Радни пас

С Википедије, слободне енциклопедије
Белгијски овчар је један од најбољих радних паса за полицију.

Радни пас је пас, који најчешће није кућни љубимац, него је научен или истрениран да изводи разне задатке (иако је могуће и да кућни љубимци буду радни пси). Ови задаци су најчешће везани за помагање и/или забаву људима.

Било да лови, чува и брани, налази изгубљене људе или дивљач или открива нешто скривено, води слијепе или вуче запрегу на снијегу, активно учествује у људском животу. Сваки пас може обављати одређене задатке ако је обучен за то, иако све расе и све јединке поједине расе нису за то једнако способне по прирођеним склоностима и карактеристикама.

Историја[уреди | уреди извор]

Најранији записи и цртежи са Блиског истока указују да је одавно почела специјализација паса у расе погодне за обављање различитих послова. Стари Египћани су били вјешти одгајивачи животиња, користећи многе врсте, данас сматране за потпуно дивље. Док је неолитски човјек у Европи још употребљавао камену сјекиру, Египћани и Сумерци су развили неколико различитих типова ловачких паса, који су, због доброг вида и њуха, углавном били намјењени лову на отвореном. Од времена грчке цивилизације његују се многобројни пси развијена њуха, способни да прате траг кроз гусо растиње, гдје је видљивост лоша. Сеоски радни пас - пастирски и овчарски, били су, напротив, својом изолованошћу заштићени од спољних утицаја. Њихова је вриједност била мала, осим за њихове власнике, а недостатак комуникација довео је до тога да је свака пољопривредна заједница развила своју врсту паса за одређени посао.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]