Шарка (змија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак шарка.
Шарка
Hugorme.jpg
Систематика
царство: Животиње
тип: Хордати
подтип: Кичмењаци
класа: Гмизавци
ред: Squamata
подред: Змије
породица: Viperidae
потпородица: Viperinae
род: Vipera
Биномијална номенклатура
Vipera berus
Linnaeus, 1758
Синоними:

* [Coluber] berus - Linnaeus, 1758

  • [Coluber] Chersea - Linnaeus, 1758
  • Coluber prester - Linnaeus, 1761
  • Coluber vipera Anglorum - Laurenti, 1768
  • Coluber Melanis - Pallas, 1771
  • Coluber Scytha - Pallas, 1773
  • [Coluber]. Scytha - Bonnaterre, 1790
  • Vipera melanis - Sonnini & Latreille, 1801
  • Vipera berus - Daudin, 1803
  • Vipera chersea - Daudin, 1803
  • Vipera prester - Daudin, 1803
  • [Coluber] Caeruleus - Sheppard, 1804
  • Vipera communis - Leach, 1817
  • Coluber chersea var. marasso - Pollini, 1818
  • [Pelias] berus - Merrem, 1820
  • [Vipera] marasso - Sette, 1821
  • Vipera limnaea - Bendiscioli, 1826
  • Vipera trilamina - Millet, 1828
  • [Pelias] Chersea - Wagler, 1830
  • Vipera torva - Lenz, 1832
  • Pelias dorsalis - Gray, 1842
  • [Vipera]. Prester var. gagatina - Freyer, 1842
  • Echidnoides trilamina - Mauduyt, 1844
  • Vipera Pelias - Soubeiran, 1855
  • Pelias berus var. Prester - Günther, 1858
  • Pelias berus var. Chersea - Günther, 1858
  • [Pelias berus]. Var. dorsalis - Cope, 1860
  • [Pelias berus]. Var. niger - Cope, 1860
  • [Vipera]. (Pelias) berus - Jan, 1863
  • [Vipera]. (Pelias) berus var. prester - Jan, 1863
  • [Vipera]. (Pelias) berus var. lymnaea - Jan, 1863
  • Pelias Chersea - Erber, 1863
  • Pelias berus - Erber, 1863
  • Vipera berus var. prester - Jan & Sordelli, 1874
  • Vipera berus [berus] - Boettger, 1889
  • [Vipera berus] var. montana - Méhely, 1893
  • Vipera berus - Boulenger, 1896
  • Pelias berus lugubris - Kashehenko, 1902
  • Vipera berus pelias - Chabanaud, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] forma brunneomarcata - Reuss, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] forma luteoalba - Reuss, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] forma ochracea asymmetrica - Reuss, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] rudolphi-marchica - Reuss, 1924
  • [Vipera (Pelias) berus] forma bilineata - Reuss, 1924
  • Vipera (Pelias) berus forma chersea-splendens - Reuss, 1925
  • Vipera (Pelias) berus forma ochracea-splendens - Reuss, 1925
  • Vipera (Pelias) berus forma rutila - Reuss, 1925
  • Vipera (Pelias) berus forma punctata - Reuss, 1925
  • Coluber sachalinensis continentalis - Nikolski, 1927
  • [Pelias]. sudetica - Reuss, 1927 (nomen nudum)
  • [Vipera]. berus marchici - Reuss, 1927
  • Vipera berus rudolphi - Reuss, 1927 (nomen nudum)
  • Vipera berus berus - Mertens & Müller, 1928
  • [Pelias] elberfeldi - Reuss, 1929
  • Pelias rudolphi - Reuss, 1930
  • Pelias schöttleri - Reuss, 1930
  • [Pelias]. tyrolensis - Reuss, 1930
  • Pelias schreiberi - Reuss, 1930
  • Pelias flavescens - Reuss, 1930 (nomen nudum)
  • Pelias subalpina - Reuss, 1930 (nomen nudum)
  • Pelias neglecta - Reuss, 1932
  • Vipera berus sphagnosa - Krassawzef, 1932
  • Pelias occidentalis - Reuss, 1933
  • Pelias occidentalis oldesloensis - Reuss, 1933 (nomen nudum)
  • Pelias occidentalis orbensis - Reuss, 1933 (nomen nudum)
  • Pelias sudetica forma steinii - Reuss, 1935 (nomen nudum)
  • Vipera marchici - Reuss, 1935
  • Pelias sudetica steinii forma emarcata - Reuss, 1937 (nomen illegitimum)
  • Vipera (Vipera) berus berus - Obst, 1983
  • Vipera berus forma brunneomarcata - Golay et al., 1993
  • Vipera berus forma ochracea-asymmetrica - Golay et al., 1993
  • Vipera berus forma luteoalba - Golay et al., 1993
  • Pelias schoettleri - Golay et al., 1993
  • Coluber coeruleus - Golay et al., 1993
  • Vipera berus - Golay et al., 1993[1]
Екологија таксона

