Стојан Жупљанин

С Википедије, слободне енциклопедије
Стојан Жупљанин
Датум рођења(1951-09-22)22. септембар 1951. (72 год.)
Мјесто рођењаМасловаре, Котор Варош
 Федеративна Народна Република Југославија
ДржављанствоРепублика Српска, БиХ
РодитељиАлександар и Драгица

Стојан Жупљанин, (Масловаре код Котор Вароша, 22. септембар 1951) је бивши начелник Центра службе безбедности у Бањој Луци и бивши саветник председника Републике Српске за унутрашње послове. Осуђен је пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију за ратне злочине над Муслиманима и Хрватима, почињене током рата у Босни и Херцеговини.

Биографија[уреди | уреди извор]

Жупљанин је рођен 28. септембра 1951. године у селу Масловаре у општини Котор Варош у Југославији од оца Александра и мајке Драгице. Средњу Управну школу завршио је у Бањој Луци, а Правни факултет у Сарајеву 5. фебруара 1975. У општинском Секретаријату за унутрашњене послове у Бањој Луци запослен је 1. априла 1975. године гдје ће на разним дужностима остати до почетка 1994.[1] Напредовао је од мјеста командира полиције до начелник Одјељења за сузбијање општег криминалитета. Од 1991. године је био начелник Регионалног центра служби безбједности у Бања Луци, а од маја до јула 1992. године и члан Кризног штаба Аутономне регије Крајине.

У међувремену је 1976/1977. одслужио војни рок у Школи резервних официра у Билећи, а 1979. полаже правосудни испит у Сарајеву. Крајем 1995. полаже усмени магистарски испит на Правном факултету у Бањој Луци, а писмени дио испита, иако завршен, није стигао да га одбрани. Од фебруара 1994. до фебруара 1997. био је савјетник за унутрашње послове предсједнику Републике Српске др Радовану Караџићу, а током 1997. био је директор Фабрике дувана у Бањој Луци. У периоду од 1995. до 1997. предавао је Криминологију на Полицијској академији у Бањој Луци[1]

Ожењен је супругом Дивном са којом има два сина Младена и Павла. Од спорта је највише волио карате у чему је мајстор као и ваздухопловно једриличарство гдје је био пилот једрилице.[2]

Оптужница за ратне злочине[уреди | уреди извор]

Жупљанин је, пред Хашким судом за ратне злочине, оптужен за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, удружени злочиначки подухват, прогоне, истребљење и убиство, мучење, окрутно поступање и нехумана дела, те депортације и безобзирно разарање и пустошење градова и села, 17. децембра 1999. Оптужница је објављена 13. јула 2001. године. Три године касније, оптужница је измијењена када је из ње избачено кривично дјело геноцида, за шта се првобитно теретио.[3] Жупљанин је раније напустио Републику Српску и кријући се од Трибунала боравио у Мађарској, Француској, Нигерији и Русији.[2] Жупљанин је ухапшен у Панчеву, 11. јуна 2008. године.[4] У почетку је негирао свој идентитет, представљајући се као Бранислав Вукадин, али је дан касније, ДНК-анализом утврђено да је особа која је ухапшена — заиста Жупљанин.[5] Суђење је започело 14. септембра 2009. године. Дана 27. марта 2013. Хашки трибунал га је, заједно са Мићом Станишићем, осудио на 22 године затвора. У другостепеном поступку пресуда је потврђена 30. јуна 2016. године.[6] Затворску казну у трајању од 22 године издржава у Пољској.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Жупљанин, Стојан (2017). Српска трагедија. Нови Сад: Православна реч. стр. 11,13. ISBN 978-86-81648-05-6. 
  2. ^ а б Жупљанин, Стојан (2017). Српска трагедија. Нови Сад: Православна реч. стр. 11. ISBN 978-86-81648-05-6. 
  3. ^ Vidaković, Divna; Karić, Snježana (11. 6. 2008). „Uhapšen Stojan Župljanin”. Nezavisne novine. Приступљено 25. 1. 2021. 
  4. ^ Б92 — Ухапшен Стојан Жупљанин, 11. 6. 2008.
  5. ^ Б92 — Потврђен идентитет Жупљанина, 12. 6. 2008.
  6. ^ Жупљанин, Стојан (2017). Српска трагедија. Нови Сад: Православна реч. стр. 13,16. ISBN 978-86-81648-05-6. 
  7. ^ „Мићо Станишић и Стојан Жупљанин у затвору Пољске”. РТВ БН. 20. 08. 2019. Приступљено 26. 1. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стојан_Жупљанин&oldid=27017797”