Порт ов Спејн

Координате: 10° 40′ 01″ С; 61° 31′ 01″ З / 10.667° С; 61.517° З / 10.667; -61.517
С Википедије, слободне енциклопедије

Порт ов Спејн
Port of Spain
Колажни приказ градских знаменитости
Грб
Административни подаци
Држава Тринидад и Тобаго
Становништво
Становништво‍
 — 57.000 [1]
 — густина4.384,62 ст./km2
Агломерација128.026
Географске карактеристике
Координате10° 40′ 01″ С; 61° 31′ 01″ З / 10.667° С; 61.517° З / 10.667; -61.517
Апс. висина66[2] m
Површина13 km2
Остали подаци
ГрадоначелникРајмонд Тим Ки
Веб-сајт
www.cityofportofspain.org.tt

Порт ов Спејн (шпански: Puerto España), званично Град Луке Шпаније (такође стилизовано Порт-ов-Спејн), главни је град Тринидада и Тобага, други је по величини град у земљи после Сан Фернанда, и трећа по величини општина после Чагванаса и Сан Фернанда. Град има 37.074 становника у општини (попис из 2011),[1] градску популацију од 81.142 (процена из 2011) и пролазну дневну популацију од 250.000 становника.[3] Налази се у заливу Парија, на северозападној обали острва Тринидад и део је веће конурбације која се протеже од Чагварамаса на западу до Ариме на истоку са процењеном популацијом од 600.000 становника.[4]

Порт ов Спејн је најразвијенији град у Тринидаду и Тобагу. Град је велики административни и трговачки центар у држави, али и значајан финансијски центар за цео регион Кариба.[5] У граду се налази и највећа контејнерска лука на острву и представља једно од средишта транспорта на Карибима, одакле се извозе и пољопривредни и индустријски производи. Лука Шпанија је такође била де факто главни град краткотрајне Западноиндске федерације, која је ујединила Карибе. Град је такође дом највеће контејнерске луке на острву и једно је од неколико бродских чворишта на Карибима, који извози пољопривредне и индустријске производе. Боксит из Гвајане се транспортује преко објеката у Чагварамасу, око 8 km (5 mi) западно од града. Предпосни карневал главни је градски културни фестивал и туристичка атракција.

Данас је Шпанска лука водећи град у Карипском региону. Тринидад и Тобаго били су домаћини Петог самита Америке 2009. године, чији су гости били председник САД Барак Обама и америчка државна секретарка Хилари Клинтон.[6]

Географија[уреди | уреди извор]

Лука Порт ов Спејна (ППОС) лежи на повраћеном земљишту. Велики развој се и даље јавља на новом земљишту које је формирано у близини Инвејдерс Баја (Мувитаун, Инвејдерс Беј торањ, Мариот) и у околним планинама Северног ланца.

Шпанска лука има површину од око 10,4 km² (c. 4 sq. mi) и налази се у северозападном делу острва Тринидад, између залива Парија, Северног ланца и мочваре Карони.

Северни ланац је низ високих, биоразноликих брда у северном делу Тринидада и сматра се продужетком планина Анда Јужне Америке, иако је то геолошки нетачно. Преко 465 врста птица и 100 врста сисара може се наћи у овим планинама, што га чини једним од најразноврснијих планинских ланаца на Карибима. Северни ланац се протеже од полуострва ЧагВарамас на западу до Тока на истоку и састоји се углавном од стрмих урањања метаседиментних стена и бујне прашуме која садржи велики број биљних и животињских врста. Лука Шпанија се налази на западном крају и град се пење у брда и долине које су насељене и великим делом искрчене. Два највиша врха су El Cerro del AripoЕл Керо дел Арипо и Ел Тачуче, чији врх износи 900 m (3.000 стопа).

