Фудбалска репрезентација Колумбије

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Колумбија
Лого репрезентације
Надимак
  • Лос Кафетерос
  • Ла Триколор
СавезКУЛФУТБОЛ
КонфедерацијаКОНМЕБОЛ (Јужна Америка)
СелекторРеиналдо Руеда
КапитенДавид Оспина
Највише наступаДавид Оспина (119)
Најбољи стријелацРадамел Фалкао (35)
Фифин кодCOL
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 16 Раст 1 (21. 9. 2023)[1]
Највиши3 (јул — август 2013, септембар 2014 — март 2015, јун — август 2016.)
Најнижи54 (јун 2011.)
Прва међународна утакмица
 Мексико 3 : 1 Колумбија 
(Панама, Панама; 10. фебруара 1938)
Највећа побједа
 Бахреин 0 : 6 Колумбија 
(Рифа, Бахреин; 26. март 2015)
Највећи пораз
 Бразил 9 : 0 Колумбија 
(Лима, Перу; 24. март 1957)
Свјетско првенство
Наступи6 (први пут 1962.)
Најбољи резултатчетвртфинале (2014)
Првенство Јужне Америке / Копа Америка
Наступи22 (први пут 1945.)
Најбољи резултатпрвак (2001)
КОНКАКАФ златни куп
Наступи3 (први пут 2000.)
Најбољи резултатДруго мјесто (2000)
Куп Конфедерација
Наступи1 (први пут 2003.)
Најбољи резултатчетврто мјесто (2003)

Фудбалска репрезентација Колумбије (шп. Selección de fútbol de Colombia) национални је фудбалски тим који представља Колумбију на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Колумбије. Члан је КОНМЕБОЛ-а.

Од 1980-их национални тим представља симбол борбе против негативне репутације коју има држава Колумбија. Ово је учинило спорт популарним у Колумбији и национални тим симболом национализма, поноса и страсти за Колумбијце широм свијета. Навијачи Колумбије познати су по страственом навијању.[2][3]

Најуспјешнији период у историји колумбијског клупског фудбала биле су 1990-е године. Побједа над Аргентином резултатом 5:0 године 1993. означила је и почетак посебног фудбалског ривалства између двије нације.[4] Тадашње звијезде тима били су голман Рене Игуита, Карлос Валдерама и Фаустино Асприља. Током те ере, Колумбија се пласирала на три Свјетска првенства — 1990, 1994. и 1998, а групну фазу прошли су само на првенству 1990. године. Након убиства Андреса Ескобара у љето 1994. долази до резултатског пада који је трајао све до краја 1990-их година. Године 2001. Колумбија се враћа у врх свјетског фудбала освајањем титуле Копа Америке забиљеживши све побједе без примљеног гола.[5] Била је то њихова прва титула континенталног првака, а прије тога играли су једно финале 1975. против селекције Перуа, те укупно 7 полуфинала. Колумбија је прва репрезентација која је освојила Фифину награду за „највећи успон године” 1993, а освајањем исте награде 2012, постала је тек друга репрезентација на свијету која је то признање освојила двапут (поред репрезентације Хрватске).[6]

Колумбија је пропустила сва три Свјетска првенства од 2002. до 2010. Током квалификација за Свјетско првенство 2014. године, Колумбија је ушла у топ 10 на Фифиној ранг листи, први пут након 2002. године. Након 16 година паузе, Колумбија се вратила на Свјетско првенство 2014. године, гдје је стигла до четвртфинала, што јој је уједно био и највећи успјех на Свјетским првенствима у дотадашњој фудбалској историји.[6][7] Везни фудбалер Колумбије, Хамес Родригез, проглашен је за најбољег стријелца (са шест постигнутих голова) и награђен за најбољи гол Свјетског првенства 2014. године.

На Свјетском првенству 1962. Колумбијци су успјели да у групној фази стигну предност Совјетског Савеза од 4:1 и окончају утакмицу неријешеним исходом 4:4,[8] а један од та четири гола постигнут је директно из корнера, што је једини такав гол у историји свјетских првенстава.

Историја[уреди | уреди извор]

1938—1961: Почетне године[уреди | уреди извор]

Фернандо Патерностер, први страни селектор Колумбије.

Прву званичну утакмицу репрезентација Колумбије одиграла је на Средњоамеричким и Карипским играма 1938. године, а окосницу националног тима чинили су играчи клуба Хувентуд Боготана.[9]

Прву утакмицу одиграли су 10. фебруара 1938. у Панами против репрезентације Мексика и поражени су резултатом 1:3. Једини стријелац за Колумбијце био је Маркос Мехија док су поготке за Мексико дали Луис Аргуељес, Луис де ла Фуенте и Орасио Касарин. Колумбија је у наставку забиљежила по двије побједе и пораза и освојила је бронзану медаљу. Исте године наступали су на Боливарским играма у Боготи које су с једном побједом и три пораза завршили као четврти. Селектор у том периоду био је Аргентинац Фернандо Патерностер, први странац на клупи Колумбије и уједно други селектор у историји те земље.

Након тога услиједила је пауза од скоро седам година, а на међународну сцену Колумбија се враћа 1945. године дебитантским наступом на првенству Јужне Америке, које су завршили на петом мјесту. Овога пута репрезентацијом су доминирали фудбалери Јуниор де Баранкиље, изузев Антониа де ла Хозе (играо за Спортинг Баранкила) и Педра Рикарда Лопеза (играо за Бока Јуниорс де Кали).[10] Роберто Мелендез је био играч-тренер на том првенству.[11]

Прву утакмицу у професионалној ери, Колумбија је играла на првенству Јужне Америке, 6. априла 1949; поражени су 3:0 од Парагваја, а функцију селектора током првенства обављао је Аустријанац Фридрих Доненфелд, који је у Колумбију дошао током Другог свјетског рата.[12] Колумбија је на првенству остварила два ремија и пет пораза, завршивши на посљедњем, осмом мјесту.[13]

Након што су се повукли из квалификација за Свјетско првенство 1938,[14] Колумбијци су због контроверзне ере назване „Елдорадо” избачени из квалификација за Свјетско првенство 1954. године.[15] „Елдорадо” је ера колумбијског фудбала од 1949. до 1954. када је колумбијска лига постала професионална и одвојила се од фудбалског савеза и ФИФЕ; ФИФА је Колумбију казнила суспензијом клубова и репрезентације с међународних такмичења.[15] Након паузе, Колумбија је учествовала у квалификацијама за Свјетско првенство 1958. у Шведској гдје се такмичила у групи са селекцијама Парагваја и Уругваја. Први меч у квалификацијама, одигран 16. јуна 1957. у Боготи, против Уругваја завршен је неријешеним резултатом 1:1.[16] Потом је услиједио пораз од Парагваја резултатом 2:3, такође у Боготи,[16] а затим и два везана гостујућа пораза од истих ривала, од Уругваја 1:0[16] и од Парагваја 3:0,[16] те су квалификације завршили на посљедњем мјесту у групи.[16] На првенству Јужне Америке 1957. Колумбија је доживјела најубједљивији пораз у историји — изгубила је од Бразила резултатом 9:0.[17]

