Стараја Руса

Координате: 57° 59′ 00″ С; 31° 21′ 00″ И / 57.983333° С; 31.35° И / 57.983333; 31.35
С Википедије, слободне енциклопедије

Стараја Руса
Ста́рая Ру́сса
Градски биоскоп
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Новгородска област
РејонСтароруски рејон
Основанпрви помен 1167.
Стара именаРуса
Становништво
Становништво‍
 — 2014.29.979
 — густина1.616,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате57° 59′ 00″ С; 31° 21′ 00″ И / 57.983333° С; 31.35° И / 57.983333; 31.35
Временска зонаUTC+3
Апс. висина50 m
Површина18,54 km2
Стараја Руса на карти Русије
Стараја Руса
Стараја Руса
Стараја Руса на карти Русије
Стараја Руса на карти Новгородске области
Стараја Руса
Стараја Руса
Стараја Руса на карти Новгородске области
Остали подаци
Поштански број175200–175207
Позивни број(+7) 81652
Регистарска ознака53
ОКАТО код49 413
ОКТМО код49 639 101 001
Веб-сајт
admgorod.strussa.net/

Стараја Руса (рус. Старая Русса) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Новгородске области, на подручју Староруског рејона чији је уједно и административни центар. Има статус града обласне субординације.

Основан је 1167. и сматра се једним од најстаријих руских градова. До 1552. године носио је име Руса (рус. Руса).

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 29.979 становника, што сврстава Старају Русу на треће место у области, одмах после Боровича и Великог Новгорода.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Постоји неколико претпоставки о пореклу имена града, а најприхватљивија је она према којој је име Руса изведеница од хидронима Порусја, реке која се у средњем веку називала Руса (рус. Руса). Савремени назив Стараја Руса (рус. Старая Русса) појавио се у XVI веку, а током XIX века у вези са ширењем насеља појављује се и термин Новаја Руса (рус. Новая Русса).[1]

Словачки лингвиста Павел Шафарик (1795–1861) сматрао је да се у прасловенском језику термином руса означавала свака река, и да су од те речи еволуирали савремени називи попут речи русло у руском језику за речно корито.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Стараја Руса смештен је у западном делу Новгородске области, у равничарско подручју познатом као Прииљмењска низија. Налази се на месту где се у реку Полист улива њена најзначајнија притока Порусја, на око 100 km јужно од административног центра области Великог Новгорода, те на око 48 km источно од Шимска, 20 km западно од Парфина и 64 km северно од Подорја.

Историја[уреди | уреди извор]

Тачан датум оснивања данашњег града, али и име његовог оснивача није познат, иако се према легенди оснивачем града сматра древни словенски књаз Рус [uk].[2] У писаним изворима Стараја Руса, односно тада само Руса појављује се по први пут у једном новгородском летопису из 1167. године, иако је извесно да је сам град настао знатно раније.[3] Наиме, археолози су 1975. пронашли документ писан на брезовој кори у којем се помиње насеље Роусе из средине XI века (документ број № 526). На основу најновијих археолошких истраживања извесно је да је Стараја Руса настала крајем X и почетком XI века. Одлуком градских власти 2015. се прославља хиљаду година од оснивања града.[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 31.809.690 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 29.979 становника.[5] Трећи је по величини град у Новгородској области после Боровича и Великог Новгорода.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
37.25825.40934.57740.43941.538[6]35.511[7]31.809[8]29.979

Културно-историјски споменици у граду[уреди | уреди извор]

Захваљујући богатој и бурној историји у граду се налазе бројни материјални остаци који сведоче о његовој прошлости. Многи од тих објеката уврштени су на листу културно-историјског наслеђа Русије. На подручју града пронађено је укупно 45 средњовековних докумената писаних на брезовој кори.

На листи културног наслеђа Русије налазе се следећи објекти:

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Град Стараја Руса има потписане међународне уговоре о сарадњи са следећим градовима:

  1. Финска Лојма (Финска)
  2. Њемачка Бад Кројцнах (Немачка) од 2010
  3. Естонија Валга (Естонија)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Агеева Р. А., Васильев В. Л., Горбаневский М. В. Старая Русса. Тайны имени древнего города. — М.: Мельгир. 2002. ISBN 978-5-8137-0067-5.
  2. ^ Приложение к Акту научно-исследовательской экспертизы Института российской истории РАН «О времени основания города Старой Руссы Новгородской области» от 11.01.2007}-
  3. ^ Торопова Е. В., Самойлов К. Г., Торопов С. Е. Археологические исследования в Старой Руссе Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) // Вестник РГНФ. 2011. № 1. стр. 155—166.
  4. ^ -{В 2015 году Старая Русса отпразднует 1000-й юбилей истории города Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2012) или Вести.ру: В Старой Руссе завершился Всероссийский археологический съезд. Но в итоговых решениях съезда вышеуказанное ходатайство отсутствует. Решения съезда
  5. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 31. 01. 2015. 
  6. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  8. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стараја Руса на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стараја_Руса&oldid=27110208”