Прича о јаловој смокви

С Википедије, слободне енциклопедије
Уметнички приказ приче.

Прича о јаловој смокви (или прича о неплодној смокви) је позната Исусова алегоријска прича о смоквином дрвету које не даје плода.

Забележена је само у Јеванђељу по Луки (13:6–9).

Прича[уреди | уреди извор]

Јеванђеље по Луки бележи следећу Исусову причу:

Један човек је имао смокву посађену у свом винограду, и дође да тражи род на њој, али не нађе. Тада рече виноградару: види, има три године како долазим и тражим род на овој смокви, али не налазим. Посеци је; зашто да још слаби земљу? Али му он одговори и рече: господару, остави је још ове године, док окопам око ње и нађубрим, па ће можда родити; ако пак не роди, посећи ћеш је у будуће.
— Еванђеље по Луки, 13:6–9 (превод Емилијана Чарнића)

Тумачења[уреди | уреди извор]

У Исусово време, смокве су често сађене у виноградима.[1] Смоква је такође била уобичајени симбол Израела, па дрво смокве може означавати Израел у овој причи[2], или се може односити посебно на његове верске вође.[1] Уобичајено тумачење је да господар винограда представља Бога, а виноградар Исуса.[2] Поента приче је да Исус нуди својим слушаоцима још једну последњу прилику за покајање.[1]

Ова прича се често повезује са једном каснијом згодом, када је Исус проклео јалово смоквино дрво да се осуши.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Jones, Peter Rhea (1999). Studying the Parables of Jesus. Smyth & Helwys Publishing, Inc. стр. 123—133. ISBN 978-1-57312-167-5. 
  2. ^ а б Pianzin, Timothy Maurice (2008). Parables of Jesus: In the Light of Its Historical, Geographical and Socio-Cultural Setting. Tate Publishing. стр. 235—237. ISBN 978-1-60247-923-4. 
  3. ^ Whately, Richard (1859). Lectures on Some of the Scripture Parables. Johhn W. Parker and Son. стр. 153. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]