Процес (роман)
 |
|
| Прво издање из 1925. | |
| Аутор | Франц Кафка |
|---|---|
| Оригинални назив |
Der Prozess |
| Држава | Аустрија |
| Језик | немачки |
| Врста дела | роман |
| Датум издања | 1925 |
| Време радње | XX век |
Процес (нем. Der Prozess) је незавршени, постхумно објављени роман Франца Кафке написан 1925. године.
Процес је и екранизован од стране редитеља Орсона Велса са Ентонијем Перкинсом у главној улози.
[уреди] Радња
Непознати агенти, ни сами не знајући зашто то чине и по чијем налогу, хапсе безначајног банкарског чиновника Јозефа К. у његовом стану. Међутим, агенти ухапшеника не воде ни у истражни затвор ни у тамницу, па он може и даље да ради свакодневни посао, али уз сазнање да је ухапшен и да се о њему води истражни поступак, односно судски процес. Јозеф К. мирно прихвата чињеницу да је ухапшен на необичан начин, не противи се, иако није свестан своје кривице. Њега лагано испуњава осећање да је у тамници, мада је на слободи. Пошто не може да буде ослобођен без претходног процеса, Јозеф К. прикупља противдоказе, иако не зна своју кривицу. Процес се одвија тако да се добија утисак као да је то нормалан ток живота. Јозеф налази адвоката као браниоца, присуствује истражном поступку, покушава да се преко жена приближи судијама, а за све време ради и свој редовни посао у банци. Покренут из непознатих разлога и вођен на необичан начин, процес, иако није доказао Јозефову кривицу, завршава се Јозефовим погубљењем.
И сам опис извршења пресуде, која такође није изречена, веома је необичан. У неком малом каменолому, у близини града, два човека у цилиндрима и реденготима, над Јозефом К., положеним на камен, пружају један другом оштар касапски нож, као да би желели да К. сам истргне нож и да се прободе. „Али он то није учинио, већ је окретао још слободну шију гледајући наоколо. Није могао да прими на себе и ову чашу, да властима одузме цео посао; одговорност за ову последњу грешку сноси онај који му је одузео остатак снаге потребне за то. Поглед му паде на последњи спрат куће крај каменолома. Као што светлост севне, отворише се онамо крила једног прозора и појави се човек, на тој даљини слабачак и мршав, далеко се наже пружајући још даље руке. Ко је то: пријатељ? Добар човек? Неко ко саучествује? Неко ко хоће да помогне? Је ли то један човек? Јесу ли то сви? Има ли још помоћи? Има ли приговора на које се заборавило? Сигурно их има. Логика је додуше непоколебљива, али она се одолева човеку који хоће да живи. Где је судија кога он никада није видео? Где је високи суд до кога никада није дошао? Он подиже руке и рашири све прсте.
Али на К.-ов гркљан положише се руке једнога од господе, а онај други му зари нож дубоко у срце и двапут га окрете. Очима које су се гасиле К. виде још како господа тик пред његовим лицем, приљубивши образ уз образ, посматрају извршење пресуде. „Као псето!“ рече он, и чинило се да ће га стид надживети“.
Кафка је главног јунака Процеса замислио као савесног банкарског чиновника, човека без великих амбиција, скромног, повученог, у неким ситуацијама скоро полтронски расположеног према претпостављенима. У личности Јозефа К. запажа се малограђански безбојан човек, „утопљен у ситне навике“, без снаге да утврђени ред чиновничког живота било у чему измени. У току процеса, додуше, у њему плане револт против невидљивог механизма који га све више стеже, али је то револт који се никад не претвара у акцију. Јозефова ситна лукавства крећу се само у оквирима устаљеног реда и утврђене судске игре. Он тражи добре везе да би олакшао истражни поступак и процес, али у суштини је само заплашен човек свестан своје беспомоћности.
[уреди] Литература
- Кафка, Франц, Процес, Новости-Библиотека XX век, Београд, 2004.
[уреди] Спољашње везе
- Бесплатно доступан на DigBib.Org (Немачка верзија, text, pdf, html)
- Процес (филм) на liketelevision.com
