Филологија

Филологија (грч. Φιλος (филос - „љубав“) и λογος (логос - „реч“) - „љубав према речи“) је наука која се бави проучавањем језика и књижевности на том одређеном језику као и историјски и културолошки контекст који су неопходни за правилно разумевање књижевних дела и других културолошки значајних текстова на датом језику. Филологија подразумева проучавање граматике, реторике, историје, као и интерпретацију аутора и традиција везаних за дати језик.

У старијој употреби, посебно британској, филологија је општија и обухвата упоредну и историјску лингвистику.

Класична филологија проучава класичне језике. Класична филологија је углавном настала из Пергамске библиотеке и Александријске библиотеке око четвртог века пре нове ере, коју су наставили Грци и Римљани широм Римског и Византијског царства. На крају су је обновили европски научници ренесансе, где су joj се убрзо придружиле филологије других европских (германски, келтски), евроазијских (славистика итд.), азијских (арапски, персијски, санскрит, кинески итд.) и aфричкиh (египатски, нубијски итд.) језиka. Индоевропске студије обухватају упоредну филологију свих индоевропских језика.

Етимологија

Термин филологија потиче од грчког φιλολογία (philología), од изразаφίλος (phílos) „љубав, наклоност, вољен, драги, пријатељ“ и λόγος (lógos) „реч, артикулација, разум“, што описује љубав према учењу, књижевности, као и аргументацији и расуђивању, што одражава низ активности обухваћених појмом λόγος. Термин се мало променио са латинском philologia, а касније је ушао у енглески језик у 16. веку, из средњефранцуске речи philologie, у смислу 'љубави према књижевности'.

Значење „љубав према учењу и књижевности“ сужено је на „проучавање историјског развоја језика“ (историјска лингвистика) у употреби тог термина у 19. веку. Због брзог напретка у разумевању звучних закона и промене језика, „златно доба филологије“ трајало је током целог 19. века, односно „од Ђакома Леопардија и Фридриха Шлегела до Ничеа“.

Огранци

Упоредни

Насловна страна дела Индоевропска филологија: историјска и компаративна, Вилијам Барли Локвуд (1969)

Упоредна лингвистичка грана филологије проучава односе међу језицима. Сличности између санскрита и европских језика су први пут примећене почетком 16. века и довеле су до спекулација о заједничком језику предака од кога су сви они потекли. Сада се зове прото-индоевропски. Интересовање филологије за древне језике довело је до проучавања онога што су у 18. веку били „егзотични“ језици, ради светла које су могли да баце на проблеме у разумевању и дешифровању порекла старијих текстова.

Текстуални

Филологија такође обухвата проучавање текстова и њихове историје. То укључује елементе текстуалне критике, покушавајући да реконструише ауторов оригинални текст на основу варијантних копија рукописа. Ова грана истраживања настала је међу античким научницима на грчком говорном подручју у 4. веку пре нове ере, који су желели да успоставе стандардни текст популарних аутора у циљу звучне интерпретације и безбедног преноса. Од тог времена, оригинални принципи текстуалне критике су побољшани и примењени на друге широко распрострањене текстове као што је Библија. Научници су покушали да реконструишу оригинална читања Библије из варијанти рукописа. Овај метод је примењен на класичне студије и на средњовековне текстове као начин да се реконструише оригинално дело аутора. Метод је произвео такозвана „критичка издања“, која су давала реконструисани текст праћен „критичком апаратуром“, односно фуснотама у којима су наведене различите доступне варијанте рукописа, омогућавајући научницима да стекну увид у целокупну традицију рукописа и расправљају о варијантама.

Неслагања

У англосаксонском свету, употреба термина „филологија“ за опис рада на језицима и књижевностима, који је постао синоним за праксу немачких научника, напуштена је као последица антинемачких осећања после Првог светског рата. Већина земаља континенталне Европе и даље има тај израз за означавање одељења, колеџа, назива позиција и часописа. Џ. Р. Р. Толкин се супротставио националистичкој реакцији против филолошких пракси, тврдећи да је „филолошки инстинкт“ „универзалан као и употреба језика“. У употреби британског енглеског, и у британској академији, филологија остаје у великој мери синоним за „историјску лингвистику“, док је у америчком енглеском и америчкој академији шире значење „проучавања граматике, историје и књижевне традиције језика“ и даље распрострањеније. На основу оштре критике Фридриха Ничеа, неки амерички научници од 1980-их сматрају филологију одговорном за уско научно проучавање језика и књижевности.