Шарка (лат. Vipera berus) је змија отровница из рода Vipera, врло распрострањена у свету. Отров убризгава уједом, кроз жљеб отровног зуба. Отров споро делује и није нарочито снажан, али може да усмрти и човека.

Физичке особине[уреди]

Шарка је здепаста и спора, веома кратког репа, овалне и пљоснате главе, која се јасно одваја од трупа. Мужјаци, који су мањи од женки, имају сиву боју, док су женке црвенкасто-смеђе. Јединке оба пола дуж леђа имају тамну, вијугаву пругу са тамним мрљама по боковима. Трбух је од сиве до црне боје посут белим тачкама, а доња страна репа од жуте до црвене боје. Обично нарасте око 70 центиментара у дужину.

Има велику главу, уски врат и дебело тело које је мање и елегантније од поскоковог, са косом испрекиданом пругом која јој служи за прикривање. Језик јој је дуг и рашљаст.

Отров и исхрана[уреди]

Као и остале врсте из истог рода, шарке не прогоне свој плен него чекају да дође у близину и тада га нападају са смртоносном ефикасношћу. У поређењу са својим већим сродницима, шарка је ретко претња за човека, али је за мале животиње тренутно смртоносна. Њени отровни зуби леже преклопљени у чељустима а избацују се према напред кад напада. Након што нападне, шарка чека да отров почне да делује, јер ће плен појести тек кад буде мртав. Њен отров је хемотоксичан, што значи да се ткиво распада те делује на крвоток. Неки научници шаркин отров сматрају отровнијим и од поскоковог, сврставајући га чак међу најотровније у змијском свету, али верују да шарка због мање количине отрова који може убризгати у рану не представља ни приближну опасност као поскок[2]. Бројне статистике указују да у већем делу Европе људи чешће умиру од убода пчела него од угриза ове змије.

Шарка се храни гуштерима, жабама, малим сисарима, понекад слепићима и младим птицама као и птичијим јајима. Понекад, мада врло ретко, храни се чак и малим кунама.

Распрострањеност[уреди]

Шарка спада међу најраспрострањеније гмизавце на свету. Живи од Пиринеја на западу преко целе Европе и Азије до Тихог океана на истоку.

Живе на различитим местима — на влажним низијским ливадама, у шумама и планинским кршним пределима. У планинама се налази на висинама и до 3000 m надморске висине. Дању се радо сунча, добро плива и чешћа је од осталих европских змија. Живи у рупама у тлу где спава зимским сном, често више њих у једном клупку.

Размножавање[уреди]

Шарке се паре крајем пролећа, а женка крајем лета рађа од 5 до 15 живих младунаца.

Референце[уреди]

  1. ^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T. 1999. Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, vol. 1. Herpetologists' League. 511 pp. ISBN 1-893777-00-6 (series). ISBN 1-893777-01-4 (volume).
  2. ^ www.reptileallsorts.com, Приступљено 30. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)


Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Vipera berus на сајту о водоземцима и гмизавцима Европе, www.herp.it ((en))
  • Vipera berus на сајту www.arkive.org ((en))
  • Adder or Viper Vipera berus на сајту о водоземцима и гмизавцима Уједињеног Краљевства, www.herpetofauna.co.uk ((en))
  • Vipera berus на сајту о водоземцима и гмизавцима Француске, www.herpfrance.com ((en))