1962—1989: прво Свјетско првенство[уреди | уреди извор]

У квалификацијама за Свјетско првенство 1962, Колумбија је у Боготи побиједила Перу 1:0,[18] док је у узвратној утакмици играној у Лими било 1:1[18] и Колумбија се тако, по први пут у историји, пласирала на Свјетско првенство.[18] На Свјетском првенству 1962. Колумбија је била у групи с Уругвајем, Совјетским Савезом и Југославијом. У првој утакмици првенства изгубили су од Уругваја 2:1; стријелци за Уругвај били су Луис Кубиља и Хорхе Сасија, док је Франсиско Зулуга дао гол за Колумбију.[19] У другом мечу, Колумбија је губила од Совјетског Савеза 4:1, али је дошла до 4:4, освојивши први бод на Свјетском првенству.[19] Маркос Коли постигао је гол из корнера, што је једини такав гол у историји Свјетских првенстава. У посљедњем мечу групе, Југославија је побиједила Колумбију 5:0,[19] па су тако Колумбијци свој дебитантски наступ на свјетским првенствима окончали на посљедњем мјесту у групи са само једним освојеним бодом.[19]

На првенству Јужне Америке 1963. Колумбија је такмичење завршила на посљедњем мјесту, освојивши један бод против Перуа, 1:1.[20] У квалификацијама за Свјетско првенство 1966. надметали су се у групи са Чилеом и Еквадором. Остварили су једну побједу, против Чилеа резултатом 2:0,[21] и три пораза, а најубједљивији пораз од 2:7 доживјели су од Чилеа.[21] За првенство Јужне Америке 1967, игране су квалификације. Колумбија је први меч изгубила 5:2 од Чилеа, док је у Боготи било 0:0 и Колумбија није учествовала на завршном турниру.[22] На почетку квалификација за Свјетско првенство 1970. Колумбија је у Боготи побиједила Венецуелу 3:0,[23] док је у узвратној утакмици с истим ривалом играној у Каракасу одиграла 1:1.[23] У преостале четири утакмице уписана су четири пораза, од Бразила и Парагваја што је на крају било довољно за претпосљедње, треће мјесто у групи. Колумбија је тако пропустила да се квалификује за Свјетско првенство.[23] У квалификацијама за Свјетско првенство 1974. Колумбија је била у групи с Уругвајем и Еквадором. Прва три меча одиграли су неријешено, а иако су у посљедњој утакмици побиједили Уругвај у Монтевидеу резултатом 1:0,[24] Уругвајци су се пласирали на свјетско првенство захваљујући бољој гол-разлици (иако су обје селекције имале исти број бодова).[24]

Добру форму Колумбијци су показали и на Копа Америци 1975. године. Првенство Јужне Америке није одржавано од 1967, а 1975. преименовано је у Копа Америка. Колумбија је у првој рунди била у групи с Парагвајем и Еквадором и остварила је све четири побједе.[25] У полуфиналу побиједили су Уругвај са 3:0 у Боготи,[25] а иако је Уругвај у Монтевидеу славио с 1:0 Колумбија се пласирала у своје прво финале Копа Америке.[25] У финалу је противник била селекција Перуа. У првом сусрету у Боготи било је 1:0 за домаћине, Перуанци су славили на домаћем терену у Лими са 2:0, а у трећем одлучујућем мечу који је игран на неутралном терену у Каракасу, Перу је славио минималним резултатом и тако постао нови јужноамерички првак.[25] Након великог успјеха постигнутог на континенталном првенству Колумбија је резултатски лоше окончала наредне квалификације за Свјетско првенство 1978. и с укупно два освојена бода није успјела да се квалификује за завршни турнир који се играо у Аргентини.[26] На Копа Америци 1979. Колумбија је била у групи са Чилеом и Венецуелом. Побиједили су Чиле (1:0) и Венецуелу (4:0) на домаћем терену, док су као гости ремизирали с Венецуелом (0:0) и изгубили од Чилеа (2:0).[27] Колумбија је завршила с истим бројем бодова као Чиле, али је Чиле прошао у полуфинале због боље гол-разлике.[27] Лоша серија Колумбије настављена је и у квалификацијама за Свјетско првенство 1982, завршили су квалификације као и четири године раније са по два ремија и пораза.[28] На Копа Америци 1983. играли су у групи с Перуом и Боливијом. Стартовали су побједом 1:0 на гостовању Боливији, али су у наставку остварили два ремија и пораз и завршили су на другом мјесту, иза Перуа.[29] У квалификацијама за Свјетско првенство 1986. Колумбија је била у групи с Аргентином, Перуом и Венецуелом. Групу су завршили на трећем мјесту и пласирали се у плеј-оф.[30] У доигравању су играли с Парагвајем од ког су изгубили у првом мечу у Асунсиону са 3:0,[30] а побједа од 2:1 на домаћем терену у Боготи није била довољна за пласман на Мундијал у Мексику.[30] Након новог неуспјеха у квалификацијама за Свјетско првенство, Колумбија је на Копа Америци 1987. успјела да прође групну фазу такмичења, али је у полуфиналу поражена од Чилеа 2:1 након продужетака.[31] У мечу за треће мјесто резултатом 2:1 савладана је Аргентина.[31] На Копа Америци 1989. нису поновили резултат од прије двије године и такмичење су завршили у групној фази.[32]

1990-те: златно доба[уреди | уреди извор]

Фудбалска репрезентација Колумбије на Светском првенству 1990. у Италији.

Квалификације за Свјетско првенство 1990. Колумбија је окончала освајањем првог мјеста у групи с Парагвајем и Еквадором, али је због најслабијег учинка међу три побједника група јужноамеричких квалификација морала играти додатни меч с побједником квалификација из зоне Океаније.[33] Противник у баражу била је селекција Израела; Колумбијци су славили са 1:0 на домаћем терену, а реми без голова у узвратној утакмици играној у Рамат Гану био је довољан за пласман на Свјетско првенство у Италији.[33] На том свјетском првенству Колумбијци су се такмичили у групи с Југославијом, Западном Њемачком и Уједињеним Арапским Емиратима.[34] У првом мечу Колумбија је савладала Уједињене Арапске Емирате са 1:0,[34] потом је услиједио пораз од Југославије са 1:0,[34] а неријешен исход меча са Западном Њемачком у посљедњем колу обезбиједио је Колумбијцима пласман у осмину финала првенства.[34] У осмини финала Колумбија је поражена од Камеруна резултатом 2:1 након продужетака.[34] Након доброг учинка на Свјетском првенству, Колумбија је учествовала на Копа Америци 1991. године. Групну фазу су завршили на првом мјесту, испред Бразила;[35] док су у завршној рунди, у којој су четири репрезентације играле по лигашком једнокружном систему завршили на четвртом мјесту.[35] На Копа Америци 1993. опет су групу завршили на првом мјесту, овога пута испред Аргентине.[36] У четвртфиналу савладан је Уругвај 5:3 након пенала;[36] док су у полуфиналу поражени од Аргентине 6:5, такође након извођења пенала.[36] У мечу за треће мјесто савладали су са 1:0 Еквадор.[36]

Квалификације за Свјетско првенство 1994. Колумбија је завршила на првом мјесту у групи, испред Аргентине и директно се пласирала на Свјетско првенство.[37] У току квалификација, Колумбија је остварила највећу побједу у историји — савладана је Аргентина у Буенос Аиресу резултатом од 0:5.[37] На Свјетском првенству, Колумбија је из другог шешира жријебана у групу са Сједињеним Америчким Државама, Румунијом и Швајцарском.[38] У првом мечу поражени су од Румуније; потом је услиједио и пораз од 2:1 од домаћина турнира САД-а, док су у посљедњем мечу ремизирали са Швајцарском и групу су завршили на посљедњем мјесту.[38] Прву фазу Копа Америке 1995. завршили су други у групи, са по једном побједом, ремијем и поразом;[39] у четвртфиналу савладали су Парагвај 5:4 након пенала,[39] док су поново елиминисани у полуфиналу, од Уругваја 2:0.[39] Копа Америку завршили су на трећем мјесту, побједом 4:1 против Сједињених Америчких Држава.[39] На Копа Америци 1997. Колумбија је групну фазу завршила на трећем мјесту и пласирала се у четвртфинале као друга од три трећепласиране репрезентације.[40] У четвртфиналу поражени су од Боливије 2:1 и тако се након три успјешна првенства нису пласирали међу четири најбоље репрезентације.[40]

Квалификације за Свјетско првенство 1998. окончали су на трећем мјесту, са 28 бодова изборивши тако пласман на своје треће узастопно свјетско првенство.[41] На првенству, Колумбија је из трећег шешира извучена у групу с Румунијом, Енглеском и Тунисом.[42] У првом мечу Колумбија је поражена 1:0 од Румуније, док је идентичним резултатом у другом колу савладала репрезентацију Туниса. У посљедњем мечу Колумбија је поражена од Енглеске са 2:0 и заузела је посљедње мјесто у групи.[42] На Копа Америци 1999. Колумбија је са све три побједе заузела прво мјесто у групи Ц;[43] међутим испали су у четвртфиналу од Чилеа 3:2.[43]

2001: Копа Америка[уреди | уреди извор]

Трофеј Копа Америке

Копа Америка је 2001. по први пут одржана у Колумбији.[44] Прије турнира, одржан је састанак, на којем су челни људи КОНМЕБОЛ-а изразили забринутост због безбједносне ситуације у Колумбији и првобитно су отказали турнир (1. јула), само десет дана прије званичног почетка.[45] Међутим, пет дана касније ипак је одлучено да постоје безбједносни услови да се турнир одржи. Како је Фудбалска репрезентација Канаде већ напустила свој тренинг камп и послала играче кући, умјесто ње на турниру је учествовала селекција Костарике. Након Канађана од такмичења је одустала и селекција Аргентине (због тврдњи да је њиховим играчима пријећено смрћу), а умјесто њих заиграла је селекција Хондураса.[45] Током самог такмичења није било никаквих безбједносних инцидената.[45] Колумбија је била у групи са Чилеом, Еквадором и Венецуелом и остварила је све три побједе, без примљеног гола.[46] У четвртфиналу Колумбија је савладала Перу 3:0;[46] у полуфиналу су са 2:0 били бољи од Хондураса,[46] док су у финалу побиједили Мексико резултатом 1:0.[46] Једини гол у финалном мечу постигао је Иван Кордоба у 65 минуту.[47] Колумбија је тако освојила Копа Америку по први пут, поставивши нови рекорд, остварили су све побједе и нису примили ниједан гол.[5]

2002—2010: без Свјетског првенства[уреди | уреди извор]

Након историјског успјеха и освајања Копа Америке, Колумбија се мучила у квалификацијама за Свјетско првенство 2002. Након почетна два ремија, у трећем колу савладали су Венецуелу 3:0.[48] Након осмог кола имали су само један пораз, од Аргентине;[48] међутим, у наредних десет утакмица остварили су укупно три побједе и квалификације су завршили на шестом мјесту, с истим бројем бодова као и Уругвај, који је отишао у бараж због боље гол-разлике.[48] Захваљујући освајању Копа Америке 2001, Колумбија се квалификовала за Куп конфедерација 2003. Колумбија је у групи била с Француском, Јапаном и Новим Зеландом.[49] У првом мечу Колумбија је поражена од Француске 1:0, голом Тијерија Анрија из пенала у 39. минуту.[50] У другом мечу Колумбија је савладала Нови Зеланд 3:1,[51] док су у посљедњем мечу групе побиједили Јапан 1:0, голом Ђованија Ернандеза[52] и Колумбија је прошла у полуфинале.[53] У полуфиналу, Колумбија је поражена од Камеруна 1:0.[54] У мечу за треће мјесто, Колумбија је поражена од Турске 2:1.[55] Турска је повела голом Салија Тунчаја у другом минуту, изједначио је Ернандез у 63 минуту, док је побједу Турској донио Окан Јилмаз у 86. минуту.[55] На Копа Америци 2004, Колумбија је завршила прва у својој групи.[56] У четвртфиналу Колумбија је савладала Костарику 2:0,[56] док је у полуфиналу изгубила од Аргентине 3:0.[56] У мечу за треће мјесто Колумбија је поражена од Уругваја 2:1.[57]

Квалификације за Свјетско првенство 2006 Колумбија је почела са три пораза и ремијем у прва четири меча.[58] У наставку су играли промјењиво и квалификације су завршили поново на шестом мјесту, са по шест побједа, ремија и пораза; бод иза Уругваја, који је изборио бараж.[48] Колумбија је нови неуспјех доживјела на Копа Америци 2007, гдје нису успјели да прођу групну фазу.[59] У првом мечу Колумбија је поражена 5:0 од Парагваја,[60] у другом мечу поражена је 4:2 од Аргентине,[61] док је у посљедњем мечу групе Колумбија савладала Сједињене Америчке Државе 1:0.[62]

У квалификацијама за Свјетско првенство 2010 Колумбија је опет била близу одласка на мундијал. Стартовала је са двије побједе и четири ремија, док је први пораз доживјела у седмом колу од Венецуеле.[63] У наставку квалификација забиљежили су четири побједе, реми и шест пораза; завршили су квалификације на седмом мјесту, бод иза петопласираног Уругваја, који је још једном изборио бараж.[63]

2010—данас: ново златно доба[уреди | уреди извор]

Хамес Родригез на мечу Колумбије против Бразила у четвртфиналу Свјетског првенства 2014, постигао једини гол за Колумбију.

