Сараорци
Сараорци | |
|---|---|
 споменик борцима из Првог светског рата | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| — 2011. |  2107 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 29′ 11″ С; 21° 04′ 34″ И / 44.486333° С; 21.076166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 74 m |
.svg)  Сараорци Сараорци на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11315 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Сараорци су насељено место града Смедерева, Подунавског округа (до 1968. године општина Велика Плана). Насеље се налази у алувијалној равни Велике Мораве, удаљено 25 km од Смедерева. Према попису из 2011. село броји 2107 становника. Кроз сараорачки атар данас протичу две реке: Језава и Велика Морава.
Назив и историја села[уреди | уреди извор]
По предању село је добило име по зидарима Сараорима, који су зидали Смедеревску тврђаву. Претпоставља се да су живели поред реке Мораве.
Село је настало пре 18. века.[1] У периоду 1945—1964. Сараорци су били седиште истоимене општине, којој су припадала села Лозовик, Милошевац, Трновче и Крњево. Статус варошице је од 22. марта 1896. године варошица Сараорци.
Сараорци се налазе јужно од Смедерева. Нема података на основу којих би се са сигурношћу могло говорити о оснивању и старости овога насеља. Али судећи по траговима из прошлости, који се налазе у близини овога места, као и по имену, које наводи на помисао да су овде некада можда живели сараори, који су радили на подизању смедеревског града, могло би се рећи да је овде постојало старије насеље.
У арачким списковима се помињу Сараорци који су имали 1818. године 38 кућа. Године 1846. у Сараорцима је било 99 кућа, а по попису из 1921. године у њима је било 405 кућа са 2.109 становника.
По предању су Сараорци раније били у Селишту, на десној страни Јазове, и од ње удаљени око 200 метара. У Селишту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића, па су они због „тескобе“ прешли на данашња места. Данас су у Селишту куће и имање Благојевића. Павковићи (данас имају разна презимена) су „ударили колац овоме месту“. Њихов је предак Павко дошао у Селиште, и од скора је у Селишту постојала стара Павкова кућа. Бекићи (са разним презименима) су старином од Косова, а Ракићи (Матковићи) и Матићи су из „Ерске“ – од Драгачева. Радуновићи, Илићи (Брадуловићи), и Јовановићи су од Косова, Илићи (Брадиловићи), Милосављевићи и Гојковићи су старином од Косова.. (подаци крајем 1921. године).[2] [3]
Друштвени живот[уреди | уреди извор]
У Сараорцима постоји једна основна школа, ОШ „Херој Света Младеновић“, стара 48 година. Почела са радом 18. јануара 1968. године, а пре тога је постојала школа „Вук Караџић“. Школство постоји од 1836. године.
Сараорци имају богат историјат КУД-а „Раде Марковић“. КУД је основан 60-их година 20. века и до сада је учествовао на свим важнијим регионалним и републичким такмичењима. Фудбалски клуб „САСК“ основан је 1933. године. Рукометни клуб основан 1972. године и такмичио се у свим ранговима такмичења, а највећи успех је улазак у другу савезну лигу сезоне 1998/99. године, када због НАТО агресије престаје са такмичењем, а касније и са радом.
На територији Сараораца постоји један споменик културе[4] — механа породице Младеновић, изграђена почетком 19. века, а категорисана као споменик културе од изузетног значаја 1981/1983.
На старом гробљу у Сараорцима постоји задужбина Јована Вићентијевића-Масараоша подигнута 1925. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године у насељу Сараорци живи 1711 пунолетан становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,3 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу постоји 689 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
Сараорци су великим делом насељени Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећено је опадање броја становника.
| m | ž |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 12 | 25 | ||
| 75—79 | 26 | 39 | ||
| 70—74 | 63 | 103 | ||
| 65—69 | 64 | 75 | ||
| 60—64 | 54 | 64 | ||
| 55—59 | 56 | 48 | ||
| 50—54 | 92 | 82 | ||
| 45—49 | 92 | 94 | ||
| 40—44 | 84 | 72 | ||
| 35—39 | 80 | 71 | ||
| 30—34 | 91 | 80 | ||
| 25—29 | 88 | 87 | ||
| 20—24 | 90 | 77 | ||
| 15—19 | 62 | 83 | ||
| 10—14 | 85 | 71 | ||
| 5—9 | 99 | 65 | ||
| 0—4 | 60 | 79 | ||
| Просек : | 37,3 | 40,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 954 | 332 | 554 | 42 | 24 | 2 |
| Женски | 1.000 | 214 | 566 | 181 | 34 | 5 |
| УКУПНО | 1.954 | 546 | 1.120 | 223 | 58 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 543 | 260 | 0 | 0 | 112 |
| Женски | 256 | 162 | 0 | 0 | 17 |
| УКУПНО | 799 | 422 | 0 | 0 | 129 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 43 | 32 | 6 | 26 |
| Женски | 0 | 2 | 26 | 3 | 4 |
| УКУПНО | 2 | 45 | 58 | 9 | 30 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 6 | 6 | 12 | 11 |
| Женски | 1 | 3 | 3 | 14 | 14 |
| УКУПНО | 1 | 9 | 9 | 26 | 25 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 1 | 0 | 21 | |
| Женски | 0 | 3 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 5 | 4 | 0 | 25 | |
Познати Сараорчани[уреди | уреди извор]
- Танасије Младеновић (1913—2003), песник и политичар
- Светомир Младеновић Света (1916–1942), учесник Наородноослободилачке борбе и народни херој Југославије
- Радмила Димић (1922—1991), интерпретатор српских народних песама
- Петар Вићентијевић (1927—2001), оптичар,
- Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сушић, М. Б. 1968. Сараорци. У: Енциклопедија Југославије 7: стр. 143. Југословенски лексикографски завод: Загреб.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература[уреди | уреди извор]
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Google сателитска мапа (Maplandia)
- План Сараораца на (Mapquest)
- Основна школа " Вук Караџић " (1871—1984) Сараорци[мртва веза]
