Ракетирање Загреба (1995)

С Википедије, слободне енциклопедије
Спомен-плоча с пописом погинулих

Ракетирање Загреба је догађај који се одиграо 2. и 3. маја 1995. године, када је Војска Републике Српске Крајине у знак одмазде[1][2] због тешког кршења споразума о прекиду ватре од стране Хрватске војске,[3] те масовног етничког чишћења у Западној Славонији, извела ракетни напад на хрватске војне и цивилне циљеве у граду Загребу.[тражи се извор]

Према званичним извештајима, које су изнијеле хрватске безбедносне агенције, од последица ракетирања погинуло је 6 особа, а њих 176 је рањено.[4]

Узрок и последице[уреди | уреди извор]

Хрватска војска, под командом председника Фрање Туђмана, покренула је 1. маја 1995. године војно-полицијску операцију "Бљесак" на територију Западне Славоније која је била под заштитом Уједињених нација, чиме је грубо прекршила раније потписани споразум о прекиду ватре. За само 36 сати са ове територије је протерано око 18.000 српских цивила, а њих 283 је убијено (или нестало), међу којима је 57 жена и деветоро деце. Након операције, комплетан простор Западне Славоније је у потпуности етнички очишћен од целокупног српског становништва (око 80.000 људи).[5]

Као одговор на ово етничко чишћење, Војска Републике Српске Крајине, под командом председника РСК Милана Мартића је 2. и 3. маја у неколико наврата извела вишеструке ракетне нападе са подручја Кордуна на војне циљеве у Загребу.[3] Ракетирање је извршено из вишецевних лансера навођених ракета типа М-87 Оркан, а кориштени су и пројектили калибра 262 mm. Навођене ракете „Оркан” биле су доста непрецизне и неки циљеви су промашени и за око један километар,[3] те су осим војних мета погађале и цивилне објекте у граду.[6]

Дана 2. маја око 10.30 сати погођен је сам центар Загреба. У 6 експлозија погинуло је 5 особа, а 121 је рањена. Другог дана, бомбардовање је настављено око 12 часова. Тада је погођена Клиника за дечје болести у Клаићевој улици, као и Хрватско народно позориште.[7] Тог дана рањене су 53 особе, највише у Хрватском народном позоришту, а погинуо је и један полицајац који је радио на деактивирању бомбе у дворишту болнице.[тражи се извор]

За бомбардовање Загреба у Хашком трибуналу је вођен процес, којим је тадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић осуђен на рекордних 35 година.[8]

Са друге стране, за злочине у Западној Славонији, а који су били повод овог ракетирања, Хашки суд је првобитно прогласио кривим генерале Хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача и неправоснажно их осудио на 24, односно 18 година затвора, а затим, у другостепеном процесу, исте је ослободио кривице.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Klajn 2006, стр. 267.
  2. ^ Braniteljski portal:Prije 16 godina pobunjeni Srbi prekomjerno raketirali civilne ciljeve u Zagrebu Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
  3. ^ а б в Политика: Милан Мартић осуђен на 35 година
  4. ^ "Meeting the Challenge – I. The Technological Evolution and Early Proliferation and Use of Cluster Munitions, Human Rights Watch. Приступљено: 3. 10. 2011.
  5. ^ Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency | Vest Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2015), Приступљено 1. 4. 2013.
  6. ^ [1]
  7. ^ „OBILJEŽENA 10. OBLJETNICA GRANATIRANJA ZAGREBA”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2010. г. Приступљено 6. 3. 2009. 
  8. ^ Prije 13 godina raketiran Zagreb
  9. ^ Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač

Литература[уреди | уреди извор]

  • Klajn, Lajčo (2007). The Past in Present Times: The Yugoslav Saga. University Press of America. ISBN 978-0-7618-3647-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ракетирање_Загреба_(1995)&oldid=26986692”