Соколац (Љубовија)

Координате: 44° 15′ 29″ С; 19° 25′ 29″ И / 44.258166° С; 19.424666° И / 44.258166; 19.424666
С Википедије, слободне енциклопедије

Соколац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаЉубовија
Становништво
 — 2011.Пад 72
Географске карактеристике
Координате44° 15′ 29″ С; 19° 25′ 29″ И / 44.258166° С; 19.424666° И / 44.258166; 19.424666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина609 m
Соколац на карти Србије
Соколац
Соколац
Соколац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Соколац је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 72 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Соколац живи 84 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,0 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 36 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 295
1953. 305
1961. 274
1971. 211
1981. 156
1991. 118 118
2002. 104 104
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
103 99,03%
Немци
  
1 0,96%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]