Фојнички грбовник

С Википедије, слободне енциклопедије
Прва страница Фојничког грбовника са приказом грба Српског царства, ког аутори грбовника називају и "Илирско царство"

Фојнички грбовник је један од најпознатијих зборника грбова у серији Илирске хералдике.[1] Једини је и најстарији зборник грбова који је сачуван на територији Босне и Херцеговине. Фојнички грбовник је скуп грбова југословенских земаља, и босанских и српских краљева и племића. Садржи укупно 139 грбова.[2] На његовој првој страници је то написано да је грбовник је написао поп Станко Рубчић 1340. у част цара Душана.[3][4] Радиокарбонско датирање грбовника из 2016. године којим су датирани два узорка закључило je: дебели папир 1635–1662, и танки папир 1695–1917.[5]

Изворни назив ове књиге је Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа;[6][7] заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340. Име 'Фојнички грбовник' је добио јер се од давнина чува у фрањевачком манастиру у Фојници [sh].[8]

Садржај[уреди | уреди извор]

Фојнички грбовник почиње списком Грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких. Тај списак по азбучном реду обухвата пет страна на којима су пописане тадашње племићке породице. Након тога следи слика Богородице, заштитнице Илира и босанског краљевства, а затим и приказ заштитника куће Немањића - свете браће Козме и Дамјана. На следећој страници се налази оригинални наслов Фојничког грбовника: Списак грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких, заједно са фрањевачком потврдом. После тога следи слика Светог Јеронима, заштитника Илира, и, на посебном листу, заједнички грб сложен од грбова 9 словенских земаља (Македоније, Славоније, Босне, Бугарске, Далмације, Србије, Хрватске, Рашке и Изворне земље (Раме)) и две владарске куће (Немањића и Котроманића). Затим следе сваки од тих грбова појединачно, а уз њих је додан и још један грб, непостојеће земље Илирије (Босна, Бугарска, Далмација, Хрватска, Илирија (велика), Македонија, Изворне земље (Раме), Рашка, Славонија и Србија).

На страни са насловом књиге дописана је накнадна потврда, коју је 8. јула 1800. године у Краљевој Сутјесци дописао бискуп и апостолски викар фра Грга Илић. Потврда је писана латинским језиком а потврђује се да се овај грбовник у Фрањевачком самостану у Фојници брижно чува од памтивека, наиме од заузећа босанског каљевства.

У садржају се помиње презиме Бранимировић али га нема међу грбовима; презиме Дебељић се помиње једанпут у садржају а у грбовнику постоје два грба под тим презименом.

Следећих 126 грбова представља знакове знаменитих племићких породица које своје порекло имају на тим просторима.

У садржају су, следећим редом, дате племићке породице које су пописане у грбовнику: Алауповић, Аљинић, Бакчић, Баошић, Бибић, Биелоперовић, Билошевић, Бисаљић, Богашиновић, Богупанковић, Боснић, Бранковић, Браниловић, Бранимировић, Брзоевић, Бурмасовић, Цетињанић, Црноевић, Ћорић, Ћубретић, Дебељић, Драшоевић, Дескоевић, Дињић, Дидловић, Дињичић, Дукагиновић, Добријевић, Еклић, Еузебловић, Франкопановић, Гиендисалић, Грабљановић, Гојковић, Грубчевић, Грубиесевић, Глумчић, Градановић, Груповић, Јамометовић, Јабланић, Хваоковић, Хапуовић, Храбреновић, Котромановић, Кастриотић, Косачић, Крстић, Ковачић, Копјевић, Копчић, Качић, Клешчић, Костањић, Кутловић, Кукретић, Крушичевић, Кнезовић, Косовић, Крагуевић, Красоевић, Крижић, Крајчиновић, Мрњавчић, Маргуитић, Маљевић, Милиеновић, Маовлашић, Мириловић, Меклинић, Мокровић, Матејковић, Љубетић, Љубибратић, Немањић, Неорић, Нимичић, Новаковић, Облачић, Омучевић, Пажачић, Пармезановић, Предоевић, Преласовић, Радиеловић, Радмировић, Ресић, Рајковић, Рубчић, Рушчиеревић, Сагриеловић, Ситничанић, Сестричић, Сенчевић, Смокровић, Сојмировић, Соколовић, Станковић, Свилоевић, Судић, Сладоевић, Шестокриловић, Шубић, Твртковић, Тарзаровић, Тасовчић, Тежевчић, Тичиновић, Толишић, Томановић, Угриновић, Вилић, Владиморић, Влашић, Војковић, Војновић, Враничић, Вукотић, Вуковић, Звиездић, Златоносовић, Зорановић, Жантић, Жаркоевић, Ждраловић, Жимраковић и Жупановић.

