Фудбалска репрезентација Камеруна

С Википедије, слободне енциклопедије
Камерун
Лого репрезентације
НадимакНеукротиви лавови
СавезФудбалски савез Камеруна
КонфедерацијаКАФ (Африка)
СелекторЊемачка Волкер Финке
КапитенСамјуел Ето
Највише наступаРигоберт Сонг (137)
Најбољи стрелацСамјуел Ето (56)
Фифин кодCMR
Основна опрема
Резервна опрема
Трећа опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни42. (јануар 2015)
Највиши11. (новембар 2006)
Најнижи79. (фебруар 2013)
Прва међународна утакмица
 Камерун 9 - 2  Сомалија
(Мадагаскар; 13. април 1960)
Највећа победа
 Камерун 9 - 2  Сомалија
(Мадагаскар; 13. април 1960)
Највећи пораз
 Норвешка 6 - 1  Камерун
(Осло, Норвешка; 31. октобар 1990)
 Русија 6 - 1  Камерун
(Пало Алто, САД; 28. јун 1994)
 Костарика 5 - 0  Камерун
(Сан Хосе, Костарика; 9. март 1997)
Светско првенство
Наступи5 (први пут 1982.)
Најбољи резултатЧетвртфинале, 1990.
Афрички куп нација
Наступи16 (први пут 1970.)
Најбољи резултат1. место, 1984, 1988, 2000, 2002.
Куп Конфедерација
Наступи2 (први пут 2001.)
Најбољи резултат2. место, 2003.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2000. Сиднеј[1] Камерун Камерун

Фудбалска репрезентација Камеруна је фудбалски тим који представља Камерун на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна. Камерун се укупно квалификовао седам пута на Светско првенство - 1982, 1990, 1994, 1998, 2002, 2010 и 2014. више него било која друга Афричка нација. Камерун је први афрички тим који је успео да стигне до четвртфинала на Светском првенству, то се десило на Светском првенству 1990. када су у четвртфиналу у продужецима изгубили од Енглеске са 3:2. Такође је освојио и 4 Афричка купа нација и златну медаљу на Летњим Олимпијским играма 2000.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Своју прву утакмицу Камерун је одиграо 13. априла 1960. против репрезентације Сомалије, победивши са 9-2.

Камерун се квалификовао на своје прво Светско првенство 1982. године, одржаном у Шпанији. Са повећањем тимова са 16 на 24 Камерун је уз Алжир представљао Африку на Светском првенству. Био је додељен у групу 1 заједно са Италијом, Пољском и Перуом. Камерун је у прве две утакмице са Перуом и Пољском одиграо 0-0, док је у последњој изненађујуће са каснијим прваком Италијом одиграо 1-1. Три бода из три утакмице нису била довољна да Камерун прође у следећу фазу такмичења, али су камерунци били поносни јер на свом првом Светском првенству нису изгубили. На следеће Светско првенство 1986. у Мексику Камерун се није квалификовао.

Камерун се квалификовао на Светско првенство 1990. у Италији победивши Нигерију и Тунис у плеј-офу квалификација. На завршном турниру Камерун је био у групи Б са Совјетским Савезом, Аргентином и Румунијом. Камерун је шокирао све победивши у првој утакмици носиоца Аргентину са 1-0, затим су победили и Румунији и изгубили у последњем мечу са 4-0 од Совјетског Савеза, на крају одлазе у осмину финала као први у групи. У осмини финала побеђују са 2-1 Колумбију, након регуларних 90 минута резултат је био 0-0, али у продужецима Рожер Мила постиже два гола која су Камеруну обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу Камерун је за противника имао Енглеску, након 90 минута резултат је опет био нерешен али сада 2-2, али у продужецима Енглеска са пенала у 105 минуту постиже гол и одлази у полуфинале.

Камерун се квалификовао и на Светско првенство 1994. одржаном у Сједињеним Америчким Државама, поново је био у групи Б али сада са Шведском, Бразилом и Русијом. У првој утакмици је играо 2-2 са Шведском, али у наредне две губи од Бразила (3—0) и Русије (6—1). Камерун као последњи у групи завршава такмичење.

На Светско првенство 1998. у Француској након проширења са 24 на 32 екипе Камерун се квалификовао са још пет тимова из Африке. Поново је додељен у групу Б са Италијом, Чилеом и Аустријом. У првом колу одиграва нерешено са Аустријом, 1-1, затим са 3-0 губе од Италије, те се у задњем колу ремијем 1-1 са Чилеом опраштају од СП-а.

