Фронт за ослобођење Мозамбика

Фронт за ослобођење Мозамбика Frente de Libertação de Moçambique
Председник	Филипе Њуси
Оснивачи	Едуардо Мондлен Самора Машел
Слоган	"Јединство, критика, јединство"
Основана	25. јуна 1962.
Седиште	Дар ес Салам (1962-1975) Мапуто (1975-) Танзанија (1962-1975) Мозамбик (1975-)
Идеологија	социјалдемократија, демократски социјализам (пре комунизам, марксизам-лењинизам)
Политичка позиција	Од левог центра до левог крила
Међународно чланство	Социјалистичка интернационала
Боје	црвена
Скупштина Мозамбика	184 / 250
Застава странке
Веб-сајт
www.frelimo.org.mz

Фронт за ослобођење Мозамбика (порт. Frente de Libertação de Moçambique), познат под скраћеницом Фрелимо (FRELIMO), владајућа је партија у Мозамбику. Фронт је основан 1962. као покрет за ослобођење Мозамбика од колонијалне власти Португалије, а у партију се устројио на Трећем конгресу 1977. године.

Рат за независност

Главни чланак: Рат за независност Мозамбика

Пошто је Португалија почетком шездесетих година 20. века остала једина европска земља која колонијама у Африци није дала независност, неколико антиколонијалних група организовало се 1962. у Фронт за ослобођење Мозамбика (Фрелимо). Фрелимо су основале организације Мозамбичка афричка национална унија, Народна демократска унија Мозамбика и Национална афричка унија за независни Мозамбик у Дар ес Саламу (Танзанија) 25. јуна 1962. године. Први вођа Фрелима је био Едуардо Мондлен. Након масакра у Муеди вође Фрелима су схватиле да мирном агитацијом неће ништа постићи, па су покренули оружани устанак против португалске власти у септембру 1964. године.

Током рата за независност Фрелимо је примао материјалну помоћ Кине, Совјетског Савеза, скандинавских земаља и неких невладиних организација са Запада. До краја шездесетих година Фрелимо је формирао слободне зоне на северу Мозамбика. На њима су одузели земљу велепоседницима и поделили су беземљашима, а организовани су и курсеви описмењавања и бесплатно лечење. Тад је организација почела да нагиње к марксизму. Иако је био окарактерисан као афрички националистички покрет, у Фрелиму су дејствовали и белци и мулати. Социјализам је као званична идеологија покрета прихваћен на Другом конгресу у јулу 1968. године.

Након смрти Мондлејна вођство је преузео дотадашњи потпредседник Урија Симанго. У априлу 1969. Фрелимом је управљао тријумвират Самора Машел, Марселино дос Сантос и Урија Симанго. До 1969. Фрелимо је контролисао једну трећину Мозамбика.

У априлу 1974, након избијања Каранфилске револуције у Португалији, између португалске владе и Фрелима покренути су преговори за давање независности Мозамбику 1975. године. У јуну те године Мозамбик је прогласио независност на челу с Фрелимом као владајућом партијом. Новој влади је помагала Куба и Совјетски Савез.

Грађански рат

Главни чланак: Грађански рат у Мозамбику

Због пружања помоћи герилским групама у Јужноафричкој Републици, расистичке владе ЈАР-а и Родезије организовале су антикомунистичку организацију РЕНАМО, која је покретала нападе на фабрике и хидроелектране у Мозамбику. Грађански рат је завршио 1992, потписивањем мировног споразума у Риму.

Након смрти Саморе Машела 1986, нови председник ФРЕЛИМО-а постао је Жоаким Чисано.

Модерни ФРЕЛИМО

Након распада Источног блока, ФРЕЛИМО је напустио марксизам-лењинизам. На првим вишепартијским изборима 1994, ФРЕЛИМО је однео победу. На последњим изборима 2004, партија је поновно убедљиво победила. Од исте године нови председник партије постао је Арманду Гебуза.

Лидери партије

• Едуардо Мондлен (1962 — 1968)
• Урија Симанго (1968 — 1969)
• Самора Машел, Марселино дос Сантос, Урија Симанго (1969)
• Самора Машел, Марселино дос Сантос (1969 — 1975)
• Самора Машел (1975 — 1986)
• Жоаким Чисано (1986 — 2005)
• Армандо Гебуза (2005 — 2015)
• Филипе Њуси (2015 — сада)

Види још

• Народна Република Мозамбик
• Рат за независност Мозамбика
• Грађански рат у Мозамбику
• РЕНАМО