Ромарио

С Википедије, слободне енциклопедије
Ромарио
Лични подаци
Датум рођења (1966-01-29)29. јануар 1966. (58 год.)
Место рођења Рио де Женеиро, Бразил
Висина 1,69 m
Позиција нападач[1]
Јуниорска каријера
1979-1980
1981-1985		 Олариа
Васко да Гама
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1985-1988
1988-1993
1993-1995
1995-1996
1996-1997
1997
1998-1999
2000-2002
2002-2004
2003
2005-2006
2006
2006
2007
2009		 Васко да Гама
ПСВ Ајндховен
Барселона
Фламенго
Валенсија
→ Фламенго
Фламенго
Васко да Гама
Флуминенсе
→ Ал Сад
Васко да Гама
Мајами
Аделејд јунајтед
Васко да Гама
Америка РЖ		 47
107
46
19
11
4
39
46
60
3
31
25
4
6
0		 (17)
(96)
(34)
(8)
(5)
(3)
(26)
(41)
(34)
(0)
(22)
(19)
(1)
(3)
(0)
Репрезентативна каријера**
1987-2005 Бразил 70 (55)[2]
Тренерска каријера
2007-2008 Васко да Гама
Награде
Фудбал
Представљајући  Бразил
Светско првенство
Златна медаља — прво место САД 1994.
* Датум актуелизовања: 16. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 16. мај 2015.

Ромарио де Соуза Фарија (порт. Romário de Souza Faria; Рио де Женеиро, 29. јануар 1966) је бивши бразилски фудбалер и политичар. Био је члан репрезентације која је освојила Светско првенство 1994.

Изабран је за Најбољег фудбалера године и добио Златну лопту 1994. године, а изабран је и за члана ФИФА Дрим тима. Пеле га је уврстио на листу 125 највећих живих фудбалера — ФИФА 100. Познат је и као један од ретких играча који су премашили цифру од 1000 погодака.[3]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рођен у породици скромног порекла, Ромарио је примећен у детињству док је играо за Оларију, мали клуб из предграђа Рио де Жанеира. Одведен је у јуниорски тим ФК Васко да Гаме где је освојио две титуле државне лиге (1987, 1988) и добио прве позиве у национални тим. Ромарио је привукао међународну пажњу када је постао најбољи стрелац на Олимпијском фудбалском турниру 1988.

1988–1993 ПСВ Ајндховен[уреди | уреди извор]

Убрзо након Олимпијаде прешао је у ПСВ Ајндховен, где је освојио Ередивизију 1989, 1991 . и 1992. Познат по својој способности да делује у скученом простору за шеснаестерце, Ромарио је постигао 165 голова у 167 утакмица у пет сезона у ПСВ-у.[4]

Вођен непоколебљивом вером у своје способности, Ромариов опуштени манир и огромно самопоуздање показивали би се током његове каријере, а Гус Хидинк, његов тренер у ПСВ-у, изјавио је: „Кад би видео да сам мало нервознији него иначе, напред на великој утакмици, долазио би до мене и рекао: 'Смири се, тренеру, даћу гол и идемо на победу'. Оно што је невероватно је да је осам од десет пута колико ми је то рекао, заиста постигао гол и заиста смо победили.“[5]

1993–1995 ФК Барселона[уреди | уреди извор]

Ромарио је прешао у шпанску Барселону за сезону 1993–94 и постао део „Дрим тима“ Јохана Кројфа, у којем су, заједно са играчима као што су Христо Стоичков, везни играчи Хозе Мари Бакеро и Михаел Лаудруп и дефанзивац Роналд Куман, помогао је клубу да освоји титулу у Ла Лиги, док је постао најбољи стрелац сезоне са 30 голова у 33 меча. Барселона је такође стигла до финала УЕФА Лиге шампиона 1994. где је, упркос томе што су били велики фаворити за победу, на крају изгубила од Милана са 0-4. У току финала шпанске новине су већ прогласиле Барселону за победника, док је Кројф рекао свом тиму: „Бољи сте од њих, победићете“.[6] Пошто су Ромарио и Стоичков предводили напад Барселоне, дефанзивац Милана Паоло Малдини признао је да је његов тим аутсајдер, али су били подстакнути оним што су сматрали ароганцијом Барселоне.[6] Један члан особља Барселоне признао је да је Барселона била самозадовољна: „Отишли смо тамо да покупимо пехар, а не да се такмичимо за њега“.[6]

Једна од најбољих Ромариових погодака био хет-трик у незаборавној победи над Реал Мадридом од 5 : 0 у Ел Класику на Камп Ноу, са спектакуларним почетним голом.[7] Његов каријерни врхунац за Барселону у УЕФА Лиги шампиона био је у две утакмице против ФК Манчестер јунајтед, где је погодио Петера Шмејхела да постигне гол на Олд Трафорду, и поново постигао гол у победи од 4:0 на Камп Ноу пред 114.000 навијача.[8][9] Осврћући се на утакмицу на Камп Ноу, капитен Манчестер јунајтеда Стив Брус, који је играо у одбрани те вечери, каже: „Од свих сјајних ствари које су се десиле током моје каријере, оно што највише истиче је то вече јер смо добили наше позади су шутирали у великом стилу. Стоичков и Ромарио су ми још увек урезани у памћење, посебно Ромарио, који је вероватно био најбољи играч са којим сам се икада суочио.“[9]

Ромарио је 1994. године проглашен за најбољег играча године ФИФА, након што је био другопласирани 1993. Иако је био хваљен због својих наступа, Ромарио је био склон контроверзама.[10] Ромарио је неочекивано напустио Барселону у јануару 1995. након што се разишао са тренером Кројфом.[11]

