Српска Црња

Српска Црња
Српска Црња;
	Православна црква
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Нова Црња
Становништво
— 2011.	3.685
— густина	53,5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 43′ 14″ С; 20° 41′ 11″ И / 45.72066° С; 20.68651° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	72 m
Површина	68,8 km2
	Српска Црња Српска Црња на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23220
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Српска Црња је насеље у општини Нова Црња, у Средњобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 3047 становника. Овде се налази Српска православна црква у Српској Црњи.

Историја[уреди | уреди извор]

О времену градње храма у Српској Црњи постоји недоумица. Према С. Боровском, сазидан Српска Црња се први пут помиње у средњем веку (1373. год.), под именом Цорна, Године 1482. помиње се Црно Селиште (данас Менош), а 1528. године, на најстаријој карти Угарске, убележена је као веће насеље. У XVI веку Турци заузимају Банат (1552) и у Црњи формирају своје насеље на Меношу. Први делимични попис становништва је из турских времена (1660. год.) када се помињу један свештеник и неколико имућнијих људи у селу. Тада је већ постојала црква.

Велика битка између хришћанске царске војске, коју је предводио кнез Фридрих Август, и турске војске на челу са султаном Мустафом, одиграла се 26. августа 1696. године у близини Црње, у делу хатара који се данас зову Селеш и Ендрес, на реци Бегеј, који је у то време туда протицао. Српске чете предводио је Јован Монастирлија.

Царски војници и граничари (милитари), који су учествовали у борбама против Турака код Сланкамена (1691), Српске Црње (1696) и Сенте (1697), населили су се 1698. године у Црњи. Тада је насељено 13 српских породичних задруга. Многе црњанске породице воде порекло од ових граничара (милитара), који су протеравши Турке дошли на црњанску греду.

Почетком XVIII века (1716) у Црњу долазе аустријски инжењери, који премеравају хатар и формирају насеље и улице, ушоравају куће, које су биле разбацане на све стране. Од 1718. године Црња више није под турском управом, већ припада Аустрији. Године 1753. извршена је колонизација Црње. Из места Семиаљ (данас у Румунији) пресељено је 68 српских породица, са око 500 чланова, а са њима и мањи број Румуна.

Крајем XVIII века (1790), насељено је на западној страни Црње 55 породица Немаца из Жомбоља. Од тада се стари, већи део насеља зове Српска Црња, а нови Немачка Црња. У то време пуковник Чеконић, пореклом Хрват, прво добија за заслуге а затим купује највећи део хатара Српске Црње.

Када је 1797. године пописан православни клир у Црњи су службовала три свештеника. Пароси, поп Стефан Јосифовић (рукоп. 1768), поп Трифун Поповић (1795) и ђакон Ранко Гавриловић служе се српским и румунским језиком.^[1]

У првој половини XIX века, насељен је мањи број Мађара, највише на мајурима и салашима грофа Чеконића, који је већ тада поседовао 30.000 јутара земље. Према подацима из 1836. године укупно је Црња имала 4.370 становника, од тога Српска Црња 2.832, а Немачка Црња 1.538. Попис становништва 1878. године показује да у Српској Црњи има 770 кућа и 3.800 становника, у Немачкој Црњи 260 кућа и 2.600 становника. У великом пожару, који је избио 1886. у Немачкој Црњи, а проширио се на Српску Црњу, изгорело је 250 кућа.

У XX веку (1920) основано је ново насеље, северно од Српске Црње, под називом Војвода Бојовић. Насељавање је извршено у периоду 1920. — 1924. (?), када је изграђено 400 кућа. У њих се уселило 30 добровољачких породица из Првог светског рата, остало су били колонисти из Црње, Кларије и Румуније. Последња колонизација Српске Црње, била је 1945. године, када се у напуштене немачке куће уселило 400 српских породица, са 2.000 чланова из Босанске Крајине (околина Кључа и Мркоњићграда). После Другог светског рата, сва три насеља: Српска Црња, Немачка Црња и Војвода Бојовић, спојена су у једно под називом: Српска Црња.

У Српској Црњи су на великој "дирљивој" свечаности 18. маја 1939. године откривена два споменика. Откривен је тако у центру села споменик трагично погинулом краљу Александру I Карађорђевићу, рад вајара П. Јовановића. Најзнаменитијем становнику места Ђури Јакшићу је такође изражен пијетет, постављањем рељефне спомен-плоче. Иста је постављена на његовој родној кући у главној улици, коју је општина купила и у њој уредила Јакшићев музеј.^[2]

Највећи број становника (8.200) имала је Српска Црња 1948. године. Гранични прелаз према Румунији отворен је 1970. године и од тада се место налази на међународном путу Зрењанин — Темишвар. Према попису из 1991. Српска Црња је имала око 5.000 становника, а према подацима из 2002. године 4.379 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Српска Црња живи 3482 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,0 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 1584 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	8.220
1953.	7.977
1961.	7.376
1971.	6.001
1981.	5.467
1991.	5.046	4.885
2002.	4.383	4.451

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	3.672	83,77%
Роми	413	9,42%
Мађари	163	3,71%
Југословени	20	0,45%
Црногорци	13	0,29%
Немци	11	0,25%
Румуни	9	0,20%
Хрвати	8	0,18%
Македонци	5	0,11%
Бугари	4	0,09%
Украјинци	2	0,04%
Словаци	2	0,04%
Муслимани	1	0,02%
непознато	3	0,06%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	7	5
80+	41	70
75—79	71	111
70—74	97	160
65—69	115	168
60—64	124	139
55—59	99	99
50—54	179	174
45—49	178	162
40—44	153	124
35—39	145	150
30—34	139	140
25—29	122	125
20—24	153	123
15—19	138	134
10—14	129	117
5—9	146	110
0—4	119	117
Просек :	39,0	42,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.890	1.926	1.961	1.824	1.850	1.823	1.584

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	385	414	255	342	117	55	10	3	2	1	2,77

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.761	496	1.128	94	43	0
Женски	1.884	304	1.126	402	50	2
УКУПНО	3.645	800	2.254	496	93	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	812	309	0	4	180
Женски	450	154	0	1	70
УКУПНО	1.262	463	0	5	250
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	23	124	16	44
Женски	2	2	66	9	9
УКУПНО	12	25	190	25	53
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	4	53	21	11
Женски	10	0	28	50	42
УКУПНО	13	4	81	71	53
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	1	3
Женски	5	0	0	2
УКУПНО	11	0	1	5

Познате личности[уреди | уреди извор]

Познате јавне личности рођене у Српској Црњи:

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија фотографија[уреди | уреди извор]

Споменик Ђури Јакшићу у центру Српске Црње
Православна црква у Српској Црњи
Мурал у порти православне цркве са ликом Ђуре Јакшића

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ "Политика", Београд 18. мај 1939. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.

[2] "Политика", Београд 18. мај 1939. године

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе