Хербаријум
Хербаријум (lat. herbarium)[1] је, у ботаници, збирка очуваних примерака биљака, па се још назива и ботаничком збирком. Ови примерци могу да буду целе биљке или неки њихови делови. Обично се чувају у сувом облику, прикачене за лист папира, али у зависности од материјала такође се могу чувати и у алкохолу или другим презервативима.
Израда хербаријума[уреди | уреди извор]
Припрема[уреди | уреди извор]
- Припрема за прикупљање и хербаризовање биљака за збирку подразумева припрему личних ствари за терен, али и прибор и материјал за рад на терену, као и за рад у кабинету. Припрема подразумева и адекватан ниво знања из ботанике и екологије.
- Осим одговарајуће одеће и обуће, од личних ствари је могуће понети и прибор за прву помоћ и лекове, као и батеријску лампу.
- Прибор за рад на терену чине: пластичне и папирнате кесе, нож и лопатица за ископавање биљака, секира, тестера, вртларске маказе, како обичне, тако и оне са цевастом дршком, длето, чекић, кука, џепни ножић, лупа, пинцета, свеска, оловка, етикете, теглице, епрувете, хартија за пресовање и сушење биљака, компас, топографска карта, хербарске корице, хербарска прес-мрежа.
- Прибор за рад у кабинету чине: стона и бинокуларна лупа, прибор за дисекцију и препарирање биљака, хербарска хартија, трајне хербарске етикете, картон, кутије, коверте, бочице, кесе и наравно, потребна литература. У току пресовања биљака, али и касније у циљу чувања збирке, макар једном годишње је потребно користити сандук за дезинфекцију хербара. То је већи, оковани плехани сандук који је херметички затворен. На његово дно се поставља водоник-дисулфид у отвореној посуди тако да испарава и при томе уништава инсекте који нису пожељни у хербару. У овом сандуку биљке се оставе 24 часа.[2]
Сакупљање биљака[уреди | уреди извор]
Излазак на терен подразумева претходно планирање маршруте, како би се обишло што веће подручје и што разноврснија станишта. Са једног станишта се прикупља неколико примерака исте врсте у случају да се један примерак не испресује добро. Ово правило не важи за ретке и угрожене врсте. Потребно је, где је то могуће, узимати биљке са свим њиховим органима, а не тек цвет или лист. Такође, потребно је пазити да изданци не садрже превише листова, јер током пресовања ће се лепити један за други и теже ће се уочавати њихов облик и детаљи. Узимају се примерци средње величине, који су репрезентативнији од сувише великих или малих. Ради боље детерминације паразитских биљака, потребно их је узимати са домаћином. Пожељно је сваку биљку брати у различитим годишњим добима јер им се разликују фазе листања, цветања и плодоношења. Семена биљака се сакупљају у означене коверте. Код биљака чија је боја непостојана, односно, губи се у току пресовања, потребно је скицирати биљку или фиксирати цвет у теглицу. То се ради и код биљака које су тешке за детерминацију. Код маховина је битно прикупити и гаметофит и спорофит, а пресују се неколико дана тако што се мења хартија сваких неколико сати.[2]
Пресовање[уреди | уреди извор]
Пре пресовања је потребно одстранити сувишне делове биљке, али тако да се не наруши њихов општи изглед. Заправо, смисао пресовања је да се биљка представи репрезентативно, па је потребно да у што већој мери она сачува свој облик и боју појединих органа. Зато се користе многе технике, па тако да би се сачувала боја листова четинара они се попаре кључалом водом или се на кратко време потопе у раствор алкохола. Тешкоће при пресовању постоје код подземних органа и највише код цветова, па се при томе користе посебни поступци, као и прибор, попут хигроскопне вате, на пример.[2]
Обрада материјала[уреди | уреди извор]
Обрада материјала подразумева детерминацију биљака. И за овај поступак се користи одговарајући прибор, где значајније место заузима литература. То су заправо тзв. кључеви.[2]
Израда хербара[уреди | уреди извор]
Које ће врсте чинити збирку зависи првенствено од њене намене, односно шта њоме треба да се прикаже. Обично се праве збирке врста једне области, али оне могу садржавати и само лековите или аутохтоне врсте на пример. Биљке се најчешће сортирају по таксономским групама. Ако је у питању већи хербаријум, могуће је направити каталог ради лакшег сналажења.[2]
Панчићев хербаријум[уреди | уреди извор]
Herbarium Pancicianum је хербаријум коју је 1860. године Јосиф Панчић поклонио Београдском Лицеју и та година се узима као година оснивања првог Хербаријума у Србији. Данас је иницијални део Хербаријума Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац, Биолошког факултета Универзитета у Београду, једног од најзначајнијих и најбогатијих хербаријума у југоисточној Европи.[3] Постојање Панчићевог хербаријума дуго је у свету било под знаком питања, јер се мислило да је нестао.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „herbarij - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-29.
- ^ а б в г д Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
- ^ M.Đ. (23. 11. 2020). „HERBARIJUM UNIVERZITETA U BEOGRADU”. Nauka kroz priče. Приступљено 14. 8. 2023.
- ^ „Herbarijum Josifa Pančića”. Zvanični veb-sajt. Gradska opština Stari grad. Приступљено 14. 8. 2023.