1995–1999 Фламенго и Валенсија[уреди | уреди извор]

Године 1995. Ромарио се вратио у Бразил да игра за Фламенго и тамо је провео пет година, искључујући два краткотрајна повратка у Шпанију током тог периода.[12] Током утакмице Копа либертадорес против аргентинског тима 1995. године, Ромарио је шутнуо противничког дефанзивца у груди у знак одмазде за ударац свом саиграчу Едмунду.[13] Почео је сезону 1996/97 у шпанском клубу Валенсији, али након жестоких расправа са тадашњим главним тренером Луисом Арагонесом убрзо је враћен на позајмицу Фламенгу.[14]

Ромарио се вратио у Валенсију на почетку сезоне 1997/98 . Пошто њихов нови тренер Клаудио Ранијери тврди да не жели да било који играч остане у клубу против њихове воље, Ромарио је, наводећи да му је потребна добра припрема за Светско првенство у Француској, заувек напустио Валенсију након што је одиграо само шест првенствених утакмица у сезона; поново се вратио у Фламенго.[15]

2000–2005 Васко и Флуминенсе[уреди | уреди извор]

Ромарио се поново придружио Васку да Гами 2000. и поново се повезао са колегом интернационалним нападачем Едмундом. Формирали су успешно спортско партнерство, два нападача довела су Васка до финала ФИФА Светског првенства за клубове 2000. године, а Ромарио је завршио као најбољи стрелац са три гола. Најзапаженији учинак овог пара био је пораз од европског шампиона Манчестер јунајтеда резултатом 3-1 на стадиону Маракана, где је Ромарио постигао два гола у три минута првог полувремена, а Едмундо је додао трећину пре полувремена.[16] Пошто се претходно добро слагао у Фламенгу, нестални Едмундо је постао љубоморан на Ромаријеве привилегије, рекавши да је клуб „двор, Ромарио принц и [председник клуба] Еурико Мирандо краљ“.[17] После Васкове победе неколико дана касније, Ромарио је одговорио: „Сада је двор срећан: краљ, принц и дворска луда [Едмундо]“.[17]

Са 34 године старости, Ромарио је имао једну од најбољих сезона у каријери док је са Васком освојио Куп Меркосур и титулу првака Бразила Ромарио је био кључан у финалу Меркосура у којем се Васко суочио са бразилским ривалом Палмеирасом из Сао Паула . Након прва два меча, одлучујући трећи одиграо се у Сао Паулу. Палмеирас је повео са 3-0 пре полувремена. У другом полувремену, међутим, Васко је постигао четири гола, укључујући и Ромариов победнички гол у надокнади времена, чиме је завршио његов хет-трик.[18] Ромарио је добио и награду за најбољег фудбалера године у Јужној Америци и Бразилу. Сезону 2000. и 2001. завршио је као најбољи стрелац бразилске лиге.[19]

Од 2002. до 2004. играо је за Флуминенсе. У фебруару 2003, Ромарио је потписао уносан тромесечни уговор у Катару са клубом Ал Садом, али се након разочаравајућег боравка без гола вратио у Флуминенсе.[20] 21. октобра 2004. отпуштен је из клуба након сукоба са тренером. Напао је и навијача који је на њега бацио шест живих пилића током тренинга.[21] Ромарио се потом вратио да игра за тим у коме је почео, Васко да Гама. Године 2005, са 39 година, Ромарио је постигао 22 гола на бразилском првенству, чиме је по трећи пут постао најбољи стрелац лиге.[22]

Каснија каријера[уреди | уреди извор]

Почетком 2006. Ромарио се придружио ФК Мајамију заједно са бившим саиграчем Зињом. Помогао је Мајамију да дође до свог првог плеј-офа УСЛ-1 у историји, постигавши 19 лигашких голова у 25 наступа за тим.

Новопромовисани тим из Шампионатa Минеиро, Тупи, најавио је краткорочни уговор са Ромаријем да игра за тим Јуиз де Фора у Таца Минас. Међутим, Бразилска фудбалска конфедерација је забранила трансфер, тврдећи да је уговор потписан након затварања међународног прелазног рока. Ромарио није дебитовао за клуб, али је учествовао на тренинзима.[23][24]

Ромарио је потписао уговор са аустралијским А-лигашким клубом ФК Аделејд јунајтед ради гостовања у 5 утакмица. Свој први меч за Аделејд одиграо је 25. новембра 2006. против Централ Коаст Маринерса. Током своје последње утакмице 15. децембра 2006. коначно је постигао гол за Аделејд како би прекинуо оно што су многи сматрали разочаравајућим периодом у клубу.[25] У јануару 2007. потписао је нови уговор са ФК Васко да Гама.

Хиљадити погодак[уреди | уреди извор]

Двадесетог маја 2007. Ромарио је постигао хиљадити погодак, изводећи пенал за ФК Васко да Гама против ФК до Ресифе. Бразилска штампа га је прогласила једним од ретких играча који су премашили овај број голова, попут Пелеа и Пушкаша.[26] Хиљадити гол је привукао пажњу бразилске и међународне штампе, а игра је прекинута 20 минута због славља са навијачима.[27][28][29][30] Појавиле су се и контроверзе око истинитости толиког броја голова, јер је Ромариов истраживачки тим бројао његове голове постигнуте у јуниорским такмичењима, пријатељским и незваничним утакмицама.[31][32]

ФИФА је честитала Ромарију на јубиларном голу[33], али је саопштено да је он званично на 929 постигнутих голова.

РСССФ је проценио да је његова каријера била 968 голова у 1188 утакмица.[34] Године 2008. Ромарио је издао ДВД са најбољим головима у каријери од укупно 900 голова на диску.[35]

ФК Васко да Гама је открио статуу Ромарија на стадиону Сао Жануарио.[36]

Играч/менаџер Васко да Гама[уреди | уреди извор]

Дана 24. октобра 2007, објављено је да ће Ромарио постати привремени менаџер Васка против Клуба Америке из Мексика у реваншу четвртфинала Купа Јужне АМерике и да ће такође учествовати на терену као играч. Ромарио, који је тада имао 41 годину, заменио је Целса Рота на месту менаџера Васка да Гаме, а у исто време је играо и меч против Клуба Америке. Председник Васко да Гама Еурико Миранда изјавио је за Глобо онлајн да ће Ромарио бити задужен за тим за меч, али ће то вероватно бити само привремено. Дана 6. фебруара 2008. Ромарио се успротивио Мирандиној интервенцији у избору тима, па је отпуштен, али је остао у клубу као играч.

Дана 4. децембра 2007, Ромарио је објавио да је позитиван на финастерид после меча против Палмеираса 28. октобра. Тврди да је то било у третману против ћелавости; међутим, лек је забрањен јер је средство за маскирање анаболичких стероида.[37]

Пензионисање и повратак[уреди | уреди извор]

Дана 5. фебруара 2008, Ромарио је објавио да се повлачи и из играчког и тренерског посла. Овај потез дошао је помало неочекивано, пошто су навијачи очекивали да ће се повући из игре, али не и тренерске. Јасно је ставио до знања да ће се концентрисати само на ФИФА Куп конфедерација и помагање на Светском првенству у фудбалу 2014. године. Међутим, 27. марта, Ромарио је негирао да се пензионисао.

Ромарио је 15. априла 2008. на представљању ДВД-а најавио да ће се повући из фудбалске игре.[38][39] Он је навео своју тежину као главни фактор у његовој одлуци да се повуче из игре. Ромарио је више од две деценије играо за многе клубове који су се простирали на пет континената. Постигао је 71 гол у 85 наступа за Бразил (укључујући наступе и голове на Олимпијским играма) и тврдио је да је постигао преко 1.000 клупских голова. Ромарио је званично најавио да се повлачи из играња, рекавши:

Званично више не играм. Ја сам стао. Моје време је истекло. Све је било јако забавно. [40]

У августу 2009, Ромарио је најавио да ће изаћи из пензије и играти за Америку из Рио де Жанеира . Он је навео да ће играти за клуб како би испунио жеље свог покојног оца.[41] Датума 25. новембра 2009. Ромарио се вратио и у игру је ушао у 68. минуту на мечу између Америке и Артсула, заменивши Адријана . Иако није постигао гол, Америка је победила са 2-0, што је помогло клубу да освоји титулу у Другој дивизији шампионата Кариоке.

Међународна каријера[уреди | уреди извор]

Као члан бразилске репрезентације, Ромарио је освојио сребрну олимпијску медаљу у Сеулу 1988. године, и био је најбољи стрелац са седам голова у шест мечева.[42] Добио је статус националног хероја на Купу Америке 1989. године пошто је постигао једини гол у финалу против Уругваја да би прекинуо дуг низ бразилских неуспеха пред својим навијачима на Маракани.[42] Био је део репрезентације Бразила на светским првенствима 1990. и 1994. године. Постигао је 71 гол у 85 међународних утакмица (укључујући сениорске и олимпијске тимове), и био је четврти стрелац у историји бразилског тима.

Светско првенство 1990.[уреди | уреди извор]

Ромарио је био једна од звезда о којима се највише причало уочи Светског првенства 1990. у Италији, али је задобио тешку повреду три месеца пре великог старта.[43] Упркос томе што је учинио све да се опорави на време и био награђен местом у тиму, његов недостатак кондиције значио је да је био ограничен на само 66 минута у једном мечу, против Шкотске.[43] Бразил је елиминисан у осмини финала од ривала Аргентине.[44]

Светско првенство 1994.[уреди | уреди извор]

Године 1992., током Ромаријеве успешне сезоне у ПСВ Ајндховену, позван је у национални тим за пријатељску утакмицу против Немачке 16. децембра 1992. у Порто Алегреу. – Рио Гранде до Сул, Бразил. Тренер Карлос Алберто Пареира оставио је Ромарија као резерву, након чега је изразио незадовољство рекавши да не би дошао из Холандије да је знао да неће играти. Ове изјаве су довеле до тога да Пареира избаци Ромарија из бразилског тима.[45]

Бразил је одиграо првих седам мечева у квалификацијама за Светско првенство 1994. без Ромарија и претрпео је први пораз икада у квалификацијама за Светско првенство против Боливије. Његово искључење изазвало је талас негодовања, а новинари и навијачи позвали су на његов повратак у тим.[46] Бразил је морао да победи или изједначи против Уругваја на стадиону Маракана да би завршио као први у својој групи. Пареира је пред меч против Уругваја одустао и позвао Ромарија. Још у свом вољеном дресу са бројем 11, пре утакмице, Ромарио је изјавио: „Већ знам шта ће се десити: Завршићу Уругвај“.[47] Бразил је победио 2-0, а Ромарио је постигао оба гола и пласирао се на Светско првенство. Пареира је после тога прокоментарисао: „Бог је послао Ромарија на Маракану“.[47]

