Фајс
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Фајс | |
|---|---|
 Фајс | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. век |
| Датум смрти | 10. август 955. |
| Династија | Арпадовци |
| Претходник | Золта |
| Наследник | Такшоњ |
Фајс (мађ. Fajsz, Fali, Falicsi, (? - ?), је био четврти велики везир Мађара и уједно пагански мађарски владар и наследник у династији Арпадоваца, син Јуташа (Jutas)[1], који је владао у периоду око 950. године [2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Фајс је био син Јутоша (Jutocsa или Jutas), трећег Арпадовог сина и он је владао мађарским племенима око 950. године у време византијског цара Константина VII[3].
О Фајсовој владавини Константин VII Порфирогенит у свом делу Управљање царством (De administrando imperio) у поглављу под бројем четрдесет, О кабарском и турском народу, бележи:
- „Зна се да је Арпад, велики турски везир, имао четири сина, први је Тархош (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), други Јелек (Jelekh/Jelek/Üllő), трећи Јуташ (Jutotza/Jutocsa/Jutas) и четврти Золта (Solt/Zsolt/Zoltán)
- Зна се да је Арпадовог првог сина Тархоша, наследник Тевел (Tebelét/Tevel), другог сина Јелека, наследник Езелек (Ezelekh/Ézelő), трећег сина Јутоша, наследник Фајс (Falitzi/Falicsi), а то је онај који сада влада и четвртог сина Золта, наследник Такшоњ (Takszit/Taksony).”
У Фајсово време племенска конфедерација је била стихијска и већина мађарских племена је свака за себе доносила одлуке. Претпоставља се да је крај његове владавине био означен битком код Аугзбурга где су здружене снаге Источне Франачке и Чешке поразиле Мађаре[4].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ :De Administrando Imperio .
- ^ Chronicon Pictum (Мађарска илустрована хроника) написана крајем 14. века;
- ^ Константин VII Порфирогенит: De administrando imperio.
- ^ У овој бици је погинуо и Конрад Црвени, који се борио на страни Отона I против Мађара.
Извори[уреди | уреди извор]
- Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői (Magyar Tudományos Akadémia, Bp.,) 1900
- Kristó Gyula: Falicsi In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpádok – fejedelmek és királyok (Szukits Könyvkiadó, Szeged). 2003. ISBN 978-963-9278-48-6.
- Györffy György: István király és műve (Gondolat Kiadó, Bp.). 1977. ISBN 978-963-280-360-9.
- Dümmerth Dezső: Az Árpádok nyomában (Panoráma Kiadó, Bp.). 1987. ISBN 978-963-243-343-1.
- Kristó Gyula: Szent István király (Vince Kiadó). 2001. ISBN 978-963-9323-21-6.
- Kristó Gyula – Makk Ferenc: A kilencedik és a tizedik század története (Pannonica Kiadó). 2001. ISBN 978-963-9252-38-7.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
