Француске јужне и антарктичке земље

С Википедије, слободне енциклопедије
Француске јужне и антарктичке земље
франц. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF
Застава
Застава
Крилатица: Liberté, Égalité, Fraternité
(Слобода, једнакост и братство)
Химна: La Marseillaise
Марсељеза
Положај Француских јужних и антарктичких земаља
Главни градСен Пјер
на острву Реинион
Службени језикФранцуски
Владавина
Облик државеФранцуске прекоморске територије
 — ПредседникЕмануел Макрон
 — ПрефектCécile Pozzo di Borgo
Историја
‍
Географија
Површина‍
 — укупно439.781 km2
 — вода (%)-
Становништво‍
 — 2007.310
 — густина0 ст./km2
Економија
Валутаевро
Остале информације
Временска зонаUTC 
Интернет домен‍.tf‍

Француске јужне и антарктичке земље (франц. Terres australes et antarctiques françaises, скр. TAAF) су од 1955. Француска прекоморска територија.

Територију чине острва Амстердам и Свети Павле, острва Крозе, Кергелен и сектор на Антарктику Аделина земља, који није међународно признат као суверена француска територија. У областима јужно од 60. степена јужне географске ширине Француска има надлежност само у оквиру уговора о Антарктику из 1959. и 1991. Године 2007. територији су придружена Расејана острва у Индијском океану.

Острва се налазе у Индијском океану југоисточно од Африке, и заједно имају површину од 7.820 km². Аделина земља на Антарктику има површину од 432.000 km².

Управа[уреди | уреди извор]

Територија је подељена на 5 дистрикта, у којима надлежности имају управници дистрикта. Њихове надлежности су сличне надлежностима француских градоначелника, као што су регистрација рођења и смрти и полицијски задаци. Префект територије има седиште ван ње, на острву Реинион.

Бр. Област Седиште управе Становништво(1) Површина
(km²)		 Приобална економска зона
(km²)
1 Острва Свети Павле и Амстердам Станица Мартин де Вивије 29 61 502.533
2 Острва Крозе Станица Алфред Форе 18 505 567.475
3 Кергелен Станица Порт о Франсез 90 7.215 563.869
4 Аделина земља Станица Димон Дурвил 33 432.000 -
5 Расејана острва у Индијском океану(2) Острво Европа? 56 39 593.276
  Територија укупно Станица Мартин де Вивије 226 439.820 2.227.153


(1): Односи се на посаду станица за време зиме
(2): Од 21. фебруара 2007.

Географија[уреди | уреди извор]

Клима на острвима Крозе, Свети Павле и Амстердам је океанска, док је на Кергелену океанска комбинована са субполарном климом. Геолошки, острва су вулканског порекла. Изузетак су Расејана острва која су корална, а њихова клима је тропска.

Највише узвишење је Мон Рос на острву Кергелен са 1.850 m.

Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]

Биљни свет се састоји од трава, маховина и жбуња. Од животиња, значајна је популација субантарктичких фока крзнашица, јужних морских слонова, пингвина и албатроса. На острвима су се, ненамерном или намерном људском интервенцијом, усталили мишеви, пацови и мачке и нарушили изворну еколошку равнотежу. На острву Амстердам постоји око 2000 говеда која су се размножила од првих пет примерака доведених 1871. Ова говеда су данас дивља.

Флора и фауна Расејаних острва је другачија и богатија. Она је карактеристична за тропске крајеве.

Становништво[уреди | уреди извор]

Ова област нема стално становништво. Око 170 истраживача борави на острвима у току зиме, у 4 истраживачке станице. Овај број се знатно повећава у лето. На Расејаним острвима стационрано је 50-60 метеоролога и војника.

Привреда[уреди | уреди извор]

Привредна активност на овим територијама је оскудна. Углавном се своди на изградњу и одржавање истраживачких станица. Понекад се острва користе као базе за риболов. Од 1955. ова област издаје поштанске марке.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Француске јужне и антарктичке земље на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Француске_јужне_и_антарктичке_земље&oldid=27037806”