Суздаљ
| Суздаљ Суздаль | |
|---|---|
 Панорама суздаљског кремља | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Владимирска област |
| Основан | 10. век |
| Статус града | 1778. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 11.200 |
| — густина | 746,67 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 26′ 00″ С; 40° 26′ 00″ И / 56.433333° С; 40.433333° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 115 m |
| Површина | 15 km2 |
.svg)  Суздаљ Суздаљ на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Николај Кузин |
| Поштански број | 601293 |
| Позивни број | +7 49231 |
| ОКАТО код | 17254501000 |
| Веб-сајт | |
| www.suzdal.ru | |
.png)
.png)
Суздаљ (рус. Су́здаль) град је у Русији у Владимирској области. Налази се на око 220 km североисточно од Москве и 26 km северно од града Владимир на реци Каменка. Овај град са 11.200 становника спада у најстарије градове Русије и припада такозваном Златном прстену градова.
Историја[уреди | уреди извор]
Археолошки налази говоре да је на овом месту утврђење постојало још у 9. веку, а први запис о њему потиче из 1024. Почетком 12. века овде је подигнут кремљ (тврђава). У наредним вековима она је више пута уништавана и обнављана. Градска катедрала Рођења Богородице је подигнута 1222—1235. и до данас је очувана у својој првобитној форми.
У 14. веку Суздаљ је покушао да у савезу са Нижњим Новгородом осигура независност од Велике московске кнежевине, али су 1392. поражени. Тиме је Суздаљ престао да буде политички центар. Ипак, наставио је да буде религијско средиште. Овде су од 13. до 17. века подигнуте многе цркве и манастири (Александровски, Покровски).
Становништво[уреди | уреди извор]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 6.600 | 9.012 | 10.179 | 11.529 | 12.063[1] | 11.357[2] | 10.535 |
Види још[уреди | уреди извор]
Међународна сарадња[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Европски део |
|
|---|---|
| Азијски део | |
|
1) Заједничка Светска баштина Литваније и Русије 2) Заједничка Светска баштина десет земаља (Норвешка, Шведска, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија) 3) Заједничка Светска баштина Монголије и Русије | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
