Српска академија наука и уметности

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска култура
Coat of arms of Serbia.svg
Уметност
Књижевност  • Музика  • Позоришта  • Сликарство  • Фотографија  • Кинематографија
Традиција
Народни обичаји  • Народна ношња  • Игре  • Кухиња  • Сроднички односи  • Религија  • Хералдика  • Епска поезија
Споменици
Непокретна културна добра  • Музеји  • Архитектура  • Тврђаве  • Манастири  • Светска баштина  • Војничка гробља
Разно
Познати Срби  • САНУ  • Спорт  • Дигитализација

Српска академија наука и уметности је највиша научна и уметничка установа у Србији. Званичан дан оснивања Академије је 19. новембар 1841. године.

Називала се Српска краљевска академија од 1886. до 1947, када је преименована у Српску академију наука. Касније, законом из 1960, она је променила назив у Српску академију наука и уметности (скраћено САНУ).

Установљавање[уреди]

Печат
Зграда САНУ у Београду. Ул. Кнез Михаилова 35
Огранак у Новом Саду

Академија је установљена законом од 1. новембра 1886. који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нишу. Овај закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове. Задатак академије је био „да науку обрађује и унапређује; да поставља и одржава здраве основе научноме суду; да обелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших уметности; да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна“.[1]

Прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан 5. априла 1887. Тада су постојала 4 одељења Академије, или како се то звало „стручне академије“, и свака је на почетку добила по 4 редовна члана. Били су то:

Академија природних наука

Академија философских наука

Академија друштвених наука

Академија уметности

Први председник био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.

Број дописних чланова био је двапут већи од броја редовних чланова. Све чланове бирала је сама Академија на основу обима рада и по исправности, самосталности и савесности у раду. Законом о оснивању С. К. А. Н. под њену управу потпала је Народна Библиотека и Музеј српских земаља. Од 22/1 1901. С. К. А. Н. водила само надзор над Библиотеком, и од ње и управе Музеја добива годишњи извештај. Први председник С. К. А. Н. (на три године) био је Јосиф Панчић, затим: Чедомиљ Мијатовић, М. Ђ. Милићевић, Јован Мишковић, Ђорђе Нешић, Јован Ристић, Сима Лозанић, Стојан Новаковић, Јован Жујовић, Јован Цвијић.

1892 С. К. А. Н. спојила се са С. У. Друштвом према решењу министра Просвете од 9/4 1891. и добила је доста велики архив старих докумената и доста велику библиотеку. 1893. у А. је основан лексикографски одсек (рад на »Речнику«) и етнографски одсек (рад на испитивању српских села). Поред тога, главни рад С. К. А. Н. састојао се у научном раду њених чланова и у раду на издавању њихових и других научних списа. У томе смислу С. К. А. Н. издавала је:

  • 1. Глас С. К. А. Н.:
    • а) I разред: садржи расправе из природних и математичких наука;
    • б) II разред: расправе из филозофских, језичких, правних и историјских наука;
  • 2. Споменик (I и II разред);
  • 3. Српски Етнографски Зборник, који садржи:
    • а) Разну етнографску грађу,
    • б) Насеља српских земаља,
    • ц) Обичаје народа српскога,
    • д) Српске народне игре,
    • е) Српска народна јела и пића;
  • 4. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа
    • I. одељење: Споменици на српском језику;
    • II. одељење: Споменици на туђим језицима);
  • 5. Дијалектолошки Зборник;
  • 6. Посебна издања.

Претходници академије[уреди]

Милан Ђ. Милићевић, члан ДСС од 1857.

Није Српска краљевска академија била прва установа такве врсте код Срба. Њени директни претходници били су Друштво српске словесности и Српско учено друштво. Друштво српске словесности је основано 31. маја 1842. и постојало је све до 27. јануара 1864. када га је кнез Михаило Обреновић укинуо својим указом. Затим је 29. јула 1864. установљено Српско учено друштво које је у ствари било обновљено Друштво српске словесности, сви чланови ДСС су могли писмено да се изјасне министру да се прихватају чланства у СУД.

Слична судбина је задесила и Српско учено друштво, због сукоба са министром просвете његов рад је суспендован 13. маја 1886. године. Законом од 1. новембра 1886. оснива се Српска краљевска академија којој припадају библиотека, архиве, збирке и имање СУД. Настали су сукоби, па се Друштво поново отвара 25. јула 1887. Спор је решен предлогом министра просвете да се они споје и то је учињено 1892. Тада је 8 чланова СУД изабрано за редовне чланове СКА, а сви остали за почасне.

Историја развоја[уреди]

Табла на згради у Београду

После пуних 60 година под тим именом Српска краљевска академија мења име законом од 30. јуна 1947. Пошто је промењено државно уређење и није више владао краљ, академија је једноставно названа Српска академија наука. Овим законом промењена је и структура академије, тако да уместо 4 стручне академије постоје одељења којих је било 6:

  1. природно-математичких наука,
  2. техничких наука,
  3. медицинских наука,
  4. литературе и језика (касније: језика и књижевности),
  5. друштвених наука и
  6. ликовне и музичке уметности.

Од 1998. академија има 8 одељења јер се одељење природно-математичких наука поделило на два одељења: одељење за математику, физику и гео-науке и одељење хемијских и биолошких наука, а пре тога се одељење друштвених наука поделило такође на два дела, један део је задржао исти назив а други се зове одељење историјских наука.

Зграда у Бранковој 15.

Академија је од 1909. до 1952. била смештена у Бранковој улици број 15. Ова зграда је нажалост срушена 1963. године. После тога академија је премештена у Кнез Михаилову 35, у велелепну грађевину у центру града, где се и сада налази.

Институти САНУ[уреди]

Под окриљем САНУ делују институти:

У ранијем периоду у оквиру САНУ су били још и Археолошки институт САНУ и Историјски институт САНУ.

Изборне скупштине[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Изборне скупштине САНУ

Нови чланови академије се бирају на изборним скупштинама, које се од 1985. одржавају сваке треће године. Претходна изборна Скупштина одржана је 2009. године, а наредна је заказана за 1. новембар 2012. године.

Председници академије[уреди]

Од свога оснивања 1887. до данас председници Српске краљевске академије, Српске академије наука односно Српске академије наука и уметности били су:

Имена председника на табли у улазу зграде САНУ

Види још[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Референце[уреди]

  1. ^ Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929. .

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :