Разговор о шаблону:Општина Штимље

ŠTIMLJE (UROŠEVAC) U Štimlju se nalazio dvorac srpskog kralja Stefana Dečanskog. Godine 1348. car Dušan je obavezao meštane ovog sela da daju med i vosak njegovoj zadužbini - crkvi Svetih Arhanđela kod Prizrena. Po turskom popisu iz 1455. godine selo je imalo 109 srpskih kuća i dva popa. Između 1920. i 1922. godine na temeljima neke starije crkve je podignuta crkva Svetog Arhanđela Mihaila. Posvećena je srpskim ratnicima izginulim u Prvom svetskom ratu. Crkvu je podiglo društvo "Kneginja LJubica", po projektu Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji.

Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve 19. mart 2004. godine ZAPALJENA CRKVA SV. ARHANGELA MIHAILA U STIMLJU ERP KIM Info-sluzba 19. mart 2004. Eparhija je upravo primila vest da je zapaljena crkva Sv. Arhangela Mihaila u Stimlju sagradjena 1920-22. U januaru mesecu Albanci su zapalili zvonik ove crkve u crkvenoj porti, a sada je zapaljena cela gradjevina. Po racunu UNMIK-a ovo bi bila 17. unistena pravoslavna crkva, a postoje indicije da ih je najmanje unisteno 20 u poslednja tri dana albanskog divljanja na Kosovu i Metohiji.

Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve 22. januar 2004. godine IZGOREO ZVONIK SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U STIMLJU Posle nedavnog skrnavljenja crkve u selu Gornja Brnjica kod Pristine, oskrnavljena je jos jedana svetinja u centralnom delu Kosova i Metohije. U Stimlju je u nedelju 18. januara 2004.godine, podmetnut pozar od kog je izgoreo zvonik srpske pravoslavne crkve Svetog Arhangela Mihaila. I ovaj napad kao i prethodni, dogodio se u zoni odgovornosti finskog KFOR-a, koji nije obezbedjivao oskrnavljene objekte. Crkva Svetog Arhangela Mihaila je sagradjena na brdu iznad Stimlja 1920-1922 godine na temeljima starije crkve koja je ovde postojala u Srednjem veku. Crkva je podignuta kao memorijalni hram srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata. Sagradjena je po projektu jedne od prvih srpskih zena- arhitekata Jelisavete Nacic uz pomoc priloga Udruzenja "Kneginja Ljubica". Nekoliko ikona u crkvi su rad slikara Urosa Predica. Pored crkve je prvobitno bilo sagradjeno i sirotiste za devojcice. Godine 1977. crkva je obnovljena, a u avgustu 1999. godine albanski ekstremisti iz Stimlja su provalili u nezasticeni hram i oskrnavili ga, ostetivsi veci broj ikona. U hramu je podmetnuta vatra koja je ostetila unutrasnjost ove svetinje. Juce su su reporter Info-sluzbe Eparhije rasko-prizrenske i parohijski svestenik za Lipljan i Stimlje protojerej Randjel Denic pokusali da provere izvestaj UNMIK policije o pozaru koji je izbio u zvoniku srpske pravoslavne crkve u Stimlju. Oni su se najpre obratili finskom KFOR-u u cijoj je zoni odgovornosti Stimlje i zatrazili dodatne informacije o dogadjaju. Lokalni predstavnici u finskoj bazi u Lipljanu nisu pokazali ni najmanju spremnost da im izadju u susret i daju fotografije ostecenja koje KFOR poseduje. Oni su odbili cak da im pruze vojnu pratnju kako bi posetili crkvu jer navodno postoji puna sloboda kretanja. Pomoc je odbio da pruzi i lokalni finski kapelan kome se posebno obratio o. Randjel. Ovakvo ponasanje pripadnika finskog KFOR-a za svaku je osudu. Mirno su posmatrali batinjanje Srba iz Novog Naselja, nisu reagovali prilikom napada na crkvu u Gornjoj Brnjici, kao ni sada u Stimlju. Odbili su cak da pruze i prvu