Данашња неслагања ове гране студија праћена су начином на који се метод третира међу другим научницима, као што су приметили и филолози Р. Д. Фалк и Леонард Најдорф који су цитирани да су рекли: „Посвећеност ове области филологије фалсификовању узрокује да је она „у супротности са оним што верују многи књижевници, јер је сврха филологије да сузи опсег могућих тумачења, а не да сва разумна третира као једнака“. Ова употреба фалсификовања може се видети у расправи око етимологије староенглеског лика Унферта из херојске епске песме Беовулф.

Џејмс Тарнер се даље не слаже са начином на који се употреба термина одбацује у академском свету, наводећи да је због његовог брендирања као „једноставног приступа њиховом предмету“ тај термин постао непознат студентима са факултетским образовањем, што је унапредило стереотипe о „прегледу старогрчких или римских текстова дражесног класициста“ и само о „техничком истраживању језика и породица“.

Види још

• Дијалектологија

Литература

• SAUSSURE, Ferdinand de (2006). Writings in general linguistics. Oxford University Press. стр. 118. ISBN 9780199261444. Приступљено 21. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Neidorf, Leonard (2016). R.D Fulk and the Progress of Philology. Boydell & Brewer. стр. 3. 
• Akmajian, Adrian; Demers, Richard; Farmer, Ann; Harnish, Robert (2010). Linguistics: An Introduction to Language and Communication. Cambridge, MA: The MIT Press. ISBN 978-0-262-51370-8. 
• Aronoff, Mark; Rees-Miller, Janie, ур. (2000). The handbook of linguistics. Oxford: Blackwell. 
• Bloomfield, Leonard (1983) [1914]. An Introduction to the Study of Language: New edition. Amsterdam: John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-8047-3. 
• Chomsky, Noam (1998). On Language. The New Press, New York. ISBN 978-1-56584-475-9. 
• Crystal, David (1990). Linguistics. Penguin Books. ISBN 978-0-14-013531-2. 
• Derrida, Jacques (1967). Of Grammatology. The Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5830-7. 
• Hall, Christopher (2005). An Introduction to Language and Linguistics: Breaking the Language Spell. Routledge. ISBN 978-0-8264-8734-6. 
• Isac, Daniela; Reiss, Charles (2013). I-language: An Introduction to Linguistics as Cognitive Science, 2nd edition. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966017-9. Архивирано из оригинала 6. 7. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pinker, Steven (1994). The Language Instinct. William Morrow and Company. ISBN 978-0-14-017529-5. 
• August Schleicher: Compendium der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen. (Kurzer Abriss der indogermanischen Ursprache, des Altindischen, Altiranischen, Altgriechischen, Altitalischen, Altkeltischen, Altslawischen, Litauischen und Altdeutschen.) (2 vols.) Weimar, H. Boehlau (1861/62); reprinted by Minerva GmbH, Wissenschaftlicher Verlag. ISBN 3-8102-1071-4.
• Anttila, Raimo (1989). Historical and Comparative Linguistics. Benjamins. ISBN 90-272-3557-0. 
• Bynon, Theodora (1977). Historical Linguistics. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29188-7. 
• Richard D. Janda; Brian D. Joseph, ур. (2004). The Handbook of Historical Linguistics. Blackwell. ISBN 1-4051-2747-3. 
• Lass, Roger (1997). Historical linguistics and language change. Cambridge University Press. ISBN 0-521-45924-9. 
• Winfred P. Lehmann (1962). Historical Linguistics: An Introduction. Holt. ISBN 0-03-011430-6. 
• Joseph Salmons, Bibliography of historical-comparative linguistics. Oxford Bibliographies Online.
• R.L. Trask (ed.). Dictionary of Historical and Comparative Linguistics. Fitzroy Dearborn. 2001. ISBN 1-57958-218-4. 
