Усора (река)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Усора | |
|---|---|
 Усора под ледом, код градског моста у Теслићу | |
| Опште информације | |
| Дужина | 76,3 km |
| Басен | 849,3 km2 |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Река Усора нема извор, настаје спајањем Мале и Велике Усоре код Теслића |
| Ушће | Босна код Добоја |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Босна и Херцеговина |
| Област |  Република Српска |
| Насеља | Теслић |
| Река на Викимедијиној остави | |
Усора је река у општини Теслић, Република Српска, БиХ, лева притока реке Босне. Настаје од Велике и Мале Усоре које се спајају код Теслића. Ушће Усоре у ријеку Босну је на висини од 147 метара, око 4 km југозападно од Добоја. Дужина тока је 76,3 km, са површином поречја 849,3 km². Веће леве притоке су: Узвинска ријека, Марица, Желећа, Гомјеница и Мала Усора, а десне Студена, Жираја и Блатница.
До средине 20. века Усора је у горњем току, до Теслића и неколико километара низводно, била искориштавана воденицама. Данас их више нема. У горњем току, у насељу Студенци, вода из Усоре се хвата и прерађује у питку воду за град Теслић. У самом граду Теслићу фабрика хемијске индустрије „Дестилација“ хвата воду за производни процес, али и испушта отпадне воде у реку. Стога је низводно од Теслића река прилично загађена и ретко је користе чак и купачи.
У граду Теслићу, узводно од ушћа Мале Усоре, на локалитету Радолинка, уређено је купалиште. Купалиште је због погодности кориштено и раније, али је тек крајем 20. века обетонирано и уређено. На истом локалитету се налази и пешачки мост од Теслића ка Доњој Врућици.
У пролеће и јесен, а понекад и за време обилних летњих пљускова Усора набуја и плави нека подручја. Најчешће су то поља код ушћа у ријеку Босну, поља код села Врела и Жарковина и поља и делови насеља код ушћа Мале Усоре у Велику Усору.
Зими, на мирнијим деловима река леди. Дебљина леда је често довољна да издржи пешаке.
Име[уреди | уреди извор]
Није дефинитивно утврђено од чега потиче име реке. По једним изворима, корен речи је из словенског језика, у значењу осорна. По другима, река је добила име по Осеријатима, једном од племена које је у прошлости настањивало ово подручје.
У историјским записима и картама наводи се и као Wassora, Ossora.
Литература[уреди | уреди извор]
- Деведесет година „Дестилације“ Теслић, монографија, издавач: РО Дестилација Теслић, 1986.
- Адван Хозић: Теслић у НОБ, издавач: СО Теслић, 1985.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
