Хиперинфлација

Хиперинфлација у Аргентини

Новчаница од 100.000.000.000.000 (сто билиона) зимбабвеанских долара, издата 2008. Овај износ је једнак 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 претходних зимбабвеанских долара (пре деноминације 2006).

Последица хиперинфлације у СР Југославији, новчаница од 500.000.000.000 (петсто милијарди) југословенских динара, новчаница са до тада највећим апоеном у историји.

Хиперинфлација је инфлација која је потпуно ван контроле, стање када цене веома брзо расту док валута губи своју вредност. Ниједна од дефиниција хиперинфлације није опште прихваћена. Према једној дефиницији, хиперинфлација је случај када је инфлација више 20% или 30% на месечном нивоу.

Особине

Књига Филипа Кагана (Phillip Cagan) Монетарна динамика хиперинфлације (The Monetary Dynamics of Hyperinflation) из 1956. године, сматра се првом озбиљнијом студијом хиперинфлације и њених ефеката. У њој, Каган је хиперинфлацију дефинисао као месечну стопу инфлације од најмање 50%. Међународни рачуноводствени стандард описује четири знака да је у економији можда дошло до хиперинфлације:

1. Становништво углавном настоји да своју имовину чува у не-валутном облику или у релативно стабилној страној валути. Сав новац у локалној валути се одмах троши док му није пала његова куповна моћ.
2. Становништво цене углавном прерачунава, иако изражене у домаћој валути, у односу на страну стабилнију валуту. Цене се понекад чак и изражавају у страној стабилнијој валути, иако се роба наплаћује у њеној противвредности у домаћој валути.
3. Продаје и куповине на кредит постају све омиљенији зато што инфлација умањује вредност рата.
4. Камате, плате и цене се везују за ценовни индекс, и кумулациона стопа инфлације, у року од три године, достиже или прелази 100%.

Стопе инфлације од неколико стотина процената месечно су се више пута могле видети. Неки од екстремних случајева су:

• Немачка 1926. године, када је стопа инфлације била 3,25 · 10⁶ % месечно (цене су се дуплирале сваких 49 сати).
• Грчка током нацистичке окупације (1941-1944) са 8,55 · 10⁹ % месечно (цене су се дуплирале сваких 28 сати).
• Најозбиљнији познати инцидент инфлације се десио у Мађарској након завршетка Другог светског рата (1945) са 4,19 · 10¹⁶ % месечно (цене су се дуплирале сваких 15 сати).
• СР Југославија је претрпела инфлацију од 5 · 10¹⁵ % месечно (цене су се дуплирале сваких 16 сати) у периоду од 1. октобра 1993. до 24. јануара 1994. године.

Хиперинфлација широм света

Извештај са девизног тржишта Курсеви се примењују од 30.12.1993. године Земља Важи за Курс у динарима Продајни за девизе Куповни за девизе Куповни за ефективу Аустралија 1 долар 1201323984754 1194137600000 1140401408000 Аустрија 1 шилинг 146792141291 145914022799 142266172229 Белгија 1 франак 49660513927 49363442059 48005947403 Канада 1 долар 1333624791922 1325646976617 1265992862669 Данска 1 круна 264471692041 262889608140 255660143916 Финска 1 марка 309703676230 307851012165 299385109330 Француска 1 франак 303694933862 301878214418 293576563521 Немачка СР 1 марка 1031813388885 1025641025641 1000000000000 Грчка 1 драхма 7193775279 — 6828958350 Ирска 1 фунта 2519680866600 — 2391900640000 Италија 100 лира 104247118336 103623506462 101032918800 Јапан 1 јен 15928844090 15833556887 15121046827 Кувајт 1 динар 5952623674421 5917014759120 5650749094960 Холандија 1 гулден 922152836657 916636468741 891428965850 Норвешка 1 круна 238001554489 236577816376 230071926426 Португал 1 ескудос 10138432752 10077784102 9624283817 Шведска 1 круна 214147608205 212866565683 207012735127 Швајцарска 1 франак 1214262191255 1206998409452 1176823449216 В. Британија 1 фунта 2635823102374 2620055466667 2548003941333 САД 1 долар 1781326642555 1770670650676 1721977207782 Евр. обр. јед. 1 ЕКУ 1997218937880 1985271466667 — Шпанија 1 пезета 12522478978 12447568834 11887428237 Обрачунски долар износи 1775998646615 динара.

