Проводна ткива

С Википедије, слободне енциклопедије
Попречан пресек кроз стабло целера на коме се виде проводни снопићи изграђени од флоема и ксилема.
Детаљ васкулатуре листа драче.
Tрахеја - елемент ксилема

Проводна ткива, или васкуларна ткива, су сложена биљна ткива заслужна за провођење воде и минералних материја од корена ка свим деловима биљке, а растворених органских материја из листова у биљне делове све до корена. Примарне компоненте васкуларног ткива су ксилем[1][2] и флоем.[3] Ова два ткива интерно транспортују течност и хранљиве материје. Постоје и два меристема[4] повезана са васкуларним ткивом: васкуларни камбијум[5] и камбијумска плута.[6][7] Сва васкуларна ткива унутар одређене биљке заједно чине систем васкуларног ткива те биљке.

Ћелије у васкуларном ткиву су обично дугачке и витке. Пошто ксилем и флоем функционишу у проводљивости воде, минерала и хранљивих материја кроз биљку, није изненађујуће да њихов облик треба да буде сличан цевима. Појединачне ћелије флоема су повезане с краја на крај, баш као што би то могли бити делови цеви. Како биљка расте, ново васкуларно ткиво се диференцира[8][9][10] у растућим врховима биљке. Ново ткиво је усклађено са постојећим васкуларним ткивом, одржавајући своју везу у целој биљци. Васкуларно ткиво у биљкама је распоређено у дуге, дискретне нити које се називају васкуларни снопови.[11] Ови снопови укључују и ксилем и флоем, као и потпорне и заштитне ћелије. У стабљикама и корену, ксилем обично лежи ближе унутрашњости стабљике са флоемом према спољашњости стабљике. У стабљикама неких Asterales двосупница, такође може постојати флоем који се налази изнутра од ксилема.

Између ксилема и флоема налази се меристем који се назива васкуларни камбијум. Ово ткиво одваја ћелије које ће постати додатни ксилем и флоем. Овај раст повећава обим биљке, а не њену дужину. Све док васкуларни камбијум наставља да производи нове ћелије, биљка ће наставити да расте. На дрвећу и другим биљкама које развијају дрво, васкуларни камбијум омогућава ширење васкуларног ткива које производи дрвенасти раст. Пошто овај раст пуца на епидерму стабљике, дрвенасте биљке такође имају плутени камбијум који се развија међу флоемом. Камбијумска плута ствара задебљане ћелије плуте да би заштитиле површину биљке и смањиле губитак воде. Производња дрвета и производња плуте су облици секундарног раста.

У листовима се васкуларни снопови налазе међу сунђерастим мезофилом. Ксилем је оријентисан према адаксијалној површини листа (обично горња страна), а флоем је оријентисан према абаксијалној површини листа. Због тога се лисне уши обично налазе на доњој страни листова, а не на врху, пошто флоем преноси шећере које производи биљка и они су ближе доњој површини.

Ксилем[уреди | уреди извор]

Вода са минералним материјама проводи се од корена до свих делова биљке помоћу ксилема.

Ксилем је изграђен од мртвих ћелија са одрвенелим зидовима, које се називају:

Трахеје су дугачке цеви настале уздужним спајањем ћелија. Уздужни зидови ћелија које ће образовати трахеју одрвењавају, а њихови попречни зидови нестају. Трахеиде су издужене ћелије најчешће са шиљатим врховима.

Флоем[уреди | уреди извор]

флоем

Флоем проводи растворене органске материје од места где се стварају фотосинтезом, односно од листа па до свих делова биљке.

Граде га живе ћелије:

Ситасте цеви настају од низа ћелија, на чијим се попречним зидовима стварају перфорације (лат. perforare =пробушити), па имају изглед сита (отуда им и назив). Ове ћелије су без једра и имају мало цитоплазме.

Ћелије пратилице су приљубљене уз ситасте цеви и са њима су у вези преко отвора у бочним зидовима. Кроз те отворе пролазе плазмодезме (конци цитоплазме који повезују ћелије). Ћелије пратилице имају једро.

Флоем и ксилем се повезују и чине проводне снопиће. Проводни снопићи могу бити изграђени само од једне врсте ткива (или ксилема или флоема) и онда су то прости проводни снопићи. Када садрже и флоем и ксилем онда су сложени проводни снопићи. Проводни снопићи чине нерватуру листова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Purcell, Adam. „Xylem and phloem”. Basic Biology. Архивирано из оригинала 2016-05-04. г. 
  2. ^ Keith Roberts, ур. (2007). Handbook of Plant Science. 1 (Illustrated изд.). John Wiley & Sons. стр. 185. ISBN 9780470057230. 
  3. ^ Lalonde, S.; Wipf, D.; Frommer W. B. (2004). „Transport mechanisms for organic forms of carbon and nitrogen between source and sink”. Annu Rev Plant Biol. 55: 341—72. PMID 15377224. doi:10.1146/annurev.arplant.55.031903.141758. 
  4. ^ Galun, Esra (2007). Plant Patterning: Structural and Molecular Genetic Aspects. World Scientific Publishing Company. стр. 333. ISBN 9789812704085. OCLC 137324936. 
  5. ^ Etchells, J. Peter; Mishra, Laxmi S.; Kumar, Manoj; Campbell, Liam; Turner, Simon R. (април 2015). „Wood Formation in Trees Is Increased by Manipulating PXY-Regulated Cell Division”. Current Biology. 25 (8): 1050—1055. PMC 4406943Слободан приступ. PMID 25866390. doi:10.1016/j.cub.2015.02.023. 
  6. ^ Junikka, L. (1994) "Macroscopic bark terminology". IAWA Journal 15(1): 3–45
  7. ^ Trockenbrodt, M. (1990) "Survey and discussion of the terminology used in bark anatomy". IAWA Bulletin, New Series 11: 141–166
  8. ^ Slack, J.M.W. (2013) Essential Developmental Biology. Wiley-Blackwell, Oxford.
  9. ^ Slack, J.M.W. (2007). „Metaplasia and transdifferentiation: from pure biology to the clinic”. Nature Reviews Molecular Cell Biology. 8 (5): 369—378. PMID 17377526. S2CID 3353748. doi:10.1038/nrm2146. 
  10. ^ Yanes, Oscar; Clark, Julie; Wong, Diana M.; Patti, Gary J.; Sánchez-Ruiz, Antonio; Benton, H. Paul; Trauger, Sunia A.; Desponts, Caroline; Ding, Sheng; Siuzdak, Gary (јун 2010). „Metabolic oxidation regulates embryonic stem cell differentiation”. Nature Chemical Biology (на језику: енглески). 6 (6): 411—417. ISSN 1552-4469. PMC 2873061Слободан приступ. PMID 20436487. doi:10.1038/nchembio.364. 
  11. ^ Sage, Rowan F.; Khoshravesh, Roxana; Sage, Tammy L. (1. 7. 2014). „From proto-Kranz to C4 Kranz: building the bridge to C4 photosynthesis”. Journal of Experimental Botany. 65 (13): 3341—3356. doi:10.1093/jxb/eru180Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]