Резеда
| Резеда | |
|---|---|
| |
| Reseda lutea | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Brassicales |
| Породица: | Resedaceae |
| Род: | Reseda L. 1737. |
Резеда (лат. Reseda), номинотипски род фамилије Resedaceae, обухвата мирисне зељасте биљке ситних, неугледних цветова. Природни ареал распрострањења врста овог рода простире се у области Средоземља и Средњег истока. Род обухвата око 65 врста, од којих већина природно расте у Средоземљу, а четири (уједно и најпознатије) су раширене широм света као коров (Reseda alba, R. lutea, R. luteola и R. phyteuma).
Опис[уреди | уреди извор]
Резеде су једногодишње, двогодишње или вишегодишње зељасте биљке, чије су стабљике усправне или устајуће, најчешће мирисне. При дну стабла постоји розета листова, а дуж стабла остатак листова је спирално распоређен. Листови могу бити цели, назубљени или перасто дељени, дугачки до 15 cm, при основи најчешће са 2 залиска. На врху стабла налази се цваст грозд, у којој су појединачни цветови величине до 6 mm. Цветови су зигоморфни, беле, жуте, наранџасте или зелене боје, са 4—8 чашичних и 4—6 круничних листића[1]. Прашника је 10—25, а оплодних листића 3—4[1]. Семених заметака је пуно, кампилотропни су, са 2 интегумента[1]. Плод је чаура. Семе је ситно, јајастог или бубрежастог облика, смеђе боје, са карункулом[1].
Употреба[уреди | уреди извор]
Цветови биљака из рода резеда су неугледни, али веома мирисни, те се резеда узгаја ради освежења простора, употребе сувих цветова у цветним аранжманима или потпурију. Етарско уље резеде користи се у производњи парфема. У Старом Риму резеда се користила као седатив, и за залечење модрица.
Резеда је можда била најпознатија по истоименој боји (резеда боја, или резедо боја), добијаној из корена врсте Reseda luteola. Ову жуту боју су људи добијали још пре 1. миленијума п. н. е. и она је можда најстарија добијена боја. Са почетком 20. века, престала је употреба овако добијене боје, услед појаве јефтинијих синтетичких жутих боја на тржишту[2].
Систематика[уреди | уреди извор]
Род резеда је централни у фамилији, и дуго се сматрао монофилетским. Међутим, према резултатима молекуларне систематике[3] неколико родова ове фамилије (Ochradenus, Oligomeris и Randonia) се може укључити у оквире рода Reseda. Традиционално, род се дели на 6 секција на основу морфолошких и цитогенетичких података:
- род Reseda
- секција Glaucoreseda
- секција Leucoreseda
- секција Luteola
- секција Neoreseda
- секција Phyteuma
- секција Reseda
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Гајић М. 1972. Фам. Resedaceae DC. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије III. Београд:САНУ.
- ^ Zohary D, Hopf M. 2001. Domestication of plants in the Old World: The Origin and Spread of Cultivated Plants in West Asia, Europe, and the Nile Valley, third edition. Oxford University Press: USA. ISBN 978-0-19-850356-9.
- ^ Martín-Bravo S, Meimberg H, Luceño M, Märkl W, Valcárcel V, Bräuchler C, Vargas P, Heubl G. 2007. Molecular systematics and biogeography of Resedaceae based on ITS and trnL-F sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution 44(3): 1105—1120
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Резеда на Викимедијиној остави
| Технике бојења |  | |
|---|---|---|
| Типови бојила | ||
| Традиционална текстилна бојила | ||
| Историја бојења | ||
| Рађена бојила | ||
| Референце | ||
