Санда Рашковић Ивић

С Википедије, слободне енциклопедије
Санда Рашковић Ивић
Лични подаци
Датум рођења(1956-01-08)8. јануар 1956.(68 год.)
Место рођењаЗагреб, НР Хрватска, ФНР Југославија
Држављанство Српско
РелигијаПравославље
Образовање
УниверзитетСвеучилиштe у Загребу
Универзитет у Београду
Професијапсихијатар
Породица
СупружникАлександар Ивић
ДецаЈован, Дражен, Ана
Родитељидр Јован Рашковић (отац), др Тања Стипишић (мајка)
Политичка каријера
Политичка
странка
Народна странка (од 2017)
Раније:
Независни политичар (2016—2017)
Демократска странка Србије (2003—2016)
Демократски центар
12. октобар 2014 — 29. јул 2016.
ПретходникВојислав Коштуница
Наследник
2008 — 2011.
ПредседникБорис Тадић
ПретходникДарко Ускоковић
НаследникАна Хрустановић
2012 — 2020.
ИзбориПарламентарни избори у Србији 2012.
Реизбор(и)Парламентарни избори у Србији 2014.
Парламентарни избори у Србији 2016.

Санда Рашковић Ивић (Загреб,[1] 8. јануар 1956) српска је политичарка, психијатар и психотерапеут. Бивша је председница Демократске странке Србије. Била је комесарка за избеглице, председница Координационог центра за Косово и Метохију и народна посланица у Скупштини Србије.

Фебруара 2017. постала је члан новог посланичког клуба „За спас Србије–Нова Србија". Октобра 2017. постаје потпредседник Народне странке Вука Јеремића. Децембра 2023. поднела је оставку на страначку функцију, након лошег изборног резултата и најавила повлачење из политике.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Кћерка је др Јована Рашковића и др Тање Стипишић. По мајци има хрватско и италијанско порекло.[3] Основну школу и гимназију завршила у Шибенику, а на Медицинском факултету Свеучилишта у Загребу дипломирала је 1980. године. Специјалистички испит из психијатрије положила 1986. године, последипломске студије из психотерапије 1989, а 1993. године докторирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Аутор је многих стручних радова из области психијатрије и психотерапије. Учествовала је на многим конгресима и симпозијумима у земљи и иностранству. Члан је Светског удружења психотерапеута, Српског лекарског друштва и хуманитарне организације Жене помажу женама.

Од фебруара 2001. до фебруара 2003. била је републички комесар за избеглице Републике Србије. Члан је ДСС од 2003. године, члан Савета ДСС и председник Одбора за социјална питања, рад и запошљавање. Члан је Одбора за европске интеграције, и члан Парламентарне скупштине Централно-Европске иницијативе. Изабрана је за потпредседника ДСС на Скупштини ДСС 5. јуна 2005. године.

Од 2005. године председница је Координационог центра за Косово и Метохију, Комисије за примену Војнотехничког споразума и Координационог тела за Југ Србије.

Била је амбасадор Србије у Италији у периоду од 2008. до 2011.

На изборима 2012. изабрана је за народну посланицу са листе ДСС - Војислав Коштуница.

Дана 12. октобра 2014. године, изабрана је за председника ДСС. Дана 29. јула 2016. године, Сандра Рашковић Ивић подноси оставку на место председника ДСС али задржава посланички мандат у Народној скупштини.

Дана 21. октобра 2016. године, Председништво ДСС је прихватило предлог Извршног одбора ДСС о брисању из евиденције чланства народне посланице Санде Рашковић Ивић чиме постаје самостални посланик у Народној Скупштини Републике Србије. [4][5]

Говори енглески, француски и италијански.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Њен супруг Александар Ивић преминуо је 2020. године,[1] а син Јован јануара 2022. године.[6]

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б BETAWEEK[мртва веза], 31. јул 2002. године
  2. ^ „Sanda Rašković Ivić se povlači iz politike: Narodna stranka surovo kažnjena na izborima”. www.021.rs (на језику: српски). 2023-12-20. Приступљено 2023-12-24. 
  3. ^ Коштуницу није лако завести novosti.rs
  4. ^ „САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ДСС – Демократска странка Србије” (Саопштење). Dss.rs. 2014-06-20. Приступљено 2016-10-29. 
  5. ^ „Sanda Rašković Ivić isključena iz DSS | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 2016-10-29. 
  6. ^ „Ко је Јован Ивић, син политичарке који је пронађен мртав”. Блиц. 20. 1. 2022. Приступљено 22. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дипломатске позиције
Амбасадор Србије у Италији
2008—2011