pomoc povredjenim Srbima iz Novog Naselja. To samo sluzi na sramotu celom KFOR-u, a u velioj meri pogorsava odnose izmedju srpskog stanovnistva i vojnih snaga koje se svojom pasivnoscu otvoreno stavljaju na stranu albanskih ekstremista i terorista. Kasnije su na sopstveni rizik protojerej Denic i reporter Info sluzbe Eparhije rasko-prizrenske, obisli crkvu u Stimlju i ustanovili stetu koja je nacinjena na zvoniku. Pozar je ostetio znatan deo drvene konstrukcije i krova zvonika. U samu crkvu svestenik nije imao vremena da udje jer se u medjuvremenu oko crkve vec okupila grupa Albanaca, ocigledno neraspolozena zbog dolaska srpskog svestenika i novinara. Crkva i zvonik su inace ogradjeni gustom bodljikavom zicom i po tvrenju o. Randjela sasvim je nemoguce da "deca" kako je napisano u izvestaju Umnik policije slucajno zapale zvonik. "Po svemu sudeci rec je o namernom podmetanju pozara i vrlo lako sledeca meta moze biti i sama crkva koja je bez neposredne zastite KFOR-a", rekao je o. Randjel, dodavsi: "Izjava UNMIK policije po kojoj su za pozar kriva " deca" zvuci vec poznato kosovskim Srbima kao izgovor za mnoge dosadasnje napade na groblja i crkve. Na slican nacin su pre dve godine sa krova crkve Svetog Lazara u Piskotama kod Djakovice, prema zvanicnom izvestaju KFOR-a, "mala deca" skinula i odnela citav bakarni krov sa crkve i prekopala pravoslavno groblje. U Stimlju danas zivi samo 17 starijih Srba koji gotovo nigde ne izlaze iz svojih kuca i potpuno je izvesno da su pozar podmetnuli lokalni Albanci", rekao je o. Randjel. Protojerej Denic i reporter Info-sluzbe Eparhije rasko-prizrenske, posetili su i lokalnog admnistratora UNMIK-a Masanbu Secka iz Nigerije koji ih je primio u zgradi SO Stimlje na kojoj je bila istaknuta jedino zastava Republike Albanije. Na zgradi u kojoj se nalazi i kancelarija UNMIK-a nije bilo nikakvih obelezja Misije UN. UNMIK administrator je rekao da ne moze da da, nikakvu izjavu povodom ovog slucaja i da je istraga koju sprovode UNMIK i Kosovska policija u toku. Na pitanje reportera zasto ni UNMIK ni KFOR nisu obavestili predstavnike crkve o incidentu vec se o njemu sasvim slucajno saznalo iz vrlo kratkog izvestaja UNMIK policije na internetu i predstavnik UNMIK-a kao ni nadlezni iz KFOR-a nisu imali nikakav komentar.

Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve 22. januar 2004. godine IZGOREO ZVONIK SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U STIMLJU Posle nedavnog skrnavljenja crkve u selu Gornja Brnjica kod Pristine, oskrnavljena je jos jedana svetinja u centralnom delu Kosova i Metohije. U Stimlju je u nedelju 18. januara 2004.godine, podmetnut pozar od kog je izgoreo zvonik srpske pravoslavne crkve Svetog Arhangela Mihaila. I ovaj napad kao i prethodni, dogodio se u zoni odgovornosti finskog KFOR-a, koji nije obezbedjivao oskrnavljene objekte. Crkva Svetog Arhangela Mihaila je sagradjena na brdu iznad Stimlja 1920-1922 godine na temeljima starije crkve koja je ovde postojala u Srednjem veku. Crkva je podignuta kao memorijalni hram srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata. Sagradjena je po projektu jedne od prvih srpskih zena- arhitekata Jelisavete Nacic uz pomoc priloga Udruzenja "Kneginja Ljubica". Nekoliko ikona u crkvi su rad slikara Urosa Predica. Pored crkve je prvobitno bilo sagradjeno i sirotiste za devojcice. Godine 1977. crkva je obnovljena, a u avgustu 1999. godine