Грбови[уреди | уреди извор]

Обласни грбови које садржи су: Македонија (Macedoniae), Илирија (Vllvriae), Босна (Bosnae), Далмација (Dalmatie), Хрватска (Crovatiae), Славонија (Slavoniae), Бугарска (Bvlgariae), Србија (Svrbiae), Рашка (Rasciae) и Изворне земље (Раме) (Primordiae).

Владарски и племићки породични грбови које садржи су: Котромановић (Kotromanouic), Немањић (Nemagnichc), Мрњавчић (Mergniavcictc), Твртковић (Tvartkovich), Грабљановић (Grebeglianvictc), Бранковић (Brankovictc), Крстић (Hcarstictc), Кастриотић (Castriotichc), Црноевић (Zarnoevichc), Баошић (Baoxichc), Косачић (Cosacichc), Хапуовић (Hapvovichc), Јабланић (Iablanichc), Жимраковић (Ximracovch), Омучевић (Ohvmvchieuichc), Бурмасовић (Bvrmasovicic), Ковачић (Covacichc), Костањић (Kostagnichc), Качић (Kacichc), Војновић (Voÿnovichc), Звиездић (Sviesdichc), Владиморић (Vladmirouichc), Златоносовић (Slatonosovichc), Богашиновић (Bogasinovichc), Копјевић (Kopievvichc), Дукагиновић (Dvcaginovichc), Тасовчић (Tasovvcichc), Зорановић (Zoranovichc), Ћорић (Cihorich), Новаковић (Novakovich), Радиеловић (Radielovich), Жаркоевић (Xarkoevich), Билошевић (Biloxevich), Маовлашић (Morovlaxich), Боснић (Bosnich), Бисаљић (Bisaglich), Матејковић (Matheikovich), Груповић (Grvpkovich), Ресић (Resich), Дињић (Dicnich), Облачић (Oblacich), Сладоевић (Sladoevich), Копчић (Kopcich), Драшоевић (Draxoevich), Гојковић (Goikovich), Рубчић (Rvbcich), Милиеновић (Milienovich), Дињичић (Dignicich), Маргуитић (Margvitich), Сојмировић (Soymirovich), Љубетић (Livbeticch), Грубчевић (Grvbcevich), Сагриеловић (Sagrielovich), Љубибратић (Livbibratich), Предоевић (Predoevich), Шестокриловић (Sciestokrilouich), Свилоевић (Sviloievich), Соколовић (Sokolovich), Ситничанић (Sitnicianich), Рушчиеревић (Rvscierevich), Аљинић (Halenich), Сестричић (Sestricich), Пажачић (Paxacicch), Јамометовић (Yamometovich), Кутловић (Kvtlovicch), Станковић (Stankovichc), Клешчић (Klescicch), Вукотић (Vvkoticch), Кукретић (Kvkreticch), Тичиновић (Tihcinovicch), Дескоевић (Deskoevicch), Пармезановић (Parmekanovicch), Вуковић (Vvkovicch), Дебељић (Debeglicch), Угриновић (Ugrinovicch), Дебељић (Debeglicch), Брзоевић (Barzoevicch), Мириловић (Mirilovicch), Смокровић (Smokrovicch), Враничић (Vranicich), Бибић (Bibich), Вилић (Vilicch), Маљевић (Maslovicch), Еклић (Eklicicch), Бакчић (Bakcicch), Крушичевић (Krvxichievicch), Кнезовић (Knesovicch), Браниловић (Branilovicch), Алауповић (Alavpovicch), Влашић (Vvlascicch), Радмировић (Radmirouicgivanouicch), Косовић (Kosovicch), Шубић (Svbicch), Крагуевић (Kragvenicch), Судић (Svdicch), Мокровић (Mokrovicch), Рајковић (Raykovicch), Красоевић (Krasoevicch), Нимичић (Nimicicch), Богупанковић (Bogopankovicch), Еузебловић (Evseblovicch), Ћубретић (Civbreticch), Војковић (Voÿkovicch), Толишић (Toliscicch), Тежевчић (Texevvcicch), Хваоковић (Hvaokovicch), Сенчевић (Sencevicch), Франкопановић (Frankopanovicch), Преласовић, Биелоперовић (Bieloperovicch), Гиендисалић (Giendisaglicch), Крижић (Krixicch), Меклинић (Mechlinicch), Тарзаровић (Tarzarovicch), Храбренковић (Hrabrenovicch), Дидловић (Didlovicch), Грубиесевић (Grvubiesevicch), Ждраловић (Xdralovicch), Томановић (Tomanovicch), Градановић (Gradanovicch), Глумчић (Glvmcicch), Крајчиновић (Kraiicinovicch), Жантић (Xantigch), Жупановић (Xvpanovicch), Добријевић (Dobrievich), Неорић (Neorich), Цетињанић (Zetignianich).

Аутентичност[уреди | уреди извор]

Иако аутор ове књиге ставља 1340. годину као време када је књига написана, Александар Соловјев га датира у период између 1675. и 1688, што га чини знатно каснијим преписом давно изгубљеног оригинала Охмучевићевог грбовника.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]