Сербинум

Сербинум (познат и као Сербинијум и Сервитијум) био је антички римски град у провинцији Панонији. Налазио се на подручју данашње Градишке у Републици Српској. Град је био раскрсница два римска пута и локација савске римске флоте.

Историјски извори[уреди | уреди извор]

Насеље Сербинум помиње се у историјским изворима од 2. до 7. века нове ере, и то овим редоследом: ^[1]

У Птолемејевој географији из 2. века, помиње се и на карти је убележено место Serbinon или Serbinum, које се налазило испод планина Biblia ore (или Biblini montes или Beby m.), које су, према тумачењу мађарских научника, Козара и Грмеч.
У делу Itinerarium Antonini из 2-3. века, забележен је назив Servitium.
На карти званој Tabula Peutingeriana из 4. века, уписан је назив Seruitio.
У делу Notitia dignitatum из око 400. године уписан је назив Servitii.
У делу Anonymi Ravennatis Cosmographia из 7-8. века уписан је назив Serbitium.

Сви наведени облици (Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium), односе се на једно место, а то је по научницима^[ко?] данашња Градишка.^[1]

Теорије о пореклу имена[уреди | уреди извор]

Према једној теорији,^{[тражи се извор]} град Сербинум је могао добити име по Србима, односно претпоставља се да су у њему у 2. веку нове ере живели Срби.^[2] Пошто присуство Словена на Балкану у 2. веку нове ере није историјски потврђено, евентуално присуство Срба на подручју Сербинума могло би се повезати са Сарматима, који су тада насељавали делове Панонске низије, а чији су део, према иранској теорији о пореклу Срба, били и Срби (Видети: Иранска теорија о пореклу Срба).

Галерија[уреди | уреди извор]

Сербинум на карти из 1769. године
Сербинум на Птолемејевој карти из 15. века
Сербинум на Птолемејевој карти из 1578. године (погрешно лоциран у Барањи)
Сербинум на Птолемејевој карти из 1598. године (погрешно лоциран у Барањи)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Opstina Gradiska”. www.opstina.gradiska.com. Архивирано из оригинала 23. 09. 2003. г. Приступљено 14. 9. 2011.
^ Александар М. Петровић, Кратка археографија Срба, Нови Сад, 1994, pp. 8.

Литература[уреди | уреди извор]

Петровић, Александар М. (1994). Кратка археографија Срба. Нови Сад.
Петковић, Живко Д. (1996). Прве појаве српског имена. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[autogenerated1-1] а ^б „Opstina Gradiska”. www.opstina.gradiska.com. Архивирано из оригинала 23. 09. 2003. г. Приступљено 14. 9. 2011.

[2] Александар М. Петровић, Кратка археографија Срба, Нови Сад, 1994, pp. 8.

[1]

[2]