Хабаровск
| Хабаровск Хабаровск | |
|---|---|
 Споменик Јерофеју Хабарову у центру Хабаровска | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Далекоисточни |
| Покрајина | Хабаровски крај |
| Основан | 1858 | 31. маја 1858 |
| Статус града | 1880. |
| Стара имена | Хабаровка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 577.668 |
| — густина | 1.496,55 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 29′ 00″ С; 135° 04′ 00″ И / 48.483333° С; 135.066667° И |
| Временска зона | UTC+11 |
| Површина | 386 km2 |
.svg)  Хабаровск Хабаровск на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Александар Соколов |
| Поштански број | 680000–680150 |
| Позивни број | 4212 |
| ОКАТО код | 08401 |
| Веб-сајт | |
| khabarovsk.kht.ru | |
.png)
Хабаровск (рус. Хабаровск) град је у Русији и центар Хабровског краја.
Град се налази на далеком истоку Русије, на десној обали реке Амур, у Средњоамурској низији. Хабаровск је удаљен 30 km од границе са Кином, а 8.533 km источно од Москве.
Према попису становништва из 2010, у граду је живело 577.668 становника. Површина града износи 37,2 хиљаде хектара.
Град је основан 1858. године као војна постаја Хабаровка. Име је добио по руском истраживачу из XVII века Ерофеју Хабарову. Од 1880. године град је био административни центар Приморске области, од 1884 — административни центар Приамурског генерал-губернаторства. У Хабаровск је преименован 1893. године.
У новембру 1922. у саставу Далекоисточне републике припао је Совјетском Савезу.
Године 1926. град постаје административни центар Далекоисточног краја, од 1938 — Хабаровског краја.
У Хабаровску се налази железничка станица, путна петља, аеродром и речна лука.
Хабаровск се налази на Трансибирској железници и представља важну станицу на њој.
Географија[уреди | уреди извор]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима је умерена, монсунска
Средња температура у јануару износи -22 °C, а у јулу 18 °C.
У граду годишње пада око 700 милиметара падавина.
Историја[уреди | уреди извор]
- 1858. — Основана војна постаја Хабаровка
- 1873. — Отворена прва државна школа
- 1880. — Хабаровск добија статус града и административног центра Приморске области
- 1884. — постаје административни центар Приамурског генерал-губернаторства
- 1891. — Откривен споменик грофу Н. Н. Муравјов-Амурскому
- 1893. — Град је добио ново име Хабаровск.
- 1897. — Број становника у граду је достигао 14,9 хиљада људи; Хабаровск је спојен железничком пругом са Владивостоком
- 1902. — Основан је војни завод «Арсенал» (данас завод «Далдизел»)
- 1916. — Саграђен железнички мост преко Амура
- 1922. — Хабаровск улази у састав Совјетског Савеза
- 1926. — Добија статус административног центра Далекоисточног краја; становништво града - око 52.000 људи
- 1938. — Добија статус административног центра Хабаровског краја
- 1939. — Број становника достиже 207.000
- 1940. — Град је железничком пругом повезан са Комсомољском-на-Амуру
- 1959. — Број становника достиже 323.000
- 1970. — Број становника достиже 436.000
- 1979. — Број становника достиже 528.000
- 1992. — Број становника достиже 614.600
Становништво[уреди | уреди извор]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 577.668 становника, 5.404 (0,93%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 207.347 | 322.744 | 435.962 | 527.848 | 600.623 | 583.072[1] | 577.441 |
Индустрија[уреди | уреди извор]
У граду је развијена прерада нафте, машиноградња, дрвна индустрија, прехрамбена и кожна индустрија.
Међународна сарадња[уреди | уреди извор]
Нигата, Јапан (од 1965)
Портланд, Сједињене Америчке Државе (од 1988)
Викторија, Канада (од 1990)
Харбин, Народна Република Кина (од 1993)
Бучон, Јужна Кореја (од 2002)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Хабаровск: балтички сан на руском Далеком истоку (језик: српски)
- Хабаровски фотографски журнал (језик: руски)
- Хабаровск у енциклопедији Мој град (језик: руски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