На Светском првенству 1994. одржаном у Сједињеним Америчким Државама, Ромарио се удружио са Бебетом у нападу како би своју земљу довео до рекордне четврте титуле на Светском првенству. Ромарио је постигао пет голова на турниру: по један у сваком од три меча првог кола, против Русије, Камеруна, и током меча против Шведске.[48][49] Један је постигао против Холандије у четвртфиналу; и победнички ударац главом против Шведске у полуфиналу.[49]

Ромарио је такође асистирао Бебету код јединог гола на мечу против САД у Сан Франциску за елиминациони меч осмине финала. Иако се није уписао у записник у финалу у Лос Анђелесу против Италије, утакмици одиграној у жестокој врућини која се завршила нерешеним резултатом, реализовао је други пенал Бразила у распуцавању, који је завршио победом 3-2 за Бразил. Ромарио је освојио Златну лопту Светског првенства као најкориснији играч турнира, а проглашен је и за Ол-стар тим Светског купа. Ромарио је такође последњи играч који је освојио Златну лопту и Светско првенство на истом турниру.

Џере Лонгман из Њујорк тајмса описао га је као „мало понизности, пуно талента“, Ромарио је захтевао место до прозора у тимском авиону и одбио је да седне поред Бебета. [50] Међутим, придружио се Бебету на једној од најпознатијих слика на турниру. Након што је Бебето постигао гол против Холандије у Даласу, његова прослава гола изазвала је насловне стране широм света када је почео да љуља замишљену бебу – његова супруга је родила њихово треће дете само неколико дана пре тога – а Ромарио (и Мазинхо ) су се затим придружили Бебету у љуљању.[51]

Ро-Ро дуо[уреди | уреди извор]

У наредним годинама, Ромарио је, заједно са колегом бразилским нападачем Роналдом, формирао нападну комбинацију, која се колоквијално називала Ро-Ро дуо. Прва титула коју су нападачи освојили док су играли заједно у првој линији била је Копа Америка 1997. у Боливији где су постигли укупно осам голова. Касније, у децембру 1997, сваки од њих је постигао по један хет-трик у победи од 6-0 против Аустралије у финалу ФИФА Купа конфедерација 1997. године.[52] Ромарио је завршио турнир као најбољи стрелац са седам голова, док је Роналдо дао четири. Само 1997. године, двојац је постигао импресивних укупно 34 интернационална гола, од којих је 19 постигао Ромарио. Очекивало се да ће Ро-Ро напад бити главна тема предстојећег Светског првенства у Француској.

Одсуство са Светског првенства 1998. и 2002.[уреди | уреди извор]

Ромарио је изостављен из списка репрезентативаца за Светско првенство 1998. Лекарски прегледи су открили да је имао повреду мишића, и био је на интензивном лечењу уочи турнира, али се није потпуно опоравио и отпуштен је на дан истека рока за пријаву селекције за Светско првенство.[53] Непосредно након што је одлука објављена, Ромарио је одржао конференцију за новинаре на којој се расплакао рекавши да је „ово за мене веома тужно, велико разочарење. Ово је веома тежак тренутак у мом животу.“[54] Бразил је изгубио финале Светског првенства од домаћина Француске.[55][56]

Пре Светског првенства 2002, Ромарио, старости 36 година, био је у прилично доброј форми док је играо за Васка да Гаму, али га је тренер Луиз Фелипе Сколари још једном изоставио из националног тима због недисциплине. Последњи инцидент се догодио када се повукао из репрезентације Бразила за Копа Америка 2001. у Колумбији. Рекао је Сколарију да је на операцији ока, али је играо пријатељске утакмице за Васка да Гаму у Мексику и уместо тога отишао на одмор.[57] Ромарио је одржао телевизијску конференцију за новинаре на којој је изнео свој аргумент и извинио се, бризнувши три пута у плач, иако је рекао да се не сећа да је урадио или рекао било шта против менаџера и играча.[58] Дописник Би-Би-Си -ја за јужноамерички фудбал Тим Викери назвао је Ромаријеву конференцију за новинаре „бизарном“ и известио да постоје „све веродостојније гласине“ да су „старији играчи тражили од Сколарија да не позива ветерана нападача“.[58] Сколари је био непоколебљив и није га изабрао, рекавши пре него што је његов тим објавио да је искључење Ромарија „техничко и тактичко“. После саопштења, рекао је да је то последица Ромариовог повлачења са Копа Америке: „Људи заборављају детаље, али ја не. Умало да сам добио отказ из репрезентације после [Копа Америке]“. (Бразил је у четвртфиналу поражен од Хондураса).[57] Без учешће Ромарија, Бразил је освојио Светско првенство по пети пут.[59][60]

Последња утакмица за Бразил[уреди | уреди извор]

Дана 27. априла 2005, Ромарио је одиграо последњу утакмицу са репрезентацијом Бразила у пријатељској и слављеничкој утакмици у Сао Паулу.[61] Носио је капитенску траку и постигао други гол у победи Бразила против Гватемале резултатом 3-0.[61] Након завршетка играчке каријере у Бразилу, Ромарио је успешно водио кампању да Бразил добије статус домаћина за Светско првенство у фудбалу 2014.[62]

Одбојка и фудбал на песку[уреди | уреди извор]