Групну фазу на Копа Америци 2011 завршили су на првом мјесту, испред Аргентине;[64] међутим, у четвртфиналу су поражени од Перуа 2:0 након продужетака.[65] Након пропуштена три Свјетска првенства заредом, Колумбија је квалификације за Свјетско првенство 2014 почела побједом на гостовању Боливији 2:1.[66] У наредна два меча кући освојили су један бод,[67] али су затим знатно боље играли и квалификације завршили на другом мјесту у групи са девет побједа, три ремија и четири пораза и пласирала се на Свјетско првенство.[67] На Свјетском првенству, Колумбија је била у групи са Грчком, Обалом Слоноваче и Јапаном. У првом мечу, Колумбија је савладала Грчку 3:0, головима Пабла Армера, Теофила Гутијереза и Хамеса Родригеза.[68] У другом колу, Колумбија је била боља од Обале Слоноваче 2:1, головима Хамеса Родригеза и Хуана Фернанда Кинтера;[69] у посљедњем колу савладали су Јапан 4:1, са два гола Хаксона Мартинеза и по једним голом Хамеса Родригеза и Хуана Квадрада и с максималним учинком пласирали се у осмину финала.[70] У осмини финала, Колумбија је са два гола Хамеса Родригеза савладала Уругвај.[71] У четвртфиналу Колумбија је поражена 2:1 од Бразила, једини гол за Колумбијце постигао је Хамес Родригез,[72] који је са шест голова био најбољи стријелац првенства;[73] такође је добио и награду за најбољи гол на првенству.[74] Колумбија је добила награду за фер плеј,[75] док је Хамес Родригез изабран у најбољи тим турнира.[76]

Након четири године, Копа Америка 2015. одржана је у Чилеу. Колумбија је из другог шешира извучена у групи са Бразилом, Перуом и Венецуелом. У првом мечу поражени су од Венецуеле 1:0,[77] док су идентичним резултатом у другом мечу савладали Бразил, голом Муриља.[78] У посљедњем мечу групе, ремизирали су 0:0 с Перуом и групу су завршили на трећем мјесту.[79] У поретку трећепласираних екипа из три групе, Колумбија је заузела друго мјесто[79] и изборила пласман у четвртфинале, гдје је поражена од Аргентине 5:4 након пенала;[80] у регуларном дијелу било је 0:0. Штопер Колумбије, Хејсон Муриљо проглашен је за најбољег младог фудбалера турнира;[81] такође је изабран у идеалну поставу турнира.[82] На мечу другог кола против Бразила, Нејмар је лоптом погодио Пабла Армера, након чега је покушао главом да удари Муриља.[83] Нападач Колумбије, Карлос Бака гурнуо је Нејмара због чега су обојица добила црвени картон; Бака је суспендован два меча, а Нејмар четири.[84]

У фебруару 2012, КОНКАКАФ и КОНМЕБОЛ су договорили ванредно издање Копа Америке 2016. године, у част прославе стогодишњице.[85] Колумбија је из другог шешира извучена у групи са Сједињеним Америчким Државама, Костариком и Парагвајем. Колумбија је побиједила САД и Парагвај, док је у посљедњем мечу групе изгубила од Костарике 3:2 и пласирала се у четвртфинале са другог мјеста.[86] У четвртфиналу, Колумбија је савладала Перу 4:2 након пенала,[87] док је у полуфиналу поражена од Чилеа 2:0.[88] У мечу за треће мјесто, Колумбија је била боља од САД-а 1:0, голом Карлоса Баке.[89]

Репрезентација Колумбије на утакмици осмине финала Свјетског првенства 2018, против Енглеске.

Упоредо са Копа Америком, Колумбија је играла квалификације за Свјетско првенство 2018. Квалификације је играла промјењиво, у посљедња четири меча остварила је три ремија и пораз, али је успјела да се пласира на своје шесто Свјетско првенство захваљујући поразу Чилеа од Бразила 3:0 у посљедњем колу.[90] Колумбија је квалификације завршила на четвртом мјесту, бод испред Перуа и Чилеа.[91] На жријебу одржаном 1. децембра 2017. године, одлучено је да Колумбија у групној фази игра у групи Х, са Пољском, Јапаном и Сенегалом.[92][93] Сматрана је првим фаворитом групе, али је првенство почела неочекиваним поразом 2:1 од Јапана, на утакмици у којој је Карлос Санчез добио црвени картон већ у трећем минуту, када је руком зауставио шут према голу Колумбије.[94][95][96] У другој утакмици убједљиво је побиједила Пољску 3:0, голове су постигли Јери Мина, Радамел Фалкао и Хуан Куадрадо; Пољска је тако изгубила шансе за пролаз даље, док је селектор Колумбије Хосе Пекерман, побједу посвијетио Карлосу Санчезу.[97][98][99] У Трећем, последњем колу, побиједила је Сенегал 1:0 и пласирала се у осмину финала са првог мјеста.[100][101][102] У осмини финала, 3. јула играла је против Енглеске; утакмица је завршена 1:1 у регуларном дијелу, док је на пенале Енглеска тријумфовала 4:3.[103][104] Судија утакмице, Марк Гајгер, критикован је и од стране Колумбије и Енглеске.[105] Капитен Колумбије, Радамел Фалкао и селектор — Хосе Пекерман, оптужили су Гајгера да је фаворизовао Енглеску током утакмице.[106][107] Дијего Марадона тврдио је да је Енглески жа била фаворизована, досуђени пенал је назвао ужасном одлуком, додавши да је судија побиједио утакмицу за Енглеску и да је Колумбија жртва "монументалне крађе".[108][109][110][111] Као одговор Марадони, ФИФА је истакла да су његови коментари неумјесни и нагађања око судије потпуно неутемељена.[112] Марадона се извинио ФИФИ и њеном предсједнику, истакавши да су неке ствари које је рекао биле неприхватљиве.[113] Жозе Мурињо, такође је критиковао енглески тим, назвавши њихову игру театралном, и истакавши да је судија допринио побједи.[114][115][116]

Рекорди фудбалера[уреди | уреди извор]

Ажурирано: 17. новембра 2020.

Активни фудбалери су подебљани:[117]

Највише одиграних утакмица[уреди | уреди извор]

Карлос Валдерама, фудбалер са највише одиграних мечева за Колумбију
# Фудбалер Репрезентативна каријера Број утакмица Број голова
1. Карлос Валдерама 1985—1998. 111 11
2. Давид Оспина 2007— 105 0
3. Марио Јепес 1999—2014. 102 6
4. Леонел Алварез 1985—1997. 101 1
5. Хуан Куадрадо 2010— 94 8
6. Радамел Фалкао 2007— 91 35
7. Карлос Санчез 2007—2018. 88 0
8. Фреди Ринкон 1990—2001. 84 17
9. Хамес Родригез 2011— 80 23
10. Луис Карлос Переа 1987—1994. 78 2

Голмани са највише наступа[уреди | уреди извор]

# Фудбалер Репрезентативна каријера Број утакмица Број голова
1. Давид Оспина 2007— 105 0
2. Оскар Кордоба 1993—2006. 73 0
3. Рене Игуита 1987—1999. 68 3
4. Мигел Калеро 1995—2009. 51 0
Фарид Модрагон 1993—2014. 51 0

Најбољи стријелци[уреди | уреди извор]

Радамел Фалкао, најбољи стријелац Колумбије.
# Фудбалер Репрезентативна каријера Број голова Број утакмица Просјечно
1. Радамел Фалкао 2007—0000 35 91 0,385
2. Арналдо Игуаран 1979—1993. 25 68 0,368
3. Хамес Родригез 2011—0000 23 80 288
4. Фаустино Асприља 1993—2001. 20 57 0,351
5. Фреди Ринкон 1990—2001. 17 84 0,202
6. Карлос Бака 2010—0000 16 52 0,308
7. Теофило Гутијерез 2009—0000 15 51 0,294
Виктор Аристизабал 1993—2003. 15 66 0,227
8. Адолфо Валенсија 1992—1998. 14 37 0,378
9. Иван Валенсијано 1991—2000. 13 29 0,448
Антони де Авила 1983—1998. 13 54 0,241

Дресови[уреди | уреди извор]

Тренутни дресови Колумбије [ 2015–данас ]
Домаћи Алтернативе

Резултати на такмичењима[уреди | уреди извор]

*Ремији укључују мечеве у нокаут фази који су одлучени након пенала.
**Златна боја означава побједу на првенству.
***Црвена боја означава домаћина.

Свјетско првенство[уреди | уреди извор]

  Прваци    Другопласирани    Трећепласирани    Четвртопласирани  

Резултати на Свјетском првенству Резултати у квалификацијама за Свјетско првенство
Година Коло Позиција И П Н* ПР ДГ ПГ И П Н* И ДГ ПГ
Уругвај 1930. Није постојала — — — — — —
Италија 1934. — — — — — —
Француска 1938. Напустила првенство — — — — — —
Бразил 1950. Није учествовала — — — — — —
Швајцарска 1954. Суспендована — — — — — —
Шведска 1958. Није се квалификовала 4 0 1 3 3 8
Чиле 1962. Групна фаза 14. 3 0 1 2 5 11 2 1 1 0 2 1
Енглеска 1966. Није се квалификовала 4 1 0 3 4 10
Мексико 1970. 6 1 1 4 7 12
Западна Немачка 1974. 4 1 3 0 3 2
Аргентина 1978. 4 0 2 2 1 8
Шпанија 1982. 4 0 2 2 4 7
Мексико 1986. 8 3 2 3 7 11
Италија 1990. 1/16 финала 14. 4 1 1 2 4 4 6 3 2 1 6 3
Сједињене Америчке Државе 1994. Групна фаза 19. 3 1 0 2 4 5 6 4 2 0 13 2
Француска 1998. 21. 3 1 0 2 1 3 16 8 4 4 23 15
Јужна Кореја Јапан 2002. Није се квалификовала 18 7 6 5 20 15
Њемачка 2006. 18 6 6 6 24 16
Јужноафричка Република 2010. 18 6 5 7 22 26
Бразил 2014. Четвртфинале 5. 5 4 0 1 12 4 16 9 3 4 27 13
Русија 2018. Осмина финала 9. 4 2 1 1 6 3 18 7 6 5 21 19
Катар 2022. Није се квалификовала 18 5 8 5 20 19
Укупно Четвртфинале 6/22 22 9 3 10 32 30 170 62 54 54 200 178

Куп конфедерација[уреди | уреди извор]

Резултати на Купу конфедерација
Година Коло Позиција И П Н* ПР ДГ ПГ
Саудијска Арабија 1992. Није се квалификовала
Саудијска Арабија 1995.
Саудијска Арабија 1997.
Мексико 1999.
Јужна Кореја Јапан 2001.
Француска 2003. Полуфинале 4. 5 2 0 3 5 5
Њемачка 2005. Није се квалификовала
Јужноафричка Република 2009.
Бразил 2013.
Русија 2017.
Укупно Полуфинале 1/10 5 2 0 3 5 5

Копа Америка[уреди | уреди извор]

