Портал:Историја

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
ИСТОРИЈА

HistoryBanner sr1.jpg

Историја је друштвена наука која се бави проучавањем развоја људског друштва у прошлости, од настанка цивилизације до данашњег дана. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених процеса. У томе јој помажу и неке друге науке, које зовемо помоћне историјске науке. Историја (хисторија) је грчка реч и значи прошлост.

Историја се дели на два велика периода времена: праисторију и историјско доба. Праисторија се завршава и историјско доба почиње тренутком људског проналаска писма, почетком IV миленијума пре нове ере.

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрани чланак
Gladiator-Bärenkampf.jpg

Гладијатори (лат. gladiatōrēs) су у били борци старом Риму који су се борили у арени против животиња и једни против других.

Термин гладијатор потиче од речи гладијус (лат. gladius), кратког римског мача за бодење и сечење.

Гладијаторске борбе су у Риму уведене у првој половини 3. века п.н.е. у склопу погребних свечаности, као обред жртвовања људских живота сенкама покојника. У првој забележеној борби 264. п.н.е. борила су се само три пара.

Крајем 2. века п.н.е. гладијаторске борбе су постале веома популарне представе које су цареви поклањали свом народу. Првобитно су се изводиле у Форуму а касније у амфитеатрима широм римске империје. Најпознатији амфитеатар је свакако римски Колосеум.

Гладијатори су могли да буду робови или ратни заробљеници који су били обавезни да се боре, криминалци који су хтели да побегну од смртне казне, или слободни људи који су хтели на тај начин да зараде и да се извуку из сиромаштва.

Мушкарци нису били једини који су се борили у арени. Такође су се бориле и жене које су се обично прерушавале у легендарне Амазонке. Почетком 3. века, цар Септимије Север је забранио борбу жена.

Гладијаторске борбе су укинуте са јачањем хришћанства, на темељу закона цара Константина Великог из 325. године, али су се и даље спорадично одржавале до око 450. године. Последње гладијаторске борбе у самом граду Риму одржане су 1. јануара 404. године.

...даље...

Архива

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Информације
P history.png
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) из области историје молимо вас да користите шаблон {{клица-историја}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из области историје можете наћи у категорији : Клице историја.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Споменице

Овде можете видети опширнији списак чланака који недостају или пак оних које треба средити или проширити.

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Уређивачи
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Сродни портали
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана биографија
Louis XIV of France.jpg


Луј XIV (5. септембар 1638. — 1. септембар 1715) је био краљ Француске из династије Бурбона од (16431715), син Луја XIII и Ане Аустријске. Постао је краљ 14. маја 1643, неколико месеци пре петог рођендана. У његово име је владала као регент његова мајка Ана Аустријска, која је главнину власти предала кардиналу Мазарену. Након смрти председника владе |кардинала Мазарена 1661. Луј XIV је преузео особну контролу над владом. Владавина Луја XIV, познатог као Краљ Сунце (фр. Le Roi Soleil) или Велики Луј (фр. Louis le Grand) трајала је 72 године. Била је то најдужа владавина у европској историји. Ојачао је моћ и утицај Француске у Европи. Француска је у доба његове владавине ратовала у три велика рата: Француско-холандски рат, Рат Велике алијансе и Рат за шпанско наслеђе. Учествовала је и у два мања рата: Деволуциони рат и Рат за реуједињења.

Политичку и војна сцену Француске током његова живота чиниле су такве личности као кардинал Мазарен, Никола Фуке, Жан Батист Колбер, Мишел Летелије, Лувоаз, Велики Конде, Анри Тирен, Вобан, маршал Вилар и Турвил. Док је владао Француска је постигла не само политичку и војну надмоћ, него је доминирала и културом са различитим личностима као што су били Молијер, Жан Расин, Жан де Лафонтен, Шарл Лебрин ,Жан Батист Лили, Јасент Риго, Андре Ленотр, Клод Перол и Жил Мансар. Културна достигнућа тих људи допринела су престижу Француске, њеног народа, језика и краља.

Луј XIV је успешно радио на стварање централизоване државе, у којој се владало из престолнице. Створио је модерну државу од дотада расцепкане феудалне државе. Луј XIV је постао пример апсолутистичког владара. Често му се приписује фраза „Држава то сам ја“ (фр. L'État, c'est moi) , иако историчари сматрају да су му то вероватно пришили политички противници, као стереотипан начин потрде његовог апсолутизма. Сасвим супротно од тога, Луј је на самрти рекао „Ја умирем, али држава ће увек остати“. (фр. Je m'en vais, mais l'État demeurera toujours).

...даље...

Архива

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Задаци
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Сјајни чланци

WikiNagrada2.PNG Сјајни чланци:
Алмогавери · Блицкриг · Борба за независност Латинске Америке · Гладијатор · Деколонизација Африке · Други светски рат · Ернандо де Сото · Историја Европске уније · Историја Мађарске · Источни фронт у Другом светском рату · Јанош Хуњади · Јован Владимир · Карло V, цар Светог римског царства · Кју-клукс-клан · Ладислав V Посмрче · Немачки бојни брод Бизмарк · Окупација Луксембурга у Првом светском рату · Опсада Београда (1456) · Ослобођење Врања 1878. године · Пад Београда (1521) · Пад Цариграда (1453) · Партенон · Петар Велики · Праисторија · Први светски рат · Рат Велике алијансе · Рат за Нагорно-Карабах · Свемирска трка · Случај Рачак · Спартаков устанак · Стари Рас · Степа Степановић · Стефан Немања · Стефан Урош II Милутин‎ · Теодора (супруга Јустинијана I) · Црвена армија · Че Гевара

Symbol thumbs upzel.svg Добри чланци:
Адолф ХитлерАненербеБеоградска тврђаваБитка за Едсонов гребенБитка код КурскаБитка код острва СавоВизантијско-персијски рат (602—628)Винчанска култураВојводина у Народноослободилачкој борбиЗападно римско царствоМађарско-румунски рат (1919)Напади 11. септембра 2001.Образовање у ВизантијиОперација СтрелаОрден народног херојаПетар БојовићПрви крсташки ратПроституција у античкој ГрчкојРано хришћанствоРат за шпанско наслеђеРумунска комунистичка партијаУида (брод)Франсиско ФранкоЦрква босанскаЧовек са гвозденом маскомШпански рат за независност

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали на википедији
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали