Прозелитизам

Прозелитизам (стгрч. προσήλυτος [proselythos] – „придошлица, дошљак”) је манија или помама обраћања у неку веру присталица друге вере, тежња оних који гледају да, нарочито нечасним и ружним средствима, присталице друге верске странке придобију за своју странку.

Прозелит представља дошљака, придошлицу; то је обраћеник, онај који је прешао у другу веру, онај који је из једне странке, нарочито верске, прешао у неку другу (израз потиче од грчког јудаизма, када су се, у време Христово, овако називали незнабошци који су примили јеврејску веру).

Типичан пример прозелитизма је унијаћење православних Срба у Далмацији или Кукушка унија у 19. веку, које је спроводила католичка црква под покровитељством Аустријског царства у Далмацији и Француске у Македонији. Православци су прелазили у гркокатоличку веру из страха од глади и смрти, јер је помоћ у храни давана само онима који су постали унијати, под истим условом су могли да се запосле на државним пословима и прехране породицу, па чак и да буду ослобођени кривице на суду ако су нешто згрешили или им је то смишљено приписано. Истовремено су затварани православни свештеници који су се супротстављали прозелитизму.^[1] Руска православна црква оптужује Римокатоличку цркву за прозелитизам на подручју Русије од 1991. године. У Грчкој је прозелитизам уставом забрањен.