Мочвара Карони са својих 3278 заштићених хектара, дуго је представљала физичку баријеру за ширење града на југ, присиљавајући немилосрдан урбани раст на исток на рачун растерећења обилазнице. Ово подручје мангрова на западној обали друго је највеће мочварно подручје на острву након источнообалске Нарива мочваре која је скоро двоструко већа. Она има преко 160 врста птица, укључујући националну птицу, гримизни ибис. То је једна од најпопуларнијих туристичких атракција у земљи са садржајима за посетиоце и редовним обиласцима бродом са водичем.[7]

Неки од градова леже на копну повраћеним из Паријског залива, мирног заклоњеног залива који одваја Тринидад од Венецуеле, док се други делови пењу у брда изнад града. Географски гледано, Лука Шпаније је идеална за поморски саобраћај, пружајући природну луку на северозападним обалама Тринидада где су неповољни временски услови изузетно ретки.[8] За разлику од Чагванаса и Сан Фернанда, Лука Шпанија има хладну климу због надморске висине и околних планина Северног ланца. У високим, магловитим долинама и планинама које окружују северну периферију града, температурна инверзија је прилично честа и планине пружају расхлађујуће олакшање од спарне врелине испод. Блу Бејсин водопади, популарна атракција, налазе се северно у Диего Мартину.[9]

Ноћни поглед на Запад и центар града.

Клима[уреди | уреди извор]

Град има тропску влажну и суву климу (Кепен Aw) климу коју карактеришу топле до вруће температуре током целе године, са малим сезонским варијацијама због близине екватора, иако се ноћне температуре донекле спуштају током зимских месеци од јануара до марта. Температуре се обично крећу од 19 до 34 °C, ретко изнад 35 или испод 17. Влажна сезона траје од маја до децембра, а сушна сезона од јануара до априла. Током децембра-фебруара може бити прохладно током ноћних сати.

Клима Луке Шпаније, Тринидад и Тобаго
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 33,2
(91,8) 		33,0
(91,4) 		34,9
(94,8) 		34,9
(94,8) 		35,3
(95,5) 		34,4
(93,9) 		33,5
(92,3) 		34,2
(93,6) 		37,0
(98,6) 		35,5
(95,9) 		33,8
(92,8) 		33,2
(91,8) 		37,0
(98,6)
Максимум, °C (°F) 28,0
(82,4) 		28,9
(84) 		30,3
(86,5) 		31,0
(87,8) 		33,1
(91,6) 		31,5
(88,7) 		31,3
(88,3) 		31,7
(89,1) 		32,2
(90) 		32,2
(90) 		31,5
(88,7) 		31,1
(88) 		31,07
(87,93)
Минимум, °C (°F) 17,0
(62,6) 		19,2
(66,6) 		20,7
(69,3) 		22,0
(71,6) 		23,0
(73,4) 		23,3
(73,9) 		23,0
(73,4) 		23,0
(73,4) 		23,1
(73,6) 		22,6
(72,7) 		22,3
(72,1) 		21,0
(69,8) 		21,68
(71,03)
Апсолутни минимум, °C (°F) 14,6
(58,3) 		16,1
(61) 		16,7
(62,1) 		17,2
(63) 		18,9
(66) 		19,7
(67,5) 		18,3
(64,9) 		18,9
(66) 		19,4
(66,9) 		19,4
(66,9) 		17,9
(64,2) 		15,7
(60,3) 		14,6
(58,3)
Количина кише, mm (in) 42,9
(1,689) 		39,8
(1,567) 		16,9
(0,665) 		27,7
(1,091) 		67,5
(2,657) 		155,6
(6,126) 		193,6
(7,622) 		244,0
(9,606) 		190,5
(7,5) 		143,3
(5,642) 		210,5
(8,287) 		75,7
(2,98) 		1,408
(55,433)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 11 10 6 6 11 20 21 19 16 15 18 13 166
Релативна влажност, % 81 80 77 77 79 84 84 84 84 85 86 84 82
Сунчани сати — месечни просек 241,3 231,3 248,3 237,5 233,2 183,7 205,9 212,5 197,1 207,4 197,7 214,5 2.610,4
Извор #1: World Meteorological Organization[10]
Извор #2: NOAA (sun, extremes and humidity)[11]

Урбана структура[уреди | уреди извор]