• Ringe, D. A. (1995). „'Nostratic' and the factor of chance”. Diachronica. 12 (1): 55—74. doi:10.1075/dia.12.1.04rin. 
• Poser, Bill (10. 12. 2003). „Dating Indo-European”. Language Log. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Aland, Kurt; Aland, Barbara (1987). The Text of the New Testament. Brill. ISBN 90-04-08367-7. 
• Aland, Barbara (1994). New Testament Textual Criticism, Exegesis and Church History. Peeters Publishers. ISBN 90-390-0105-7. 
• Bentham, George, Gosse, Edmund. The Variorum and Definitive Edition of the Poetical and Prose Writings of Edward Fitzgerald, (1902), Doubleday, Page and Co.
• Bowers, Fredson (1964). „Some Principles for Scholarly Editions of Nineteenth-Century American Authors”. Studies in Bibliography. 17: 223—228. Приступљено 2006-06-04. 
• Bowers, Fredson (1972). „Multiple Authority: New Problems and Concepts of Copy-Text”. Library. Fifth Series. XXVII (2): 81—115. doi:10.1093/library/s5-XXVII.2.81. 
• Bradley, Sculley, Leaves of Grass: A Textual Variorum of the Printed Poems, (1980), NYU Press. ISBN 0-8147-9444-0.
• Comfort, Philip Wesley (2005). Encountering the Manuscripts: An Introduction to New Testament Paleography & Textual Criticism. B&H Publishing Group. ISBN 0-8054-3145-4. 
• Davis, Tom (1977). „The CEAA and Modern Textual Editing”. Library. Fifth Series. XXXII (32): 61—74. doi:10.1093/library/s5-XXXII.1.61. 
• Ehrman, Bart D. (2005). Misquoting Jesus: The Story Behind Who Changed the Bible and Why. Harper Collins. ISBN 978-0-06-073817-4. 
• Ehrman, Bart D. (2006). Whose Word Is It?. Continuum International Publishing Group. ISBN 0-8264-9129-4. 
• Gaskell, Philip (1978). From Writer to Reader: Studies in Editorial Method. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-818171-X. 
• Greetham, D. C. (1999). Theories of the text. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 0-19-811993-3. 
• Greg, W. W. (1950). „The Rationale of Copy-Text”. Studies in Bibliography. 3: 19—36. Приступљено 2006-06-04. 
• Habib, Rafey (2005). A history of literary criticism: from Plato to the present. Cambridge, MA: Blackwell Pub. ISBN 0-631-23200-1. 
• Hartin, Patrick J., Petzer J. H., Manning, Bruce. Text and Interpretation: New Approaches in the Criticism of the New Testament. (1991), BRILL. ISBN 90-04-09401-6.
• Jarvis, Simon (1995). Scholars and Gentlemen: Shakespearian Textual Criticism and Representations of Scholarly Labour, 1725–1765. Oxford University Press. ISBN 0-19-818295-3. 
• Klijn, Albertus Frederik Johannes, An Introduction to the New Testament (1980), p. 14, BRILL. ISBN 90-04-06263-7.
• Maas, Paul (1958). Textual Criticism. Oxford University Press. ISBN 0-19-814318-4. 
• McCarter, Peter Kyle Jr (1986). Textual criticism: recovering the text of the Hebrew Bible. Philadelphia, PA: Fortress Press. ISBN 0-8006-0471-7. 
• McGann, Jerome J. (1992). A critique of modern textual criticism. Charlottesville: University Press of Virginia. ISBN 0-8139-1418-3. 
• McKerrow, R. B. (1939). Prolegomena for the Oxford Shakespeare. Oxford: Clarendon Press. 
• Montgomery, William Rhadamanthus; Wells, Stanley W.; Taylor, Gary; Jowett, John (1997). William Shakespeare: A Textual Companion. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-31667-X. 
• Parker, D.C. (2008). An Introduction to the New Testament Manuscripts and Their Texts. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71989-6. 
• von Reenen, Pieter; Margot van Mulken, ур. (1996). Studies in Stemmatology. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. 