Између два неуспеха на завршницама светских првенстава на Летњим Олимпијским играма 2000. године освајају златну медаљу победивши Шпанију у финалу.

У квалификацијама за Светско првенство 2002. у Кореји и Јапану Камерун је у својој групи био први, иза себе оставивши Анголу, Замбију, Того и Либију. На Светском првенству Камерун се налазио у групи Е са Немачком, Ирском и Саудијском Арабијом. Прву утакмицу је одиграо нерешено 1-1 са Ирском иако је водио голом Патрика Мбоме, у следећој утакмици су победили Саудијску Арабију, али у последњој утакмици су поражени са 2-0 од Немачке и тиме елиминисани са такмичења. На Светско првенство 2006. Камерун није успео да се квалификује. На Афричком купу нација 2008. несаломљиви лавови су били један од фаворита за освајање, али то им није пошло за руком пошто су у финалу поражени од Египта.

Дресови без рукава[уреди | уреди извор]

У априлу 2004. године ФИФА је Камеруну одузела шест бодова због Пуминог дреса без рукава, у којем су играли на Афричком купу нација. Камерун је такође био кажњен и новчаном казном у износу од 154.000 долара.[2] Врховно фудбалско тело ипак је касније одустало од драстичне казне одузимања бодова у квалификацијама за Светско првенство 2006., али ни то на крају Камеруну није помогло да се пласира на исто.[3] Касније су фудбалери Камеруна испод дреса без рукава носили црну мајицу, али са рукавима.

Због казне и буке која се дигла око једноделног дреса, камерунски спонзор и произвођач контроверзног дреса, компанија Пума подигла је тужбу на суду затраживши од FIFA-е новчану накнаду од скоро два милиона долара.[2]

Смрт на терену[уреди | уреди извор]

Двадесетосмогодишњи камерунски фудбалски репрезентативац Марк-Вивијен Фое преминуо је након полуфиналног сусрета Купа конфедерација 27. јуна 2003. против Колумбије (1—0). Фое је у 71. минуту пао на средини терена, па је несвесном стању изнесен са стадиона. Упркос хитној медицинској помоћи нешто касније је преминуо. Узрок смрти био је срчани удар.[4] Фое је играо за енглески клуб Манчестер Сити који је након трагедије пензионисао број 23 који је он носио.[5] Исто је учинио Олимпик Лион, из кога је прешао у Манчестер Сити, са бројем 17.[6]

Резултати репрезентације[уреди | уреди извор]

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Година Пласман
1930. до 1962. Није учествовала
Енглеска 1966 Повукла се
Мексико 1970 Није се квалификовала
Њемачка 1974
Аргентина 1978
Шпанија 1982 1 коло
Мексико 1986 Није се квалификовала
Италија 1990 Четвртфинале
Сједињене Америчке Државе 1994 1 коло
Француска 1998 1 коло
Јужна КорејаЈапан 2002 1 коло
Њемачка 2006 Није се квалификовала
Јужноафричка Република 2010 1 коло
Бразил 2014 1 коло
Русија 2018 Није се квалификовала
Катар 2022 1 коло
Укупно 8/22

Куп конфедерација[уреди | уреди извор]

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП
1992. до 1999. Није се квалификовала
Јужна КорејаЈапан 2001. 1. коло 3 1 0 2 2 4
Француска 2003. 2. место 5 3 1 1 3 1
2005. to 2013. Није се квалификовала
Русија 2017. 1. коло 3 0 1 2 2 6
Укупно 3/10 11 4 3 5 7 11

Афрички куп нација[уреди | уреди извор]

Афрички куп нација
Титула: 4
Наступа: 15
Година Пласман Година Пласман Година Пласман
Судан 1957 Није учествовала Етиопија 1976 Није се квалификовала Тунис 1994 Није се квалификовала
Египат 1959 Није учествовала Гана 1978 Није се квалификовала Јужноафричка Република 1996 1 коло
Етиопија 1962 Није учествовала Нигерија 1980 Није се квалификовала Буркина Фасо 1998 Четвртфинале
Гана 1963 Није учествовала Либија 1982 1 коло ГанаНигерија 2000 Првак
Тунис 1965 Није учествовала Обала Слоноваче 1984 Првак Мали 2002 Првак
Етиопија 1968 Није се квалификовала Египат 1986 2. место Тунис 2004 Четвртфинале
Судан 1970 1 коло Мароко 1988 Првак Египат 2006 Четвртфинале
Камерун 1972 3. место Алжир 1990 1 коло Гана 2008 2. место
Египат 1974 Није се квалификовала Сенегал 1992 4. место Ангола 2010 Четвртфинале

