Рожаје

Координате: 42° 50′ 23″ С; 20° 10′ 04″ И / 42.839666° С; 20.167666° И / 42.839666; 20.167666
С Википедије, слободне енциклопедије

Рожаје
Панорама Рожаја
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаРожаје
Становништво
 — (2011)Раст 9.422
Географске карактеристике
Координате42° 50′ 23″ С; 20° 10′ 04″ И / 42.839666° С; 20.167666° И / 42.839666; 20.167666
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.109 m
Рожаје на карти Црне Горе
Рожаје
Рожаје
Рожаје на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број84310
Позивни број051
Регистарска ознакаRO
Веб-сајтwww.rozaje.cg.yu

Рожаје је град и седиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорском дијелу Рашке области. Према попису из 2011. било је 9.422 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Рожаје, варошица у извору реке Ибар, се развило на мјесту гдје се укрштавају путеви: један од Косовске Митровице преко планине Цмиљевице (у Рожајама) па даље за Плав и Гусиње, а други важнији од Пећи преко превоја Куле и Турјана (у Рожајама) и даље. Рожаје је на великој висини (1.000 m), а клима је континентална.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Вријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити, али је поуздано установљено да се насеље под именом Рожаје помиње у османским пописним дефтерима из 16. вијека. Тако је у пописном дефтеру Призренског санџака из 1571. године забиљежено да се село Рожаје налазило у саставу нахије Трговиште, чије се првовитно сједиште налазило у старом Трговишту (локалитет Пазариште, испод Старог Раса). Исти дефтер биљежи да се код Рожаја налазио и манастир Светог Петра, чији је старјешина био калуђер Симеон.[2]

Значај Рожаја додатно је порастао када је старо Трговиште запустело, усљед чега је сједиште истоимене нахије пренето управо у Рожаје. Од тог времена, и само мјесто Рожаје почело је по називу нахије да се назива Трговиштем. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа, који је записао да у том мјесту и половином 17. вијека живе само Срби [3]. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје“, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог“ по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.

Први модерни пут у Рожају је био бановински пут Нови Пазар - Беране 1934.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121 становника.

У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.464
1953. 1.813
1961. 2.765
1971. 5.327
1981. 7.336
1991. 9.033 8.828
2003. 11.048 9.121
2011. 9.422
Национални састав према попису из 2003.[6]‍
Бошњаци
  
 7.585 83,15%
Муслимани
  
 795 8,71%
Срби
  
 244 2,67%
Црногорци
  
 231 2,53%
Албанци
  
 188 2,06%
Роми
  
 15 0,16%
непознато
  
 28 0,30%
Национални састав према попису из 2011.‍
Бошњаци
  
 8.136 86,35%
Муслимани
  
 537 5,69%
Црногорци
  
 215 2,28%
Албанци
  
 187 1,98%
Срби
  
 175 1,86%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 45
  
  
 49
80+ 17
  
  
 43
75—79 34
  
  
 44
70—74 82
  
  
 72
65—69 127
  
  
 128
60—64 133
  
  
 168
55—59 167
  
  
 153
50—54 227
  
  
 239
45—49 295
  
  
 284
40—44 348
  
  
 339
35—39 292
  
  
 346
30—34 269
  
  
 364
25—29 302
  
  
 350
20—24 348
  
  
 415
15—19 426
  
  
 404
10—14 471
  
  
 486
5—9 434
  
  
 385
0—4 456
  
  
 379
Просек : 364 124
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 322 370 553 1.061 1.391 1.861 2.258
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 2.114 164 233 297 410 496 294 124 51 26 19
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.112 1.088 1.896 56 45 27
Женски 3.398 1.021 1.956 307 86 28
УКУПНО 6.510 2.109 3.852 363 131 55
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.140 46 0 0 169
Женски 610 31 0 0 64
УКУПНО 1.750 77 0 0 233
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 19 25 139 96 108
Женски 5 1 122 25 14
УКУПНО 24 26 261 121 122
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 14 21 141 116 38
Женски 10 10 57 118 75
УКУПНО 24 31 198 234 113
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 74 0 0 134
Женски 30 0 0 48
УКУПНО 104 0 0 182

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Рожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.

Културно-уметничка друштва[уреди | уреди извор]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Панорама Рожаја
    Панорама Рожаја
  • Џамија султана Мурата II
    Џамија султана Мурата II
  • Хотел у Рожајама
    Хотел у Рожајама
  • Ганића кула
    Ганића кула
  • Албанска мушка ношња из рожајског краја
    Албанска мушка ношња из рожајског краја
  • Народна ношња рожајског краја
    Народна ношња рожајског краја
  • Извор ријеке Ибар
    Извор ријеке Ибар
  • Ганића кула
    Ганића кула
  • Планина Хајла
    Планина Хајла
  • Кучанска џамија
    Кучанска џамија
  • Црква Ружица
    Црква Ружица
  • Фестивал Златна пахуља 2012. године
    Фестивал Златна пахуља 2012. године

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 3. - страница 970.
  2. ^ Катић 2010, стр. 269, 346-347.
  3. ^ Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак, pp. 188. Београд: Српска радикална странка. 
  4. ^ "Политика", 27. окт. 1934, стр. 12
  5. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  6. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  7. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  8. ^ „In memoriam: Драшко Магделинић • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2023-08-25. Приступљено 2023-08-29. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рожаје на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рожаје&oldid=27553042”