  Прваци    Другопласирани    Трећепласирани    Четвртопласирани  

Првенство Јужне Америке
Година Коло Позиција И П Н* ПР ДГ ПГ
Аргентина 1916. Није постојала
Уругвај 1917.
Бразил 1919.
Чиле 1920.
Аргентина 1921.
Бразил 1922.
Уругвај 1923.
Уругвај 1924.
Аргентина 1925.
Чиле 1926.
Перу 1927.
Аргентина 1929.
Перу 1935.
Аргентина 1937. Напустила првенство
Перу 1939.
Чиле 1941.
Уругвај 1942.
Чиле 1945. Четвртфинале 5. 6 1 1 4 7 25
Аргентина 1946. Напустила првенство
Еквадор 1947. Четвртфинале 8. 7 0 2 5 2 19
Бразил 1949. 8. 7 0 2 5 4 23
Перу 1953. Напустила првенство
Чиле 1955.
Уругвај 1956.
Перу 1957. Четвртфинале 5. 6 2 0 4 10 25
Аргентина 1959. Напустила првенство
Еквадор 1959.
Боливија 1963. Четвртфинале 7. 6 0 1 5 10 19
Уругвај 1967. Није се квалификовала
Копа Америка
1975. Финале 2. 9 6 0 3 11 5
1979. Групна фаза 5. 4 2 1 1 5 2
1983. 7. 4 1 2 1 5 5
Аргентина 1987. Полуфинале 3. 4 3 0 1 8 3
Бразил 1989. Групна фаза 6. 4 1 2 1 5 4
Чиле 1991. Полуфинале 4. 7 2 2 3 5 6
Еквадор 1993. Полуфинале 3. 6 3 2 1 6 4
Уругвај 1995. 3. 6 3 1 2 7 8
Боливија 1997. Четвртфинале 8. 4 1 0 3 6 7
Парагвај 1999. 5. 4 3 0 1 8 4
Колумбија 2001. Првак 1. 6 6 0 0 11 0
Перу 2004. Полуфинале 4. 6 3 1 2 7 7
Венецуела 2007. Групна фаза 9. 3 1 0 2 3 9
Аргентина 2011. Четвртфинале 6. 4 2 1 1 3 2
Чиле 2015. 6. 4 1 2 1 1 1
Сједињене Америчке Државе 2016. Полуфинале 3. 6 3 1 2 7 6
Бразил 2019. Четвртфинале 5. 4 3 1 0 4 0
Аргентина Колумбија 2021. Квалификовала се
Еквадор 2024. Квалификовала се
Укупно 1. титула 22/46 117 47 22 48 135 184

Успјеси[уреди | уреди извор]

Титуле[уреди | уреди извор]

Постигнућа
Првак Јужне Америке
2001 (прва титула)

Састав Колумбије[уреди | уреди извор]

Састав тима за Свјетско првенство 2018.

Подаци ажурирани 4. јула 2018, након утакмице са Енглеском:[118][119][120]

Име Датум рођења Број наступа Број голова Клуб
Голмани
Давид Оспина 31. 8. 1988. 90 0 Италија Наполи
Камило Варгас 9. 3. 1989. 5 0 Колумбија Депортиво Кали
Хозе Варгас 1. 6. 1985. 1 0 Колумбија Онсе Калдас
Одбрамбени фудбалери
Кристијан Запата 30. 9. 1986. 56 2 Италија Милан
Оскар Муриљо 18. 4. 1988. 14 0 Мексико Пачука
Сантјаго Аријас 13. 2. 1992. 45 0 Шпанија Атлетико Мадрид
Јери Мина 23. 9. 1994. 15 6 Енглеска Евертон
Јоан Мохика 21. 8. 1991. 8 1 Шпанија Ђирона
Фарид Дијаз 20. 7. 1983. 13 0 Парагвај Олимпија Асунсион
Давинсон Санчез 12. 6. 1996. 13 0 Енглеска Тотенхем
Фудбалери средине терена
Вилмер Бариос 16. 10. 1993. 13 0 Аргентина Бока Јуниорс
Карлос Санчез 6. 2. 1986. 88 0 Енглеска Вест Хем јунајтед
Абел Енрике Агвилар 6. 1. 1985. 71 7 Колумбија Депортиво Кали
Хамес Родригез 12. 7. 1991. 66 21 Њемачка Бајерн Минхен
Хуан Куадрадо 26. 5. 1988. 74 8 Италија Јувентус
Матеус Урибе 21. 3. 1991. 11 0 Мексико Клуб Америка
Џеферсон Лерма 25. 10. 1994. 9 0 Енглеска Борнмут
Фернандо Квинтеро 18. 1. 1993. 19 3 Аргентина Ривер Плејт
Нападачи
Карлос Бака 8. 9. 1986. 48 14 Шпанија Виљареал
Радамел Фалкао 10. 2. 1986. 77 30 Француска Монако
Луис Муријел 16. 4. 1991. 20 2 Шпанија Севиља
Мигел Борха 26. 1. 1993. 8 2 Бразил Палмеирас
Хозе Искиердо 7. 7. 1992. 6 1 Енглеска Брајтон и Хоув

Селектори[уреди | уреди извор]

Списак селектора Колумбије од њиховог првог меча 1938:[121]

# Селектори Колумбије од 1938. Од До
1. Колумбија Алфонсо Новоа 10. фебруар 1938. 23. фебруар 1938.
2. Аргентина Фернандо Патерностер 8. август 1938. 21. август 1938.
3. Колумбија Роберто Мелендез 21. јануар 1945. 21. фебруар 1945.
4. Перу Хосе Арана Круз 9. децембар 1946. 20. децембар 1946.
5. Аргентина Венецуела Лино Тајоли 2. децембар 1947. 29. децембар 1947.
6. Аустрија Фридрих Доненфелд 3. април 1949. 11. мај 1949.
7. Колумбија Педро Рикардо Лопез 16. март 1957. 1. април 1957.
8. Аргентина Родолфо Орландини 16. јун 1957. 7. јул 1957.
9. Аргентина Адолфо Педернера 5. фебруар 1961. 7. јун 1962.
10. Колумбија Габријел Очоа Урибе 10. март 1963. 31. март 1963.
11. Колумбија Ефраин Санчез 1. септембар 1963. 4. септембар 1963.
12. Колумбија Антонио Хулио де ла Оз 20. јун 1965. 7. август 1965.
13. Парагвај Сезар Лопез Фретез 30. новембар 1966. 11. децембар 1966.
14. Колумбија Франсиско Зулуага 16. октобар 1968. 24. август 1969.
15. Парагвај Сезар Лопез Фретез 20. мај 1970. 20. мај 1970.
16. Југославија Тоза Веселиновић 29. март 1972. 5. јул 1973.
17. Колумбија Ефраин Санчез 20. јул 1975. 28. октобар 1975.
18. Југославија Благоје Видинић 15. октобар 1976. 5. септембар 1979
19. Аргентина Карлос Билардо 5. јануар 1980. 13. септембар 1981.
20. Колумбија Ефраин Санчез 14. фебруар 1983. 11. октобар 1984.
21. Колумбија Габријел Очоа Урибе 1. фебруар 1985. 3. новембар 1985.
22. Колумбија Франсиско Матурана 11. јун 1987. 23. јун 1990.
23. Колумбија Луис Аугусто Гарсија 29. јануар 1991. 21. јул 1991.
24. Колумбија Умберто Ортиз 8. јул 1992. 2. август 1992.
25. Колумбија Франсиско Матурана 24. фебруар 1993. 26. октобар 1994.
26. Колумбија Ернан Дарио Гомез 31. јануар 1995. 26. јун 1998.
27. Колумбија Хавијер Алварез 9. фебруар 1999. 19. новембар 1999
28. Колумбија Луис Аугусто Гарсија 12. фебруар 2000. 24. април 2001.
29. Колумбија Франсиско Матурана 3. јун 2001. 14. новембар 2001.
30. Колумбија Реиналдо Руеда 7. мај 2002. 12. мај 2002.
31. Колумбија Франсиско Матурана 20. новембар 2002. 29. новембар 2003.
32. Колумбија Реиналдо Руеда 18. фебруар 2004. 12. октобар 2006.
33. Колумбија Хорхе Луис Пинто 1. јануар 2007. 1. септембар 2008.
34. Колумбија Едуардо Лара 1. септембар 2008. 1. новембар 2009.
35. Колумбија Ернан Дарио Гомез 4. мај 2010. 22. септембар 2011.
36. Колумбија Леонел Алварез 25. август 2011. 14. децембар 2011.
37. Аргентина Хосе Пекерман 4. јануар 2012. 4. септембар 2018.
38. Колумбија Артуро Рејес 1. септембар 2018. 31. октобар 2018.
39. Португалија Карлос Кеирос 7. фебруар 2019. 2. децембар 2020.
40. Колумбија Реиналдо Руеда 14. јануар 2021. данас

