Шалмај
* Rhaita[2]
* Suona[3]
* Sopila[4]
* Zurna[5]
Звук шалмаја (помоћ·инфо).Шалмај (итал. cennamella, енгл. shawm; франц. chalumeau, нем. Schalmei)[6] је оријентални музички инструмент из породице дрвених дувачких инструмената са двоструким тршчаним језичком.[7]
Историјат шалмаја[уреди | уреди извор]
Шалмај је веома старог порекла. На њему се свирало у Европи у време средњег века и ренесансне,[8] од крајa 13. века до 17. века.
Стигао је у Европу под арапским утицајем. Као развијен облик оријенталне зурле, шалмај се сматра претечом данашње обое, са којом је веома сличан по звуку. Он се сматра и претечом данашњег кларинета.
Као и на модерној обои, шалмај се свира дувањем у двоструки тршчани језичак. Обично је направљен из једног комада дрвета, са проширењем на крају у облику левка (као на труби).
Звучи веома гласно, продорно и грубо, па се углавном користи/о на отвореном.
У Немачкој шалмај се зове Schalmei или Pommer. Прва реч вероватно долази од лат. речи calamus што значи „трска“ или „стабљика“.
У Европи су свиране многе врсте шалмаја и имали су различита имена. Почетоком 16. века било је неколико различитих величина шалмаја, од сопрана до баса.[9]
Употреба шалмаја данас[уреди | уреди извор]
Инструменти слични средњовековном шалмају могу се и данас чути у многим земљама. На њима обично свирају улични музичари или војни оркестри.
У многим земљама Азије шалмајска техника свирања обухвата и кружно дисање које омогућава континуирано свирање, без паузе за узимање ваздуха.
Данас се производе и школски примери шалмаја[10] који су једнотршчани дрвени дувачки инструменти (као кларинет и саксофон) са кљунастим усником[11]. То је уједно и народни инструмент. Ова врста шалмаја има две клапне и исти усник, повезницу и трску (једноструки језичак), као кларинет, што се види на следећој слици:
Шалмају је врло сличан италијански инструмент пиферо, који се и данас користи у италијанској народној музици.
Звучни пример данашњег свирања прастарог инструмента шалмаја начињен у покрајини Калабрија, која је једна од најнеразвијенијих покрајина у целој (Италији):
Шалмај у Србији и њеној околини[уреди | уреди извор]
У Србији и околини, шалмај се јавља у три облика и то у:
- Јужној Србији - под називом зурла.
- Македонији - такође под називом зурла.
- Хрватском приморју - под називом сопиле.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Инструмент Sorna (енгл.), Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Инструмент Rhaita (енгл.), Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Инструмент Suona (енгл.), Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Инструмент Sopila (енгл.), Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Инструмент Zurna (енгл.)
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I, Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Ренесансни шалмај Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2016) (енгл.)
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике., Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Једнотршчани шалмај, Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Облици усника - дрвени дувачи, Приступљено 30. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
