ а б Шимон Ђармати, Хемија опасних материјала, Виша политехничка школа, Београд, 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]