Силистра

Координате: 44° 07′ 00″ С; 27° 16′ 00″ И / 44.116667° С; 27.266667° И / 44.116667; 27.266667
С Википедије, слободне енциклопедије
Силистра
буг. Силистра
Градска уметничка галерија
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСилистранска област
Становништво
Становништво
 — 2007.41.555
 — густина1,53 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 00″ С; 27° 16′ 00″ И / 44.116667° С; 27.266667° И / 44.116667; 27.266667
Апс. висина6 m
Површина27.159 km2
Силистра на карти Бугарске
Силистра
Силистра
Силистра на карти Бугарске
Веб-сајт
www.silistra.bg

Силистра (такође Силистрија; рум. Silistra или Dârstor) је град у Републици Бугарској, у североисточном делу земље. Град је управно средиште истоимене Силистранске области.

Силистра као град на Дунаву је један од пограничних градова Бугарске према Румунији.

Географија[уреди | уреди извор]

Тврђава у Силистри

Град Силистра се налази у североисточном делу Бугарске. Од најближег већег града Русеа Силистра је удаљена 120 km ка истоку. Румунска граница окружује град са севера и истока.

Област Силистре налази се у југоисточном делу Влашке низије, у крајње југозападном делу историјске покрајине Добруџе. Град је на Дунаву, који је погранична река ка суседној Румунији. Јужно од града почиње Добруџанско побрђе.

Клима у граду је континентална.

Историја[уреди | уреди извор]

Подигнут од стране Римљана Дуросторум, Силистра је била тврђава велике снаге, која се простирала по северном углу познатог квадрилатерала (Русе, Силистра, Шумен и Варна), али су њене зидине срушене након Берлинског уговора из 1878. године.

Прво историјско средиште бугарске цркве и Охридске архискупије, пре пресељења у Охрид у време Самуила. У османско доба то је био тако стратешки град, да је био центар Силистранског ејлета, у који је био укључен Едисан са Смедеревским санџаком и Сремом. Силистрија контролше цијелу Влашку, а посебно Мунтенију.

Ишли су радници, њих 5-6 из сваког села око Беле Паланке, па и Мокре код Беле Паланке у Силистрију на рад. Кулучили су тамо поправљајући лагуме и шанчеве. Од петорице Мокринчана, само су се двојица живи вратили.[1]

Пописано је у месту "Силистрија" 1894. године 11.710 становника.

Град је био део Румуније између 1913. и 1940. године. Током овог раздобља град је био средиште Бугара у тадашњој Румунији.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија

По проценама из 2007. године град Силистра имао је око 42.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су малобројни Турци и Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.

Година Популација
1892. 11.718
1900. 12.133
1908. 12.055
1924. 13.756
1974. 48.000
1985. 53.500
2005. 49.166

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]