Лука Порт ов Спејна, децембар 2002

Званична популација Лике Шпаније релативно је мала и одражава уске градске границе укључујући централну пословну четврт и бројне економски депресивне и неколико напредних суседних предграђа. Осим званичног становништва, суседно окружење Источно-Западни коридор има близу 600.000 људи,[4] и осећај „великог града“ са својим приградским колима доминира путовање на посао. Коридор је изграђено подручје северног Тринидада које се протеже од главног града, Луке Шпаније, 24 km (15 mi) источно до Ариме. Укључује градове Баратарија, Сан Хуан, Ст. Јосев, Курепе, Ст. Августин, Тунапуна, Такаригва, Ароука и Фајве Риверс, некада различите заједнице, а сада округе у непрекидном урбаном подручју. Углавном се простиру дуж источне магистрале, између аутопута Черчил-Рузвелт и подножја северног ланца.[12]

Становање[уреди | уреди извор]

Дејмиен улица са луксузним апартманима у Луци Шпаније, 2012

Становање у Луци Шпанија варира од луксузних станова на обали до пансионских кућа којима недостаје унутрашњи водовод и приступ моторним возилима. Континуирани притисак за ширење комерцијалног развоја у Вудбруку и Горњем граду (сама лука Шпанија) довео је до брзе стопе опадања градског становништва у последње 4 деценије.[13] Приватна развојна шема у улици Дејмиен у Вудбруку недавно је обезбедила 350 луксузних станова, али њихове цене нису приступачне већини становника, иако су првобитно били намењени општој популацији.

Да би се решио овај проблем, Развојна компанија источног дела Луке Шпаније,[14] је основана 2005. године са мандатом да развије и поново изгради зону у источној Луци Шпаније ради побољшања економског, друштвеног и физичког окружења у тим подручјима. Велики делови источног улаза у Луку Шпаније очишћени су од старих складишта и неквалитетних станова.[15]

Постоји неколико нових државних стамбених пројеката у граду који су у изградњи или су у плану.[16]

Историја[уреди | уреди извор]

Становништво[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Порт ов Спејн
Година
Становништво

Привреда[уреди | уреди извор]

Саобраћај[уреди | уреди извор]


Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Порт ов Спејн партнерски градови су:[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Trinidad and Tobago 2011 Population and Housing Census Demographic Report (PDF) (Извештај). Trinidad and Tobago Central Statistical Office. стр. 26. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2016. 
  2. ^ „Elevation of Port-of-Spain,Trinidad and Tobago Elevation Map, Topo, Contour”. floodmap.net. Приступљено 5. 4. 2016. 
  3. ^ а б The Port of Spain City Corporation website Архивирано 17 децембар 2012 на сајту Wayback Machine. cityofportofspain.org.tt
  4. ^ а б „Trinidad and Tobago – Country overview, Location and size, Population, Industry, Oil and gas, Manufacturing, Services, Tourism”. Nationsencyclopedia.com. Приступљено 26. 6. 2010. 
  5. ^ CIA World Factbook Trinidad and Tobago. cia.gov
  6. ^ „The website for the secretariat for the fifth summit of the Americas”. Архивирано из оригинала 18. 2. 2008. г. Приступљено 21. 3. 2009. 
  7. ^ Wetlands: Towards their sustainable development. The Trinidad Guardian, (31 January 2000) p. 18.
  8. ^ „Port Authority of Port of Port of Spain website”. Patnt.com. Приступљено 26. 6. 2010. 
  9. ^ Blue Basin falls
  10. ^ „World Weather Information Service–Port of Spain”. World Meteorological Organization. Приступљено 10. 12. 2013. 
  11. ^ „Piarco INTL AP Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 10. 12. 2013. 
  12. ^ „Northern Range of Trinidad Travel Guide”. Carnaval.com. Приступљено 26. 6. 2010. 
  13. ^ „Socio-Economic Background”. Halcrow Group Greater POS report. Nalis.gov.tt. 2. 4. 2000. Архивирано из оригинала 4. 6. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2010. 
  14. ^ Flow New Media (15. 9. 2005). „The East Port of Spain Development Company Limited website”. Eposdctt.com. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2010. 
  15. ^ Chouthi, Sandra (9 March 2006). Seeking to redevelop East Port-of-Spain Архивирано 1 август 2013 на сајту Wayback Machine. The Trinidad Guardian
  16. ^ Ministry Of Housing. housing.gov.tt
  17. ^ „Listing of Twinning Cities”. cityofportofspain.gov.tt. City of Port of Spain. Архивирано из оригинала 22. 10. 2017. г. Приступљено 2020-06-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порт_ов_Спејн&oldid=27528751”