Портал:Књижевност
Портал Књижевност
Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.
 Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Миха́йлович Достое́вский) рођен је у Москви 11. новембра (30. октобра по старом календару) 1821. године. — умро 9. фебруара (28. јануара по старом календару), 1881. године у Санкт Петербургу. Један је од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму светски је писац у рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према модернизму јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора начина писања. Са аспекта књижевне технике његови су романи још увек блиски реализму због обухвата цјелине, начина карактеризације и доминирајуће нарације, док драматични дијалози, филозофске расправе и полифонија чине од њега претечу модернизма. По многима је и претеча егзистенцијализма.   На Дрини ћуприја је роман који је написао Иво Андрић и за који је добио Нобелову награду за књижевност 1961. године. Роман приповеда о грађењу моста преко реке Дрине у босанском граду Вишеграду. Грађење моста наручио је Мехмед паша Соколовић, чувени званичник Османског царства који је био рођени Србин из Рудог. Још као мали дечак, Бајица, одведен је са осталом децом као данак у крви у Цариград. Радња романа траје отприлике четири века и скуп је више прича повезаних са мостом на Дрини, који је тачка окосница и главни симбол нарације. Сам мост представља на неки начин супротност људској судбини која је пролазна у односу на камену грађевину, која је вечна. Око њега се развијају приче о историјским личностима и безименим ликовима који су плод пишчеве маште. Роман На дрини ћуприја, понекад називан и Вишеградска хроника у ужим круговима љубитеља Андрићевог дјела, карактеришу временски и хронолошки описи живота тадашње вишеградске касабе, по многим критичарима пандан Травничкој хроници и Омерпаши Латасу, често названом сарајевска хроника. Сва три романа приповедају о турским временима у Босни и на неки начин би се могла повезати у трилогију. |
ЗадациПотребни чланциААхмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Антон Макаренко ББранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер, Бетон и свици, Клајв Баркер, ВГДЕЖЖитије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског, ЗЗадоншчина, Заноси и пркоси Лазе Костића ИИпатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета ЈККијево-Печерски патерик, Колајна (збирка), Књига о Бламу ЛЛаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући, Роберт Ладлам ММилан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Маска црвене смрти, Мемоари Пере Богаља, Ранко Маринковић НОППатница, Песма, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Писма из Немачке, Писма из Италије, Приче које су изгубиле равнотежу, Петко Војнић Пурчар, Предео сликан чајем ССлово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сапутници ТУУзалуд је будим, Употреба човека, Уточиште ФХХод Богородице по мукама, Хожденије преко три мора ШСређивање:Похвала лудости, Дервиш и смрт Клице:Епика, Превођење Светог писма, Бакоња фра Брне, Дневник о Чарнојевићу, Ватра и ништа, Очеви и оци Додатно |