Од 1990-их Ромарио је играо одбојку, играјући са пријатељима на разним турнирима. 2006. освојио је VIP Footvolley.net Опен у Мајами Бичу, САД; и био је вицешампион на Светском првенству у одбојци у фудбалу у Рио де Жанеиру 2011. Такође игра фудбал на песку и представљао је Бразил (освојио бронзану медаљу) на Светском првенству у фудбалу на песку 2005.[63]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Ромарио се сматра једним од највећих и најплоднијих нападача свих времена.[64][65][66][67][68] Његов тренер у Барселони, Јохан Кројф, дефинисао га је као генија за простор гола, као и као највећег играча којег је икада тренирао.[69] Његов бразилски сународник Роналдо, који је играо са њим у раној каријери, рекао је: „Ромарио је био најодлучнији играч са којим сам играо, био је сјајан голгетер, финишер, вешт, опортуниста. Мислим да сам све то научио од њега“.[70] Италијански плејмејкер Роберто Бађо рекао је да је „Ромарио један од највећих играча свих времена. Он је мајстор уметности у казненом простору“,[71] став који је поновио Паоло Малдини са „Ромарио је био невероватан у казненом простору.“[72] Дијего Марадона о томе ко је био најбољи играч кога је икада видео да игра, "То је између Ромарија и ван Бастена".[73] Ромарио је већи део своје клупске и међународне каријере носио мајицу са бројем 11, што је инспирисало Нејмаров број на Сантосу (такође је носио број 11 за Барселону).[74]

Заједно са још двојицом ФИФА награда за најбољег играча године, бразилским сународником Роналдом и либеријском звездом Џорџом Веом, Ромарио је током 1990-их био виђен као нова врста нападача који је такође деловао ван казненог простора пре него што је трчао са лоптом ка голу, са бивши француски нападач Тијери Анри изјавио; „Роналдо је заједно са Ромаријем и Џорџом Веом поново осмислио позицију центарфора. Они су први испали из шеснаестерца да би покупили лопту у средини терена, пребацили се на бокове, привукли и дезоријентисали централне дефанзивце својим трчањима, убрзањима, дриблингом.“[75] Познат по надимку Baixinho (на португалском за „Мали“ или „Шорти“), Ромарио је био изузетно агилан играч, који је имао одличну равнотежу на лопти и значајну снагу упркос свом малом расту, што га је чинило посебно ефикасним у скученим просторима. казнени простор, и омогућио му да задржи посед лопте када је под притиском већих играча; његово ниско тежиште и брзи налети убрзања омогућили су му да надмаши противнике на кратким удаљеностима и побеђује одбрамбене играче изненадним окретима или променама темпа, док су његова техника и способност завршавања омогућили да постиже широк спектар бројних голова, укључујући голове моћних и тачни ударци из првог пута – нарочито кроз његове заштитне ударце прстима са малим повратним подизањем – или чак од испуцаних удараца.[76][77] Његове вештине контроле лопте и дриблинга су га довеле до тога да користи сложене финте, као што су: превлачење лопте око одбрамбеног играча без да му напусти ногу, и флип флап.[78][79][80]

Иако је могао да делује ван казненог простора у трчању из дубине, Ромарио је изградио репутацију изузетно опортунистичке „ловокрадице“ у казненом простору.[81][82][83] Био је познат по својој фудбалској интелигенцији, офанзивном кретању и осећају за позицију, као и по способности да пронађе простор у области и изгуби своје маркере касним трчањима.[84] Поред тога што је постигао голове, био је познат и по својој брзини, као и по креативности и визији, што му је дало могућност да се повезује са саиграчима и даје асистенције.[85][86] [83][87] То му је омогућило да формира многа запажена нападачка партнерства са другим плодним, технички надареним нападачима, као што су Стоичков (у Барселони), Едмундо (у Васцо да Гама), Еулер (Васко да Гама) и Бебето и Роналдо (са Бразилом).[88][89][90] Међутим, упркос његовом таленту, Ромарио је такође био критикован због превише отворености и због лошег рада током своје каријере, посебно због своје гласовне несклоности тренирању.[91][86][81] Што се тиче његове радне брзине и начина живота ван терена, Родриго Орихуела из Гардијана је 2007. изјавио: „Ромарио никада није био превише посвећен спортиста и увек је имао прилично опуштен приступ тренингу. 'Ноћ је увек била мој пријатељ. Када изађем, срећан сам, а када сам срећан дајем голове“, рекао је једном приликом.“[92]

Медији и спонзорство[уреди | уреди извор]

Ромарио се појављивао у рекламама за спортску компанију Најк.[93] Године 1998. глумио је у Најк реклами постављеној на аеродрому са бројним звездама бразилске репрезентације, укључујући Роналда и Роберта Карлоса.[93] Ромарио се појављује у серији видео игара ЕА Спортс ФИФА; био је укључен у ФИФА 14 Ultimate Team Legends.[94]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

На општим изборима 2010. године, Ромарио је изабран у Представнички дом на листи Бразилске социјалистичке партије. Био је шести кандидат за посланика по броју гласова у Рио де Жанеиру.[95][96]

Он је своју политичку агенду супротставио Светском првенству у фудбалу 2014. у Бразилу, осудивши тај догађај као уроњени у корупцију и прање новца.[97][98] Такође је изразио неслагање са Шоном Килијем, Рикардом Тешеиром, Жеромом Валкеом и Сепом Блатером .[99] Он је једна од различитих личности које тврде да је одржавање Светског првенства у фудбалу 2018. „украдено” из Енглеске и продато Русији у делу скандала ФИФА 2011.[100]

Дана 19. фебруара 2014, Ромарио је најавио да ће се кандидовати за бразилски сенат на општим изборима 2014,[101] а одлука је званично потврђена у јуну.[102] Дана 5. октобра, Ромарио је изабран у Сенат са највише гласова које је икада добио кандидат који представља државу Рио де Жанеиро.