Пријатељске утакмице[уреди | уреди извор]


Списак играча за Светско првенство у фудбалу 2010.[уреди | уреди извор]

Селектор: Француска Пол Ле Гуен

Број Име Датум рођења Клуб Наступи (голови) Дебитовао
Голмани
1 Карлос Камени 18. фебруар 1984. Шпанија Еспањол 59 (0)  Јужна Кореја, 25. мај 2001.
16 Сулејману Хамиду 22. новембар 1973. Турска Кајсериспор 20 (0)  Сомалија, 23. април 2000.
22 Ги Нди Асембе 28. фебруар 1986. Француска Валенсијен 1 (0) 2010.
Одбрана
2 Беноа Асу-Екото 24. март 1984. Енглеска Тотенхем хотспур 9 (0)  Гвинеја, 11. фебруар 2009.
3 Николас Нкулу 27. март 1990. Француска Монако 17 (0)  Јужноафричка Република, 19. новембар 2008.
4 Ригоберт Сонг 1. јул 1976. Турска Трабзонспор 133 (4)  Мексико, 22. септембар 1993.
5 Себастијан Басонг 9. јул 1986. Енглеска Тотенхем хотспур 7 (0)  Аустрија, 12. август 2009.
8 Жереми Нжитап 20. децембар 1978. Турска Анкарагучу 109 (12)  Габон, 6. октобар 1996.
12 Гаетан Бонг 25. април 1988. Француска Валенсијен 2 (0) 2010.
14 Орелијен Шеђу 20. јун 1985. Француска Лил 10 (0)  Мароко, 7. јун 2009.
19 Стефан Мбиа 20. мај 1986. Француска Олимпик Марсеј 31 (3)  Холандија, 27. мај 2006.
Средњи ред
6 Александре Сонг 9. септембар 1987. Енглеска Арсенал 23 (0)  Египат, 22. јануар 2008.
7 Ландри Нгуемо 28. новембар 1985. Шкотска Селтик 20 (2)  Руанда, 3. септембар 2006.
10 Ашил Емана 5. јун 1982. Шпанија Реал Бетис 35 (6)  Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
11 Жан Макун 29. мај 1983. Француска Олимпик Лион 50 (3)  Мароко, 7. јун 2009.
18 Ејонг Ено 23. март 1986. Холандија Ајакс 14 (1)  Мароко, 7. јун 2009.
20 Жорж Манђек 9. децембар 1988. Њемачка Кајзерслаутерн 8 (0)  Ангола, 14. октобар 2009.
21 Жоел Матип 8. август 1991. Њемачка Шалке 04 4 (0)  Италија, 3. март 2010.
Напад
9 Самјуел Ето 10. март 1981. Италија Интер Милано 96 (43)  Костарика, 9. март 1997.
13 Ерик Шупо-Мотинг 23. март 1989. Њемачка Нирнберг 2 (1) 2010.
15 Пјер Вебо 20. јануар 1982. Шпанија Мајорка 43 (16)  Јапан, 19. новембар 2003.
17 Мохамаду Идрису 8. март 1980. Њемачка Фрајбург 31 (6)  Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
23 Винсент Абубакар 22. јануар 1992. Камерун Котонспорт 2 (0)  Словачка, 29. мај 2010.

Референце и објашњења[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Од 1992, тимовима за Олимпијске игре је ограничено да воде највише три играча старија од 23 године. Успеси ових тимова нису обично урачунати у статистику националног тима.
  2. ^ а б „The cameroon 2004 one-piece kit story”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2009. г. Приступљено 28. 10. 2009.  Текст „ History ” игнорисан (помоћ); Текст „ Football Shirt Culture.com ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ „Nogometni magazin / Kvalifikacije za SP 2006. /[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2008. г. Приступљено 28. 10. 2009.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Zadarski Stanovi kobni jedino poput stadiona rumunjskog trećeligaša Minerula Rodna - Sport - Index.hr
  5. ^ h2g2 - Marc-Vivien Foe - Footballer
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2009. г. Приступљено 28. 10. 2009. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]