Чеслав Милош

С Википедије, слободне енциклопедије
Чеслав Милош
Чеслав Милош
Лични подаци
Датум рођења(1911-06-30)30. јун 1911.
Место рођењаШетејње, Руска Империја
Датум смрти14. август 2004.(2004-08-14) (93 год.)
Место смртиКраков, Пољска
ОбразовањеУниверзитет у Вилњусу
НаградеНобелова награда за књижевност
Званични веб-сајт
www.milosz.pl

Чеслав Милош (пољ. Czesław Miłosz; Шетејње, 30. јун 1911 — Краков, 14. август 2004), био је пољско—амерички песник, прозни књижевник, есејиста и преводилац. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1980.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у малом месту у Литванији у племићкој породици. Студирао је у Вилњусу. Уписао је полонистику, студирао месец дана и прешао на право, али је и даље сарађивао са полонистичким књижевним кружоцима. У Паризу је као стипендиста боравио од 1931. где се упознао са новим правцима у књижевности. Тада је први пут срео свог рођака, француског песника, метафизичара и кабалисту, Оскара Владислава Милоша де Лубича. Други његов боравак у Паризу - школске 1934/35. био је за њега много значајнији. По повратку из Париза ради у Радио—Вилњусу 1936/37. када су га националисти избацили зато што је правио емисије о Белорусима и Јеврејима. Добија посао у Радио—Варшави, где упознаје своју будућу супругу Јањину Длуску, али и неке песнике. Посебно му је близак Јежи Анджејевски. Ратно време проводи у Варшави, одакле 1944. одлази у слободни Краков. Једно време после рата ради као пољски дипломата у САД. Године 1950. за католички Божић пољске власти му одузимају пасош. Захваљујући тадашњем министру иностраних послова Моджејевском, односно, његовој супрузи Наталији, пасош му је враћен. У лето 1950. изабран је за секретара Пољске амбасаде у Паризу. Дана 15. фебруара 1951. напустио је амбасаду и затражио политички азил од француских власти. Извесно време провео је у пољској „Култури“, а потом је с породицом живео у малом месту крај Париза. Године 1961. позван је да ради, најпре као гостујући професор у САД. Предавао је књижевност на Универзитету Беркли. Раних деведесетих враћа се у Пољску.

Себе је увек првенствено сматрао песником, и то херметичким песником за малобројну читалачку публику, потом есејистом, а најмање романописцем. Своје најпознатије дело, збирку антистаљинистичких есеја „Заробљени ум“, написао је 1953. Оно му је донело велику популарност. У есејима је, како је често помињао, говорио оно што није могао да каже у поезији.

У својим познијим делима био је близак Александру Вату и теми катастрофизма. Исказивао је забринутост за судбину културе и писао је песме без одређеног садржаја инспиришући се примитивном и варварском културом. Бавио се и темом уметника у егзилу.

„Долина реке Исе“ је аутобиографско дело у коме описује детињство.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Композиција (Kompozycja 1930)
  • Путовање (Podróż 1930)
  • Поема о заустављеном времену (Poemat o czasie zastygłym, 1933)
  • Три зиме (Trzy zimy, 1936)
  • Спасење (Ocalenie, 1945)
  • Заробљени ум (Zniewolony umysł, 1953)
  • Освајање власти (Zdobycie władzy, 1953)
  • Светло дана (Światło dzienne, 1953)
  • Долина реке Исе (Dolina Issy, 1955)
  • Поетски трактат (Traktat poetycki, 1957)
  • Родбинска Европа (Rodzinna Europa, 1959)
  • Краљ Попјел и друге песме (Król Popiel i inne wiersze, 1961)
  • Друга Европа (1964)
  • Зачарани Гучо (Gucio zaczarowany, 1965)
  • Сновиђења над заливом Сан Франциско (Widzenia nad Zatoką San Francisco, 1969)
  • Место без имена (Miasto bez imienia, 1969)
  • Историја пољске књижевности (1969)
  • Приватне обавезе (Prywatne obowiązki, 1972)
  • Одакле Сунце излази и где залази (Gdzie słońce wschodzi i kędy zapada, 1974)
  • Цар Земље (Emperor of the earth, 1976)
  • Улрова земља (Ziemia Ulro, 1977)
  • Врт наука (Ogród nauk, 1979)
  • Деца Европе и друге песме (1980)
  • Химна о бисеру (Hymn o perle, 1982)
  • Сведок поезије (The Witness of Poetry, 1983)
  • Необиђена земља (Nieobjęta ziemia, 1984)
  • Од мојих улица (Zaczynając od moich ulic, 1985)
  • Хронике (Kroniki, 1987)
  • Шира околина (Dalsze okolice, 1991)
  • Потрага за домовином (Szukanie ojczyzny, 1992)
  • На обали реке (Na brzegu rzeki, 1994)
  • Метафизичка пауза (Metafizyczna pauza, 1995)
  • Савремене легенде (ратни есеји) (Legendy nowoczesności (Eseje wojenne), 1996)
  • Живот на острвима (Życie na wyspach, 1997)
  • Пас бескућник (Piesek przydrożny 1997)
  • Милошева абецеда (Abecadło Miłosza, 1997)
  • Другачија абецеда (Inne abecadło, 1998)
  • Међуратно путовање (Wyprawa w dwudziestolecie, 1999)
  • То (To, 2000)
  • Орфеј и Еуридика (Orfeusz i Eurydyka 2003)
  • За време путовања (O podróżach w czasie (2004)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Czeslaw Milosz Facts”. The Nobel Prize. Приступљено 28. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чеслав Милош на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чеслав_Милош&oldid=26119648”