У јуну 2017, Ромарио је напустио ПСБ и придружио се Подемосу, поставши председник странке у држави Рио де Жанеиро.[103] У марту 2018, Ромарио је најавио да се кандидује за гувернера Рио де Жанеира на општим изборима у Бразилу као кандидат центристичке партије Подемос.[104] Ромарио је завршио на четвртом месту, са 8,6% важећих гласова.[105]

У априлу 2021, Ромарио је поново променио странке, у Либералну партију.[106] У октобру је јавно подржао председника Бразила Жаира Болсонара и критиковао претходну администрацију Луиза Инасија Луле да Силве.[107]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Његов син Ромарињо је такође играо за Васко да Гаму у оквиру Серија А Бразила у фудбалу.[108]

Признања[уреди | уреди извор]

  • Јохан Кројф га је описао као „генија фудбалског терена“.[109]
  • Бивши аргентински репрезентативац Дијего Марадона, у својој аутобиографији „Ја сам Ел Дијего“, рекао да није видео нападача као он, напомињујући да би Ромарио био у његовом дрим-тиму свих времена.
  • Роберто Бађо је рекао: „Ромарио је један од највећих играча свих времена. Има добру технику и он је господар уметности шеснаестерца.[110]
  • Михаел Лаудруп је рекао да је Ромарио његов омиљени саиграч у нападу током целе каријере. „Нико није могао да искористи моја додавања на начин на који је он то чинио.“
  • Гери Невил: „Ромарио је вероватно највећи играч против којег сам икад играо.“