albanski ekstremisti iz Stimlja su provalili u nezasticeni hram i oskrnavili ga, ostetivsi veci broj ikona. U hramu je podmetnuta vatra koja je ostetila unutrasnjost ove svetinje. Juce su su reporter Info-sluzbe Eparhije rasko-prizrenske i parohijski svestenik za Lipljan i Stimlje protojerej Randjel Denic pokusali da provere izvestaj UNMIK policije o pozaru koji je izbio u zvoniku srpske pravoslavne crkve u Stimlju. Oni su se najpre obratili finskom KFOR-u u cijoj je zoni odgovornosti Stimlje i zatrazili dodatne informacije o dogadjaju. Lokalni predstavnici u finskoj bazi u Lipljanu nisu pokazali ni najmanju spremnost da im izadju u susret i daju fotografije ostecenja koje KFOR poseduje. Oni su odbili cak da im pruze vojnu pratnju kako bi posetili crkvu jer navodno postoji puna sloboda kretanja. Pomoc je odbio da pruzi i lokalni finski kapelan kome se posebno obratio o. Randjel. Ovakvo ponasanje pripadnika finskog KFOR-a za svaku je osudu. Mirno su posmatrali batinjanje Srba iz Novog Naselja, nisu reagovali prilikom napada na crkvu u Gornjoj Brnjici, kao ni sada u Stimlju. Odbili su cak da pruze i prvu pomoc povredjenim Srbima iz Novog Naselja. To samo sluzi na sramotu celom KFOR-u, a u velioj meri pogorsava odnose izmedju srpskog stanovnistva i vojnih snaga koje se svojom pasivnoscu otvoreno stavljaju na stranu albanskih ekstremista i terorista. Kasnije su na sopstveni rizik protojerej Denic i reporter Info sluzbe Eparhije rasko-prizrenske, obisli crkvu u Stimlju i ustanovili stetu koja je nacinjena na zvoniku. Pozar je ostetio znatan deo drvene konstrukcije i krova zvonika. U samu crkvu svestenik nije imao vremena da udje jer se u medjuvremenu oko crkve vec okupila grupa Albanaca, ocigledno neraspolozena zbog dolaska srpskog svestenika i novinara. Crkva i zvonik su inace ogradjeni gustom bodljikavom zicom i po tvrenju o. Randjela sasvim je nemoguce da "deca" kako je napisano u izvestaju Umnik policije slucajno zapale zvonik. "Po svemu sudeci rec je o namernom podmetanju pozara i vrlo lako sledeca meta moze biti i sama crkva koja je bez neposredne zastite KFOR-a", rekao je o. Randjel, dodavsi: "Izjava UNMIK policije po kojoj su za pozar kriva " deca" zvuci vec poznato kosovskim Srbima kao izgovor za mnoge dosadasnje napade na groblja i crkve. Na slican nacin su pre dve godine sa krova crkve Svetog Lazara u Piskotama kod Djakovice, prema zvanicnom izvestaju KFOR-a, "mala deca" skinula i odnela citav bakarni krov sa crkve i prekopala pravoslavno groblje. U Stimlju danas zivi samo 17 starijih Srba koji gotovo nigde ne izlaze iz svojih kuca i potpuno je izvesno da su pozar podmetnuli lokalni Albanci", rekao je o. Randjel. Protojerej Denic i reporter Info-sluzbe Eparhije rasko-prizrenske, posetili su i lokalnog admnistratora UNMIK-a Masanbu Secka iz Nigerije koji ih je primio u zgradi SO Stimlje na kojoj je bila istaknuta jedino zastava Republike Albanije. Na zgradi u kojoj se nalazi i kancelarija UNMIK-a nije bilo nikakvih obelezja Misije UN. UNMIK administrator je rekao da ne moze da da, nikakvu izjavu povodom ovog slucaja i da je istraga koju sprovode UNMIK i Kosovska policija u toku. Na pitanje reportera zasto ni UNMIK ni KFOR nisu obavestili predstavnike crkve o incidentu vec se o njemu sasvim slucajno saznalo iz vrlo kratkog izvestaja UNMIK policije na internetu i predstavnik UNMIK-a kao ni nadlezni iz KFOR-a nisu imali nikakav komentar.