• Rosemann, Philipp (1999). Understanding scholastic thought with Foucault. New York: St. Martin's Press. стр. 73. ISBN 0-312-21713-7. 
• Schuh, Randall T. (2000). Biological systematics: principles and applications. Ithaca, N.Y: Cornell University Press. ISBN 0-8014-3675-3. 
• Shillingsburg, Peter (1989). „An Inquiry into the Social Status of Texts and Modes of Textual Criticism”. Studies in Bibliography. 42: 55—78. Архивирано из оригинала 2013-09-12. г. Приступљено 2006-06-07. 
• Tanselle, G. Thomas (1972). „Some Principles for Editorial Apparatus”. Studies in Bibliography. 25: 41—88. Приступљено 2006-06-04. 
• Tanselle, G. Thomas (1975). „Greg's Theory of Copy-Text and the Editing of American Literature”. Studies in Bibliography. 28: 167—230. Приступљено 2006-06-04. 
• Tanselle, G. Thomas (1976). „The Editorial Problem of Final Authorial Intention”. Studies in Bibliography. 29: 167—211. Приступљено 2006-06-04. 
• Tanselle, G. Thomas (1981). „Recent Editorial Discussion and the Central Questions of Editing”. Studies in Bibliography. 34: 23—65. Приступљено 2007-09-07. 
• Tanselle, G. Thomas (1986). „Historicism and Critical Editing”. Studies in Bibliography. 39: 1—46. Приступљено 2006-06-04. 
• Tanselle, G. Thomas (1995). „The Varieties of Scholarly Editing”. Ур.: D. C. Greetham. Scholarly Editing: A Guide to Research. New York: The Modern Language Association of America. 
• Tenney, Merrill C. (1985). Dunnett, Walter M., ур. New Testament survey. Grand Rapids, MI: W.B. Eerdmans Pub. Co. ISBN 0-8028-3611-9. 
• Tov, Emanuel (2001). Textual criticism of the Hebrew Bible. Minneapolis: Fortress. ISBN 90-232-3715-3. 
• Van Mulken, Margot; Reenen, Van; Pieter Th van. (1996). Studies in Stemmatology. John Benjamins Publishing Co. ISBN 90-272-2153-7. 
• Vincent, Marvin Richardson (1899). A History of the Textual Criticism of the New Testament. Macmillan. Original from Harvard University. ISBN 0-8370-5641-1. 
• Wegner, Paul (2006). A Student's Guide to Textual Criticism of the Bible. InterVarsity Press. ISBN 0-8308-2731-5. 
• Wilson, N. R. p.; Reynolds, L. (1974). Scribes and scholars: a guide to the transmission of Greek and Latin literature. Oxford: Clarendon Press. стр. 186. ISBN 0-19-814371-0. 
• Zeller, Hans (1975). „A New Approach to the Critical Constitution of Literary Texts”. Studies in Bibliography. 28: 231—264. Архивирано из оригинала 2013-09-12. г. Приступљено 2006-06-07. 
• Epp, Eldon J., The Eclectic Method in New Testament Textual Criticism: Solution or Symptom?, The Harvard Theological Review, Vol. 69, No. 3/4 (July–October 1976), pp. 211–257
• Housman, A. E. (1922). „The Application of Thought to Textual Criticism”. Proceedings of the Classical Association. 18: 67—84. Приступљено 2008-03-08. 
• Love, Harold (1993). „section III”. Scribal Publication in Seventeenth-Century England. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-811219-X. 
• Soulen, Richard N. and Soulen, R. Kendall, Handbook of Biblical Criticism; Westminster John Knox Press; 3 edition (October 2001). ISBN 0-664-22314-1.

Спољашње везе

• Philology in Runet—(A special web search through the philological sites of Runet)
• v: Topic: German philology
• Rivista di Filologia Cognitiva
• CogLit: Literature and Cognitive Linguistics
• Institute for Psychological Study of the Arts Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2018), University of Florida
• A Bibliography of Literary Theory, Criticism, and Philology (ed. José Ángel García Landa, University of Zaragoza, Spain)
• Asociación de Jóvenes Investigadores Filólogos de la Universidad Complutense de Madrid (AJIF-UCM) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2007)