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Romário”. soccerway.com. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ Appearances and goals for Brazil National Team. RSSSF., Приступљено 12. 7. 2012..
  3. ^ "Romário completes a famous 1,000" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013). FIFA.com. 21 May 2007.
  4. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Приступљено 23. 10. 2015. 
  5. ^ Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  6. ^ а б в „Barcelona v Milan revisited: The night in 1994 the Dream died”. The Guardian. 28. 3. 2012. Приступљено 15. 3. 2015. 
  7. ^ "Strikers' trademark goals: the Thierry Henry control-and-place, the Romario toe-poke and more". The Telegraph. 10 January 2012. Retrieved 5 December 2013 (потребна претплата)
  8. ^ "The Joy of Six: Great finishers". The Guardian. 31 July 2009. Retrieved 19 November 2013
  9. ^ а б "Manchester United v Barcelona: six of their best showdowns". The Telegraph. 27 May 2011. Retrieved 29 January 2014 (потребна претплата)
  10. ^ Two steps to heaven for Romario as Brazil's old man chases 1,000 goals. The Guardian. 25 March 2007. Retrieved 20 May 2014
  11. ^ Romario ready to return to Brazil. The Independent. 10 January 1995. Retrieved 20 May 2014
  12. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Приступљено 23. 10. 2015. 
  13. ^ Orihuela, Rodrigo (29. 5. 2007). „Romario: to 1,000 goals and beyond”. The Guardian. Приступљено 25. 10. 2018. 
  14. ^ The most talked about fights in Spanish football. ABC.es. 2 October 2012. Retrieved 20 May 2014
  15. ^ "Valencia coach wants Romario to leave". New Straits Times. 22 November 1997. Retrieved 20 May 2014
  16. ^ „Manchester United 1 – 3 Vasco da Gama”. The Guardian. 9. 1. 2000. Приступљено 9. 6. 2014. 
  17. ^ а б Orihuela, Rodrigo (29. 5. 2007). „Romario: to 1,000 goals and beyond”. The Guardian. Приступљено 25. 10. 2018. 
  18. ^ „Hat trick | Romario keys Vasco da Gama's Copa Mercosur win”. CNN Sports Illustrated. 21. 12. 2000. Архивирано из оригинала 19. 3. 2005. г. 
  19. ^ "Veteran Romario finishes as Brazil top scorer". ESPN. Retrieved 20 May 2014 Архивирано 20 мај 2014 на сајту Wayback Machine
  20. ^ „Romario regrets lucrative Qatar move”. ESPN. 10. 6. 2003. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  21. ^ Two steps to heaven for Romario as Brazil's old man chases 1,000 goals. The Guardian. 25 March 2007. Retrieved 20 May 2014
  22. ^ "Romario still going strong at 40". FIFAworldcup.com (Yahoo) [archived version, 2007]. 1 February 2006.
  23. ^ „Romário assina com o Tupi e estréia na quinta na Taça Minas”. UOL Esporte (на језику: португалски). 9. 10. 2006. Приступљено 2021-02-10. 
  24. ^ „Romário é apresentado no pequeno Tupi/MG”. Jornal de Brasília (на језику: португалски). 2006-10-09. Приступљено 2021-02-10. 
  25. ^ "John Kosmina not keen on super marquee player for Adelaide United". Herald Sun. Retrieved 20 May 2014 [мртва веза]
  26. ^ "Romario notches 1,000 goal" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2007). Sportsnet.ca. 20 May 2007.
  27. ^ "Romario nets 1000th goal of career" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2007). CNN.com. 20 May 2007.
  28. ^ "Romário converts penalty for 1,000th goal"[мртва веза]. Sports Illustrated. 20 May 2007.
  29. ^ "Imprensa internacional destaca milésimo gol de Romário" (португалски). Folha Online. 20 May 2007.
  30. ^ "Romário 1.000 goals" (португалски). Globo.com. 20 May 2007.
  31. ^ "Controversy on the road to 1,000". BBC News. 21 May 2007.
  32. ^ "Romario writes his own history". Daily Mail. 21 May 2007.
  33. ^ "Romário completes a famous 1,000" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013). FIFA.com. 21 May 2007.
  34. ^ "Best Goalscorers All-Time (Official Matches)". RSSSF Archive. 25 September 2013.
  35. ^ Romário lança DVD e diz que Ronaldo está cheinho, mas vai esvaziar [Romario launches DVD and says Ronaldo is full, but will empty] (in Portuguese). Globo.com. 5 August 2008.
  36. ^ Romario finally hits 1,000-goal mark. Telegraph. Retrieved 5 December 2013 (потребна претплата)
  37. ^ „Romario fails doping test, blames hair medicine”. ESPN Soccernet. 5. 12. 2007. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 5. 12. 2007. 
  38. ^ „Brazil legend Romario calls time on career”. FourFourTwo. 15. 4. 2008. Архивирано из оригинала 12. 3. 2012. г. Приступљено 15. 4. 2008. 
  39. ^ „Brazil legend Romario ends career”. BBC. 15. 4. 2008. Приступљено 15. 4. 2008. 
  40. ^ Brazil's Romario retires. Al Jazeera. 15 April 2008.
  41. ^ Romario announces comeback Архивирано 18 август 2009 на сајту Wayback Machine. ESPN Soccernet. 13 August 2009.
  42. ^ а б Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  43. ^ а б Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  44. ^ World Cup 1990. ESPN [archived version, 2014]. 22 November 2013. Retrieved 24 April 2014
  45. ^ Brazil in the 1994 World Cup. Virtual-Brazil.com [archived version, 2005]. Retrieved 12 July 2012.
  46. ^ Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  47. ^ а б Reinstated Romario saves Brazil. FIFA [archived version, 2013]. Retrieved 5 December 2013
  48. ^ 36 days to GO-AL! Romario (USA 1994). FIFA [archived version, 2014]. Retrieved 20 May 2014
  49. ^ а б FIFA Player Statistics: Romário. FIFA [archived version, 2012]. Retrieved 20 May 2014
  50. ^ „WORLD CUP '94; Romario Is Short on Humility, Long on Talent”. The New York Times. 5. 6. 1994. Приступљено 13. 10. 2018. 
  51. ^ Jon Carter (26. 5. 2010). „First XI: World Cup celebrations”. ESPN. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. 
  52. ^ Match Report. FIFA. Retrieved 12 July 2012.
  53. ^ "Brazil in the 1998 World Cup". Virtual-Brazil.com. Retrieved 12 July 2012.
  54. ^ „SOCCER – WORLD CUP -- BRAZIL – An Injured Romario Is Dropped”. NY Times. 3. 6. 1998. 
  55. ^ "Zidane lights the blue-touch paper for France". FIFA (archived version, October 2014). Retrieved 6 November 2014
  56. ^ „The mystery of Paris that refuses to go away”. The Guardian. 29. 6. 2002. Приступљено 1. 10. 2018. 
  57. ^ а б "Scolari on Romario snub". BBC News. 10 May 2002. Retrieved 27 June 2014.
  58. ^ а б "Romario's last chance". BBC News. 8 April 2002. Retrieved 27 June 2014.