Званична курсна листа за југословенски динар, објављена у Политици 30. децембра 1993.

Државе које су биле погођене хиперинфлацијом:

• Ангола - прошла је кроз најгору хиперинфлацију у периоду од 1991. до 1995. године, када је новчаница са највишом деноминацијом била 50.000 кванзи. До 1994. године, новчаница са највишом деноминацијом је била 500.000 кванзи. Током валутних реформи у тој земљи 1995. године, 1 кванза реајустадо је мењана за 1.000 старих кванзи. Највећа новчаница 1995. године је била од 5.000.000 кванзи реајустадо. Током валутне реформе 1999. године, за 1 нову кванзу се могло добити 1.000.000 кванзи реајустадо. Коначни резултат хиперинфлације: 1 нова кванза = 1.000.000.000 (милијарду) кванзи од пре 1991. године.
• Аргентина - пролазила је кроз умерену хиперинфлацију од 1975. до 1991. године. Почетком 1975. године, новчаница са највишом деноминацијом је била она од 1.000 пезоса. Крајем 1976. године, највећа новчаница је била од 5.000 пезоса. Почетком 1979. године, највећа новчаница је била од 10.000 пезоса. До краја 1981. године, највећа новчаница је била од 1.000.000 пезоса. Током валутних реформи из 1983. године, 1 аргентински пезос је мењан за 10.000 пезоса. Током валутних реформи из 1985. године, 1 аустрал је мењан за 1.000 пезоса аргентино. Током валутних реформи из 1992. године, 1 нови пезос је мењан за 10.000 аустралоса. Коначни резултат инфлације: 1 нови пезос = 100.000.000.000 (сто милијарди) пезоса од пре 1983. године.
• Аустрија - између 1921. и 1922. године, инфлација у Аустрији је достигла 134%.
• Белорусија
• Боливија
• Босна и Херцеговина
• Бразил
• Грузија
• Грчка
• Заир
• Зимбабве 2000.
• Израел
• Јапан
• Југославија 1992-1993
• Кина
• Мадагаскар
• Мађарска
• Мексико
• Немачка
• Никарагва
• Перу - прошао је кроз највећу инфлацију у периоду 1984-1990. Највећа новчаница 1984. је била 50.000 сола. Већ 1985. је то била 500.000.
• Пољска
• Република Српска
• Република Српска Крајина - прошла је кроз највећу инфлацију 1993. године. 1992. је највећа новчаница била она од 50.000 (педесет хиљада) динара. Већ 1993. године, највећа новчаница је била од 50.000.000.000 (50 милијарди) динара.
• Румунија
• Русија
• Сједињене Америчке Државе
• Слободни град Данзиг
• Тајван
• Турска
• Украјина
• Чиле

• 
  Поштанске марке из истог периода, пар дана раније. 400.000.000 свака.
• 
  Новчаница од 1000 марака, прештампана црвеном бојом са 1.000.000.000 (милијарду) марака, која је била у употреби у Немачкој током хиперинфлације 1923. године.
• 
  Поштанске марке Вејмарске Немачке током хиперинфлације у тој земљи, раних 20-их година 20. века.
• 
  100.000 украјинских карбованета (били у употреби од 1992. до 1996. године). 1996. године су избачени из употребе и заменила их је хривна, која је тада била вредности 100.000 карбованзи = 1 хривна (око 0,50 USD у то доба тј. око 0,20 USD из 2007. године). Ово долази као просечна стопа инфлација од око 1400% месечно, у периоду од 1992. до 1996. године.
• 
  У време хиперинфлације, злато је извор вредности који се не може потрошити.

Спољашње везе

• Новчаница од 100 милијарди долара у Зимбабвеу