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 21. 9. 2023. Приступљено 21. 9. 2023. 
  2. ^ Teofilo Gutierrez (15. 7. 2015). „Gutierrez: Colombia are one big family”. FIFA. Архивирано из оригинала 08. 07. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  3. ^ „World Cup Team Profile: COLOMBIA”. YouTube. 4. 6. 2014. Приступљено 13. 10. 2017. 
  4. ^ „The Two Escobars HD (esp/eng) ESPN 6 of 11”. YouTube. 28. 12. 2010. Приступљено 13. 10. 2017. 
  5. ^ а б „Colombia win Copa America at last”. telegraph.co.uk. 30. 7. 2001. Приступљено 13. 10. 2017. 
  6. ^ а б „Spain finish 2012 on top, Colombia in fifth”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  7. ^ „Portugal go third as Colombia fly into top ten”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 11. 10. 2017. 
  8. ^ „1962 FIFA World Cup Chile”. fifa.com. Архивирано из оригинала 13. 10. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  9. ^ Acosta, Andrés (13. 6. 2013). „International Matches of Millonarios de Bogotá”. RSSSF.com (на језику: шпански). Приступљено 13. 10. 2017. 
  10. ^ „Cuando el Junior de Barranquilla fue la Selección Colombia”. Gol Caracol.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 23. 06. 2015. г. Приступљено 11. 10. 2017. 
  11. ^ „Cinco años del triunfo colombiano en la Copa América” (на језику: шпански). Arco triunfal. Архивирано из оригинала 14. 12. 2010. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  12. ^ Forster, David (2011). Die Legionärie (на језику: немачки). Lit Verlag Münster. ISBN 3643502052. 
  13. ^ „Southamerican Championship 1949”. rsssf.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2009. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  14. ^ „World Cup 1938 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  15. ^ а б „El Tiempo - Colombia entra en la élite del fútbol mundial con 'la época de El Dorado'” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  16. ^ а б в г д „World Cup 1958 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  17. ^ „Southamerican Championship 1957”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  18. ^ а б в „World Cup 1962 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  19. ^ а б в г „World Cup 1962 (Chile, May 30-June 17)”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  20. ^ „Southamerican Championship 1963”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  21. ^ а б „World Cup 1966 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  22. ^ „Southamerican Championship 1967”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  23. ^ а б в „World Cup 1970 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  24. ^ а б „World Cup 1974 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  25. ^ а б в г „Copa America 1975”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  26. ^ „World Cup 1978 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  27. ^ а б „Copa America 1979”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  28. ^ „World Cup 1982 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  29. ^ „Copa America 1983”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  30. ^ а б в „World Cup 1986 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  31. ^ а б „Copa America 1987”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  32. ^ „Copa America 1989”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  33. ^ а б „World Cup 1990 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  34. ^ а б в г д „World Cup 1990”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  35. ^ а б „Copa America 1991”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  36. ^ а б в г „Copa America 1993”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  37. ^ а б „World Cup 1994 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  38. ^ а б „World Cup 1994”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  39. ^ а б в г „Copa America 1995”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  40. ^ а б „Copa America 1997”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  41. ^ „World Cup 1998 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  42. ^ а б „World Cup 1998”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  43. ^ а б „Copa America 1999”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  44. ^ „100 YEARS OF SOCCER HISTORY”. copaamericacentenaria.telesurtv.net. Архивирано из оригинала 13. 10. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  45. ^ а б в Steven Scragg (16. 2. 2015). „Honduras’ Legendary Copa América Odyssey”. These Football Times. Приступљено 13. 10. 2017. 
  46. ^ а б в г „Copa America 2001”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  47. ^ „Copa América 2001 Colombia » Final » Mexico - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  48. ^ а б в г „World Cup 2002 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  49. ^ Serisier, Pierre (12. 2. 2003). „2003 Confederations Cup draw/fixtures”. espnfc.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  50. ^ „Confederations Cup 2003 France » Group A » France - Colombia 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  51. ^ „Confederations Cup 2003 France » Group A » Colombia - New Zealand 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  52. ^ „Confederations Cup 2003 France » Group A » Japan - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  53. ^ „FIFA/Confederations Cup 2003”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  54. ^ „Confederations Cup 2003 France » Semi-finals » Cameroon - Colombia 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  55. ^ а б „Confederations Cup 2003 France » 3td place » Colombia - Turkey 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  56. ^ а б в „Copa America 2004”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  57. ^ „Copa América 2004 Peru » 3td place » Colombia - Uruguay 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  58. ^ „World Cup 2006 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  59. ^ „Copa America 2007”. rsssf.com. Приступљено 11. 10. 2017. 
  60. ^ „Copa América 2007 Venezuela » Group C » Paraguay - Colombia 5:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  61. ^ „Copa América 2007 Venezuela » Group C » Argentina - Colombia 4:2”. worldfootball.net. Приступљено 11. 10. 2017. 
  62. ^ „Copa América 2007 Venezuela » Group C » Colombia - USA 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  63. ^ а б „World Cup 2010 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  64. ^ „Copa America 2011”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  65. ^ „Copa América 2011 Argentina » Quarter-finals » Colombia - Peru 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  66. ^ „WC Qualifiers South America 2011-2013 » 2. Round » Bolivia - Colombia 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  67. ^ а б „World Cup 2014 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  68. ^ „World Cup 2014 Brazil » Group C » Colombia - Greece 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  69. ^ „World Cup 2014 Brazil » Group C » Colombia - Ivory Coast 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  70. ^ „World Cup 2014 Brazil » Group C » Japan - Colombia 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  71. ^ „World Cup 2014 Brazil » Round of 16 » Colombia - Uruguay 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  72. ^ „World Cup 2014 Brazil » Quarter-finals » Brazil - Colombia 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  73. ^ „Players – Top goals”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2015. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  74. ^ „James receives his adidas Golden Boot”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  75. ^ „Colombia national team wins FIFA’s Fair Play award at 2014 World Cup"”. Colombia Reports. Приступљено 13. 10. 2017. 