  59. ^ Lawrence, Amy (29. 6. 2017). „Ronaldo's redemption: recalling the Brazil striker's World Cup fairytale 15 years on”. The Guardian. Приступљено 30. 8. 2018. 
  60. ^ „Ronaldo's Redemption: 2002 World Cup documentary”. FourFourTwo. Архивирано из оригинала 2021-12-21. г. Приступљено 25. 9. 2018 — преко YouTube. 
  61. ^ а б "Brazil beats Guatemala in star's finale". USA Today. 28 April 2005. Retrieved 20 May 2014
  62. ^ “Brazil officially named 2014 World Cup hosts”. Reuters. 30 October 2007. Retrieved 4 July 2018
  63. ^ FIFA Beach Soccer World Cup Rio de Janeiro 2005 Архивирано 29 март 2019 на сајту Wayback Machine, FIFA.
  64. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Приступљено 23. 10. 2015. 
  65. ^ John Brewin (8. 4. 2015). „World Cup All-time Top 20: No. 15 Romario”. ESPN FC. Приступљено 23. 10. 2015. 
  66. ^ „Biografia Calciatori da Leggenda: Romario” [Legendary footballers: Romario]. Calcio Magazine (на језику: италијански). 12. 6. 2008. Приступљено 23. 10. 2015. 
  67. ^ „WORLD CUP '94; Romario Is Short on Humility, Long on Talent”. The New York Times. 5. 6. 1994. Приступљено 13. 10. 2018. 
  68. ^ „Romário”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 10. 2015. 
  69. ^ "Romario falls short in quest of 1,000th goal". HULIQ.com. 5 April 2007.
  70. ^ Ronaldo: “Romario was the most decisive player who I played with” Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2019). Copa2014.gov. Retrieved 20 November 2013
  71. ^ Roberto Baggio's world Архивирано 27 септембар 2011 на сајту Wayback Machine. Pro-Paul.net. 2001.
  72. ^ "Ronaldo and Romario are the best Brazilian players that I've ever faced." Архивирано 21 мај 2014 на сајту Wayback Machine. Sulia.com. Retrieved 20 May 2014
  73. ^ "Ele Nao Se Cala". p. 74. Placar Magazine (Edition. 1315, Feb 2008). Retrieved 20 November 2013
  74. ^ "Santos star Neymar: Romário inspired my number 11 shirt". Sambafoot.
  75. ^ "Ronaldo, Romario Reinvented Striker's Role, Says Thierry Henry" Архивирано 6 март 2016 на сајту Wayback Machine. In Sports. Retrieved 16 January 2015
  76. ^ "Strikers' trademark goals: the Thierry Henry control-and-place, the Romario toe-poke and more". The Telegraph. 10 January 2012. Retrieved 5 December 2013 (потребна претплата)
  77. ^ Joel del Río (22. 2. 2017). „The art of the chip: Falcao matches Totti, Messi and Raul”. Marca. Приступљено 11. 4. 2017. 
  78. ^ Tim Vickery (2. 4. 2007). „Tim Vickery column”. BBC Sport. Приступљено 2. 8. 2017. 
  79. ^ Lowe, Sid (2013). Fear and Loathing in La Liga: The True Story of Barcelona and Real Madrid. p. 288. Random House
  80. ^ „Neymar unveils his 'ultimate player'”. CNN. 15. 12. 2016. Приступљено 2. 7. 2017. 
  81. ^ а б „Brazil legend Romario ends career”. BBC Sport. 15. 4. 2008. Приступљено 23. 10. 2015. 
  82. ^ „Hristo Stoichkov: Perfect XI”. Four Four Two. 12. 3. 2008. Приступљено 23. 10. 2015. 
  83. ^ а б „Once teammates, Romario and Bebeto now bitter rivals on pitch of politics”. The National. 22. 5. 2014. Приступљено 23. 10. 2015. 
  84. ^ Tim Vickery (2. 4. 2007). „Tim Vickery column”. BBC Sport. Приступљено 2. 8. 2017. 
  85. ^ John Brewin (8. 4. 2015). „World Cup All-time Top 20: No. 15 Romario”. ESPN FC. Приступљено 23. 10. 2015. 
  86. ^ а б „Romário”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 10. 2015. 
  87. ^ John Molinaro (9. 6. 2018). „History of the World Cup: 1994 – Coming to America”. www.sportsnet.ca. Приступљено 9. 7. 2018. 
  88. ^ „Romario: I've done it all”. FIFA. 31. 7. 2007. Архивирано из оригинала 14. 4. 2014. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  89. ^ „Bebeto: The ultimate moment”. FIFA. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  90. ^ Phil Hersh (13. 7. 1994). „Together, But Not Always In Harmony”. The Chicago Tribune. Приступљено 23. 10. 2015. 
  91. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Приступљено 23. 10. 2015. 
  92. ^ Orihuela, Rodrigo (29. 5. 2007). „Romario: to 1,000 goals and beyond”. The Guardian. Приступљено 25. 10. 2018. 
  93. ^ а б Jackson, Steven J. (10. 11. 2004). Sport, Culture and Advertising: Identities, Commodities and the Politics of Representation. Routledge. стр. 186. 
  94. ^ „Romário FIFA 14 Legends”. futhead.com. Приступљено 7. 4. 2015. 
  95. ^ Romário Архивирано 27 септембар 2010 на сајту Wayback Machine (in Portuguese). Romario4011.com.
  96. ^ Sexto candidato a deputado federal mais votado do Rio, Romário rejeita paralelo com Tiririca Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2010) (in Portuguese). Globo.com. 4 October 2010.
  97. ^ Romário chama Mundial de 2014 de ‘Copa da mentira’ e alfineta Ronaldo (in Portuguese). Globo.com. 11 April 2012.
  98. ^ Romário diz que Copa de 2014 será o 'maior roubo da história' (in Portuguese). Globo.com. 18 March 2012.
  99. ^ Romário detona Ricardo Teixeira e Jerome Valcke (in Portuguese). YouTube. 8 November 2011.
  100. ^ Ricardo Teixeira é convocado por Romário para esclarecer denúncia de corrupção (in Portuguese). Mtv.uol.com. 9 November 2011.
  101. ^ Football great Romario eyes Brazil Senate seat Архивирано 14 октобар 2014 на сајту Wayback Machine. NDTV. Retrieved 23 August 2014
  102. ^ „Campos confirma Romário para Senado no Rio”. Brasil 24/7 (на језику: португалски). 18. 6. 2014. 
  103. ^ „Romário sai do PSB e diz que presidirá o Podemos no Rio de Janeiro”. Gazeta (на језику: португалски). 29. 6. 2017. Приступљено 31. 12. 2017. 
  104. ^ „Brazil ex-football star Romario seeks Rio state governor post”. BBC News. 18. 3. 2018. 
  105. ^ „Resultados e lista de candidatos a Governador do Rio de Janeiro-RJ 2018” (на језику: португалски). 
  106. ^ „Romário anuncia filiação ao PL: 'Admiro a forma como o partido é conduzido'” (на језику: Portuguese). UOL. 8. 4. 2021. Приступљено 24. 2. 2022. 
  107. ^ Balloussier, Anna Virgínia (11. 10. 2021). „Romário diz que prefere Bolsonaro a Lula e que antes o 'país estava uma merda'”. Folha de S. Paulo (на језику: Portuguese). Приступљено 24. 2. 2022. 
  108. ^ Romario DNA no guarantee for success – Romarinho struggling in Brazilian lower leagues. goal.com. 23 June 2014. Retrieved 27 June 2014
  109. ^ "Romario falls short in quest of 1,000th goal". HULIQ.com. 5 April 2007.
  110. ^ Roberto Baggio's world Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011). Pro-Paul.net. 2001.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ромарио&oldid=26993992”