  76. ^ „2014 FIFA World Cup Dream Team”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  77. ^ „Copa América 2015 in Chile » Group C » Colombia - Venezuela 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  78. ^ „Copa América 2015 in Chile » Group C » Brazil - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  79. ^ а б „Copa América 2015”. rsssf.com. Приступљено 21. 12. 2018. 
  80. ^ „Copa América 2015 in Chile » Quarter-finals » Argentina - Colombia 5:4”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  81. ^ „Copa América 2015 awards – check out the winners!”. Copa América 2015. Архивирано из оригинала 29. 6. 2015. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  82. ^ „Copa América 2015 – Team of the tournament”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2015. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  83. ^ „Copa America: FT: Brazil 0–1 Colombia”. BBC. 17. 6. 2015. Приступљено 13. 10. 2017. 
  84. ^ Macguire, Eoghan (21. 6. 2015). „Copa America 2015: Neymar banned for remainder of tournament”. CNN. Приступљено 13. 10. 2017. 
  85. ^ „Reunión de Presidentes y el C. Ejecutivo”. CONMEBOL.com. 24. 10. 2012. Архивирано из оригинала 2. 1. 2013. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  86. ^ „Copa América (Centenario) 2016”. rsssf.com. Приступљено 21. 12. 2018. 
  87. ^ „Copa América 2016 USA » Quarter-finals » Peru - Colombia 2:4”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  88. ^ „Copa América 2016 USA » Semi-finals » Colombia - Chile 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  89. ^ „Copa América 2016 USA » Third place » USA - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  90. ^ „Mesi spasilac Argentine, Čile ne ide na Svetsko prvenstvo”. n1info.com. 11. 10. 2017. Архивирано из оригинала 13. 10. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  91. ^ „World Cup 2018 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 11. 10. 2017. 
  92. ^ „Srbija protiv Brazila, Hrvatska na Argentinu, Rusija - Saudijska Arabija na otvaranju”. vijesti.me. 1. 12. 2017. Архивирано из оригинала 10. 06. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2018. 
  93. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™”. fifa.com. Архивирано из оригинала 03. 07. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2018. 
  94. ^ „World Cup 2018: Japan beat 10-man Colombia in Group H”. bbc.com. 19. 6. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  95. ^ Worswick, Car (21. 6. 2018). „Carlos Sánchez death threats investigated by Colombian policel”. Приступљено 7. 8. 2018. 
  96. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™ - Matches - Colombia - Japan”. fifa.com. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2018. 
  97. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™ - Matches - Poland - Colombia”. fifa.com. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2018. 
  98. ^ „World Cup 2018: Colombia win 3-0 to end Poland's last-16 hopes”. bbc.com. 24. 6. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  99. ^ „World Cup 2018: Colombia dedicate win to Carlos Sanchez after death threats against midfielder”. bbc.com. 25. 6. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  100. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™ - Matches - Senegal - Colombia”. fifa.com. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2018. 
  101. ^ „World Cup 2018: Senegal 0-1 Colombia”. bbc.com. 28. 6. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  102. ^ Petterson, Joel (28. 6. 2018). „Colombia Emerges From the World Cup Chaos, Booting Senegal”. nytimes.com. Приступљено 7. 8. 2018. 
  103. ^ Taylor, Daniel (3. 7. 2018). „England knock Colombia out of World Cup in last-16 penalty shootout”. theguardian.com. Guardian News and Media Limited. Приступљено 7. 8. 2018. 
  104. ^ Lewis, Aimee (3. 7. 2018). „England knocks out Colombia on penalties to reach the quarterfinals”. edition.cnn.com. Turner Broadcasting System, Inc. Приступљено 7. 8. 2018. 
  105. ^ „England vs Colombia referee loses complete control of World Cup clash”. The Independent. Приступљено 7. 8. 2018. 
  106. ^ „Falcao accuses American ref of England bias”. espn.co.uk. Приступљено 7. 8. 2018. 
  107. ^ Grohmann, Karolos. „Colombia's Pekerman fuming at interruptions after loss to England”. reuters.com. Приступљено 7. 8. 2018. 
  108. ^ O'Callaghan, Rory (4. 7. 2018). „Diego Maradona says Colombia suffered a 'monumental robbery' against England”. skysports.com. Приступљено 7. 8. 2018. 
  109. ^ „'I saw a monumental theft': Maradona in scathing attack after England victory”. Russian Today. TV-Novosti. 4. 7. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  110. ^ Mullock, Simon (4. 7. 2018). „Diego Maradona goes on incredible anti-England rant after World Cup 2018 win against Colombia”. mirror.co.uk. Приступљено 7. 8. 2018. 
  111. ^ Gacía, Adriana (4. 7. 2018). „Diego Maradona: Colombia robbed in World Cup defeat to England”. espn.com. Приступљено 7. 8. 2018. 
  112. ^ Atkinson, Guy (2018). „FIFA rebukes Maradona's 'inappropriate and unfounded' referee claims”. goal.com. Приступљено 7. 8. 2018. 
  113. ^ „World Cup 2018: Diego Maradona apologises for saying England committed 'robbery'”. bbc.co.uk. 5. 7. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  114. ^ Stonehouse, Gary (4. 7. 2018). „NO MOUR OF THAT World Cup 2018: England stars blasted by Manchester United boss Jose Mourinho over Colombia ‘theatrics’”. thesun.co.uk. Приступљено 7. 8. 2018. 
  115. ^ Richards, Alex (5. 7. 2018). „Jose Mourinho criticises England and Harry Maguire over 'theatrics' during Colombia World Cup 2018 clash”. mirror.co.uk. Приступљено 7. 8. 2018. 
  116. ^ Dawson, Rob (2018). „Neymar not the only diver at World Cup - worldfootball United's Jose Mourinho”. espn.com. Приступљено 7. 8. 2018. 
  117. ^ Frank Ballesteros. „Colombia – Record International Players”. RSSSF. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  118. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™: List of Players” (PDF). fifa.com. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 06. 2018. г. Приступљено 5. 6. 2018. 
  119. ^ „Colombia”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 30. 10. 2017. 
  120. ^ „Colombia”. national-football-teams.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  121. ^ Frank Balesteros. „Colombia National Team Coaches”. RSSSF. Приступљено 13. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Колумбије&oldid=26174133”